Policija reaguje tek po nalogu tužilaštva - Zelenašenje je krivično delo, ali je problem što ga žrtve retko prijavljuju

Sve otvorenija praksa nuđenja zelenaških zajmova, javno, preko oglasa ili ubacivanjem letaka u poštanske sandučiće, jasan je pokazatelj siromašenja društva u kojem mnogi nemaju mogućnost da uzmu regularan bankarski kredit, ali i nedovoljno odlučne akcije države, od čije ruke kriminalci očito ne strahuju. Možda i zbog toga što žrtve uglavnom ne prijavljuju svoje "kreditore", bilo iz sramote, straha ili čak osećaja krivice, jer su sami uzeli zajam koji sad ne mogu da vrate.

Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije, kaže za "Danas" da je problem u borbi protiv zelenaša najčešće to što se oštećeni iz straha prema njima jako retko žale policiji.

- U najgorim slučajevima dolazi i do samoubistava, jer se žrtve teško odlučuju da se obrate Ministarstvu unutrašnjih poslova. To je najteža posledica uzimanja novca od zelenaša, posle čega porodica žrtve ostaje sama - kaže Mijailović.

S druge strane, u slučajevima kada dužnici ipak odluče da se obrate policiji, istraga i procesuiranje krivičnog dela je, kako kaže Mijailović, vrlo efikasna i uglavnom nije komplikovana.

- U pitanju je klasična iznuda. Međutim, problem je što je uzimanje novca od zelenaša mač sa dve oštrice. Tome pribegavaju samo ljudi koji su na to primorani teškim okolnostima u koje su zapali, pa u tom trenutku ne razmišljaju o posledicama onoga što čine. A posle bude kasno - zaključuje naš sagovornik.

Komentarišući činjenicu da se usluge davanja zelenaških zajmova otvoreno reklamiraju po oglasima i preko letaka, poznati advokat Borivoje Borović kaže da "iskreno, policija uglavnom reaguje samo po krivičnim prijavama", to jest tek kada žrtva odluči da problem prijavi žrtva tužilaštvu.

- Policija kreće sa postupkom tek kada joj tužilaštvo da nalog da preduzme predistražne radnje. Ranije, kada su se zelenaši pojavili prvi put u vreme krize, te istrage su bile veoma ozbiljne, ljudi su provodili po više meseci u pritvoru i dobijali su visoke kazne - kaže Borović.

Prema njegovim rečima, zelenaši su razvili sistem po kojem sa dužnikom zaključuju fiktivne ugovore, koji im omogućavaju da na kraju žrtvi uzmu kuću.

- Tu onda već imamo i krivična dela iznude i prevare. U takvim slučajevima zakonom su zaprećene ozbiljne kazne, i do 10 godina zatvora, ali u praksi, kaznena politika je i tu dosta blaga - dodaje Borović.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da je zelenašenje danas rašireno u Srbiji, "jer što je društvo siromašnije, to je ta praksa prisutnija, pošto ljudi sa siromaštvom ne gube svoje potrebe, a ni nadu da će biti bolje".

- Problem sa suzbijanjem ovakvih krivičnih dela je u tome što zajmodavac i zajmoprimac svojevoljno ulaze u posao. Ljudi uglavnom misle da će uspeti da brzo vrate dug, nekad misle i da imaju briljantnu poslovnu ideju, a da im samo početni kapital nedostaje. I onda uzimaju novac i upadaju u "živo blato" u kome posle samo sve dublje tonu, jer zelenašima nije cilj da im vratite dug, već da ga ne vratite, da nikad ne izađete iz rupe u koju ste upali - kaže Nikolić.

Kako smatra ovaj stručnjak, problem je i to što iako zelenašenje jeste protivzakonito, "oglašavanje nije, pa tu nastaje pravni vakuum".

- Zelenaši i zajmoprimci potpisuju najrazličitije vrste ugovora. U njima dužnik daje recimo hipoteku kreditoru, a ovaj mu zatim "pakuje" kamatu na kamatu, što naravno nije uneto u ugovor, ali je dogovoreno - objašnjava Nikolić.

Na taj način, dužnik stalno tone sve dublje, plaćajući sve veće kamate zelenašu, u strahu od gubitka založenog stana ili automobila.

Iako je reč o pojavi na finansijskom tržištu, za njeno sprečavanje nije nadležno ni Ministarstvo finansija ni Narodna banka Srbija. Zakon kreditnu aktivnost dozvoljava samo bankama. Njihove plasmane i kamatnu politiku kontroliše NBS, ali ona nema nadležnost van tog kruga. Za suzbijanje nelegalnog "kreditiranja" nadležni su samo policija i tužilaštvo. Oni pak, ne bi morali da reaguju samo po prijavi građana, već i po sopstvenom saznanju, lak sledeći i informacije iz novinarskih tekstova.