Pet pitanja o grčkoj krizi

Na autoritarizam Evrope i oštre mere stezanja kaiša, Grčka će odgovoriti demokratski. Ovim rečima je grčki premijer Aleksis Cipras opisao referendum na kome će grčki narod u nedelju sa "da" ili "ne" odgovoriti na pitanje – da li pristaju na novi paket mera štednje. Kako prenosi "Njujork tajms", Cipras je u obraćanju naciji istakao da Grčka, kao kolevka demokratije, treba da pošalje ubedljivu demokratsku poruku evropskoj i svetskoj zajednici.

Znak pitanja na referendumu neće odrediti samo sudbinu Grčke. Kako piše "Blumberg", ovih dana postoji jedno pitanje čiji odgovor interesuje sve na svetu. Nije teško pogoditi: da li će Grčka bankrotirati? Međutim, ono što je pitanje za nas i naše građane jeste koliko će Srbiju da košta grčka novčana tragedija. "Politika" je izdvojila pet pitanja o grčkoj krizi koja muče građane Srbije i na njih ponudila odgovore.

Šta će biti sa evrom?

Ukoliko Grčka izađe iz Evropske monetarne unije i vrati se drahmi, to će u najmanju ruku značiti slabljenje evropske nacionalne valute. U najgorem slučaju, o čemu je već govorila nemačka kancelarka Angela Merkel, ako propadne evro, propada i Evropa.

Bez obzira na to da li će Grčka ostati ili izaći iz evropske monetarne unije cenu nestabilnosti i nervoze evro je već platio, jer već mesecima gubi trku sa dolarom koji se po vrednosti gotovo izjednačio sa evropskom valutom.

Šta će biti sa kreditima u valutnoj klauzuli?

Kako je nedavno izjavio Toma Žorden, predsednik Švajcarske nacionalne banke, švajcarski franak će zadržati ulogu rezervne valute "za spasavanje" zbog neizvesnosti sa evrom povodom dužničke krize Grčke. To znači da će švajcarac jačati sve dok traje neizvesnost oko sudbine evra, što posledično za one koji su zaduženi u švajcarcima znači da će im rate, preračunato u dinare, biti veće. Rezervna valuta u ovom trenutku je i dolar, a jačanje američke valute negativno utiče na javni dug Srbije. Zbog toga što je čak trećina državnih dugova u dolarima, svako jačanje te valute izaziva rast javnog duga. Sa druge strane, moguće slabljenje evra bila bi dobra vest za građane koji imaju kredite u ovoj valuti, kao i za one koji kiriju plaćaju u evrima.

Šta će biti sa štednjom u grčkim bankama?

U Srbiji posluju četiri banke koje su u većinskom grčkom vlasništvu: Alfa, Eurobank EFG, Pireus i Nacionalna banka Grčke (Vojvođanska banka). Banke u Srbiji u većinskom grčkom vlasništvu nastaviće redovno da posluju sa svojim klijentima, kako danas tako i u budućem periodu, u uobičajenom radnom vremenu, uveravaju iz Narodne banke Srbije. One su likvidne i solventne, strogo regulisane, najčešće rigoroznije nego na matičnim tržištima, dodaju. Sa stanovišta domaćeg zakonodavnog okvira banke grčkog porekla ni po čemu se ne razlikuju od bilo koje druge banke koja posluje na srpskom bankarskom tržištu i depoziti u ovim bankama podjednako su bezbedni koliko i u svim ostalim bankama u Srbiji, poručuju iz centralne banke. Takođe, država Srbija građanima garantuje isplatu štednje u iznosu do 50.000 EUR.

Kako u Grčku na odmor?

Prema savetima iz turističkih agencija, u Grčku na odmor turisti iz Srbije trebalo bi da kreću sa kešom u džepu i punim rezervoarom, ukoliko kreću sopstvenim kolima. Bez obzira na to što se mere o kontroli kapitala ne odnose na kreditne kartice izdate u inostranstvu, bankomati su vrlo često prazni, jer su Grci minulih dana pohrlili da isprazne ove aparate. Takođe, društvenim mrežama kruže fotografije sa praznim rafovima u radnjama, ali naši turisti koji tamo trenutno borave kažu da je to više izuzetak, nego pravilo. Britanski "Gardijan", na primer, potvrdno je odgovorio na pitanje čitaoca – da li je bezbedno letovati u Grčkoj. Svi protesti se dešavaju na trgu Sintagma u Atini, u turističkim odmaralištima nema demonstracija, piše ovaj dnevnik.

Kakva je sudbina radnika zaposlenih u grčkim kompanijama?

Ekonomisti kažu da je to teško predvideti, jer sve zavisi od toga kako će se te firme ponašati ovde. Suočeni sa krizom u centralama jedni će možda smanjivati svoje poslovne aktivnosti, dok će neki drugi bežeći od neizvesnosti u Grčkoj možda i doći ovde. U svakom slučaju, sudbina onih koji rade u kompanijama koje su u grčkom vlasništvu više zavisi od makroekonomskog okruženja u Srbiji, nego u Grčkoj.