Popuna rupa u stažu za oko 14.000 zaposlenih
Komentari
Vlada Srbije donela je odluku da se svim radnicima preduzeća iz porftelja Agencije za privatizaciju koja ove godine idu u stečaj poveže radni staž. Ta odluka odnosi se i na radnike u 526 subjekata privatizacije koji ispunjavaju uslove za penziju – objasnio je ministar privrede Srbije Željko Sertić, dodajući da je oformljena i radna grupa koja će rešavati probleme u vezi s rupama u stažu u tim preduzećima.
Država će zapravo povezati staž radnicima neprivatizovanih firmi koje su već otišle u stečaj ili će otići do kraja godine, onima koji su neposredno pre podnošenja zahteva za penzionisanje radili u firmi predviđenoj za privatizaciju. Staž će se povezati i radnicima koji ove godine stiču makar jedan uslov za odlazak u penziju, a u nekim od neprivatizovanih preduzeća su nekada radili i za taj period nemaju uplaćene doprinose. Na kraju, i radnicima neke od 526 neprodatih državnih firmi koji će ove godine podneti zahtev za penziju.
Po prvim računicama Fonda PIO i Ministarstva privrede, ta Vladina odluka mogla bi obuhvatiti 13.200 radnika. Za tu namenu iz budžeta Srbije treba izdvojiti 3,7 milijarde dinara. Za razliku od prethodnih povezivanja staža, što se u Srbiji radi još od 2003. godine, ovoga puta država neće dići ruke od novca koji utroši za popunjavanje rupa već će taj novac samo pozajmiti, s tim što će ga naplatiti od preduzeća kroz stečaj ili privatizaciju.
I ovoga puta, kao i prethodnih godina, staž radnicima bi se povezivao na osnovu minimalne osnovice za obračun doprinosa. To pak znači da će svi radnici kojima se na taj način povezuje staž dobiti isto, bez obzira na to koliku su zaradu na radnim mestima imali i na koju im poslodavac nije uplaćivao penzione doprinose.
Valja podsetiti na to da je država već nekoliko puta novcem iz budžeta plaćala radnicima rupe u stažu, a da je nesavesnim poslodavcima "opraštala" to što ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu. Drugim rečima, država je na sebe preuzimala dužnosti poslodavaca i za to ju je Ustavni sud Srbije ukorio jer je ocenio da takva rešenja nisu zakonita i da se takve odluke ubuduće moraju regulisati samo u Skupštini Srbije zakonskim putem. Država je od 2003. godine do 2013. za povezivanje staža radnicima dala čak 60 milijardi dinara. Uplatila je staž za čak 421.604 radnika. Za 2013. godinu nije bilo novca u budžetu, iako je na povezivanje staža već onda čekalo najmanje 180.000 zaposlenih.
Za oko pola miliona radnika prosečno uplaćeno više od dve godine
U Fondu PIO ističu da je prva odluka o povezivanju radnog staža, ili popuna rupa u stažu koju su napravili nesavesni poslodavci, doneta još 2003. godine, kada je prvi put donet Zakon o povezivanju staža koji se odnosio na period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. U tom ciklusu je svakom radniku u proseku uplaćeno po dve godine i tri meseca. Posle toga je još nekoliko puta, ali uredbama ili odlukama, donošena odluka o povezivanju staža, i to je činjeno sve do 2012. godine, kada je takvu praksu zaustavio Ustavni sud Srbije.
Država će zapravo povezati staž radnicima neprivatizovanih firmi koje su već otišle u stečaj ili će otići do kraja godine, onima koji su neposredno pre podnošenja zahteva za penzionisanje radili u firmi predviđenoj za privatizaciju. Staž će se povezati i radnicima koji ove godine stiču makar jedan uslov za odlazak u penziju, a u nekim od neprivatizovanih preduzeća su nekada radili i za taj period nemaju uplaćene doprinose. Na kraju, i radnicima neke od 526 neprodatih državnih firmi koji će ove godine podneti zahtev za penziju.
Po prvim računicama Fonda PIO i Ministarstva privrede, ta Vladina odluka mogla bi obuhvatiti 13.200 radnika. Za tu namenu iz budžeta Srbije treba izdvojiti 3,7 milijarde dinara. Za razliku od prethodnih povezivanja staža, što se u Srbiji radi još od 2003. godine, ovoga puta država neće dići ruke od novca koji utroši za popunjavanje rupa već će taj novac samo pozajmiti, s tim što će ga naplatiti od preduzeća kroz stečaj ili privatizaciju.
I ovoga puta, kao i prethodnih godina, staž radnicima bi se povezivao na osnovu minimalne osnovice za obračun doprinosa. To pak znači da će svi radnici kojima se na taj način povezuje staž dobiti isto, bez obzira na to koliku su zaradu na radnim mestima imali i na koju im poslodavac nije uplaćivao penzione doprinose.
Valja podsetiti na to da je država već nekoliko puta novcem iz budžeta plaćala radnicima rupe u stažu, a da je nesavesnim poslodavcima "opraštala" to što ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu. Drugim rečima, država je na sebe preuzimala dužnosti poslodavaca i za to ju je Ustavni sud Srbije ukorio jer je ocenio da takva rešenja nisu zakonita i da se takve odluke ubuduće moraju regulisati samo u Skupštini Srbije zakonskim putem. Država je od 2003. godine do 2013. za povezivanje staža radnicima dala čak 60 milijardi dinara. Uplatila je staž za čak 421.604 radnika. Za 2013. godinu nije bilo novca u budžetu, iako je na povezivanje staža već onda čekalo najmanje 180.000 zaposlenih.
Za oko pola miliona radnika prosečno uplaćeno više od dve godine
U Fondu PIO ističu da je prva odluka o povezivanju radnog staža, ili popuna rupa u stažu koju su napravili nesavesni poslodavci, doneta još 2003. godine, kada je prvi put donet Zakon o povezivanju staža koji se odnosio na period od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2003. U tom ciklusu je svakom radniku u proseku uplaćeno po dve godine i tri meseca. Posle toga je još nekoliko puta, ali uredbama ili odlukama, donošena odluka o povezivanju staža, i to je činjeno sve do 2012. godine, kada je takvu praksu zaustavio Ustavni sud Srbije.
Firme:
Vlada Republike Srbije
Agencija za privatizaciju Republike Srbije Beograd prestala sa radom 29.01.2016.
Ministarstvo privrede Republike Srbije
Ustavni sud Republike Srbije
Tagovi:
stečaj preduzeća
radni staž
povezivanje radnog staža
Željko Sertić
neuplaćen radni staž
rupe u stažu
Zakon o povezivanju staža
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.