Seoski turizam, šansa koju ne treba propustiti

Sve je više onih kojima je boravak u selima Srbije jedini način da odu na odmor. Ali ima i turista kojima nije presudna cena, već zanimljiva ponuda - srpska tradicionalna kuhinja iz ekološki čistih sredina, mogućnost da učestvuju u poljoprivrednim radovima, odu u lov ili ribolov. Tu su i izleti do kulturno-istorijskih spomenika i upoznavanje sa starim srpskim zanatima.

U resornom ministarstu tvrde da za sada većina stranih, ali i domaćih turista lepote naše zemlje koriste kao drugi kraći godišnji odmor od nekoliko dana.

U trsteničkom kraju osluškuju želje turista i zato je sve više etno sela. U domaćinstvu Zorana Rakezića gostima se nudi smestaj u vajatima.

- Muzej smo preuredili, pretvorili u staru srpsku kuću onako kako je nekad bilo pre 50, 100 godina, kako su živeli naši preci - kaže vlasnik etno kuće iz Trstenika Zoran Rakezić.

U selu Slavkovica, u podnožju planine Rajac, sačuvana su tradicionalna srpska dvorišta.

Dragana Ećimović iz Turističke agencija "Duga Beograd" kaže da turisti mogu da spavaju na krevetima sa slamom, to je nešto što u zapadnom, razvijenom svetu ljudi u stalnoj trci za poslom i novcem ne mogu da vide.

U Sokobanji u pet sela cveta seoski turizam, a domaćini kažu turisti najviše vole kad počne berba lekovitog bilja.

- Svi se u zadnjih mesec dana interesuju za Bovansko jezero, prošle nedelje se interesovali za Vrčansko jezero, za selo Vrcar, gde je bas razvijen seoski turizam i selo Muzinac - rekao je Vojkan Nikodijević iz Turističke agencija "Soko info".

Ima šta da se ponudi, ali do stranog gosta je teško doći. U Srbiji se samo dvadesetak turističkih agencija bavi dovođenjem turista iz inostranstva.

Privredni novinar lista Politika Mira Nikić kaže da što se tiče turizma u seoskim domaćinstvima, moramo da se osvrnemo na to da su cene apartmana 20 do 50 EUR, a vi u vrhunskom apartmanu na Sartiju na Halkidikiju možete da boravite za 100 EUR i da tu imate i more. Prema njenim rečima, na to moramo da obratimo pažnju.

Predsednik HORES-a Aleksandar Vasiljević kaže da razvoj seoskog turizma uslovljava razvoj infrastrukture prvenstveno saobraćajnice i puteva.

- Ono što bi još bilo dobro je da zajedno sa lokalnim samoupravama i preduzetnicima na lokalnom nivou razvijaju male smeštajne kapaciteti, male hotele, koji mogu da doprinesu daljem razvoju seoskog turizma - rekao je Vasiljević.

Zato je i raspisan konkurs za infrastrukturne projekte koji je otvoren do prvog septembra.

Lukrecija Đeri iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija očekuje da sva preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava podnesu kvalitetne projekte da bi ministarstvo moglo da opredeli finansijska sredstava za razvoj infrastrukture.

U planu je i edukacija vlasnika seoskih turističkih domaćinstava o tome - kako i na koji način da privuku novac iz predpristupnih fondova EU. Tu šansu ne bi trebalo propustiti, jer su sredstva za 2016. godine namenjena baš razvoju seoskog turizma.