Za nov nameštaj treba nam 2 mlrd EUR - Svaka druga kuća u Srbiji odavno zrela za nove garniture, plakare, krevete, stolove...

Kada bismo imali bolji standard i pristojne kućne buyete, na zamenu dotrajalog nameštaja, po nekim procenama trgovaca i proizvođača, potrošili bismo najmanje 2 mlrd EUR, što bi bio ozbiljan zamajac domaćim proizvođačima. Ali... Ako i ubuduće za opremu za stan i tekuće održavanje (dakle i za nameštaj i tehniku, i za majstore i popravke), domaćinstva budu mesečno davala tek 800 dinara, kao sada, pre će komadi koje imamo postati antikviteti nego što ćemo ih zameniti novim.

Srbija ima blizu 2,5 miliona domaćinstava (s prosečna 2,88 člana). U mnogim stanovima i kućama još uvek u dnevnim sobama čuče regali iz sedamdesetih i osamdeseti godina prošlog veka, a i ono što je kupovano kasnije zrelo je za zamenu. Kada bi njih milion, a to su procene, kupilo nov nameštaj, i to najjeftiniji, i na to utrošilo po 2.000 evra, bile bi to dve milijarde s kojima bi se "pogurali" proizvodnja, trgovina, transport... Na kraju krajeva, ne dolazi ni IKEA badava u Srbiju.

Obilaskom novosadskih salona nameštaja "Dnevnik" je došao do računice po kojoj je samo za nameštaj (ne i za belu tehniku, sanitarije...) u stanu koji ima dnevni boravak, dve sobe i kuhinju, potrebno najmanje 212.000 dinara. Najjeftinija kuhinja koju smo videli koštala je 26.210 dinara, skromna trpezarija je 27.400, najoskudniji nameštaj za dnevnu sobu staje 66.500, za spavaću 50.200, a za dečju 42.300 dinara. U radnjama kažu da je promet sve manji, i da je u odnosu na pre dve-tri godine, opao najmanje trećinu, a kod mnogih artikala pad je veći od 40 odsto. Osim praznih yepova, problem su, napominju, i skup repromaterijal, nedostatak obrtnih sredstava i visoke cene kredita.

– Tražnja na domaćem tržištu je sve manja, i taj trend se nastavlja iz godine u godinu, međutim, beležimo sve bolje rezultate na izvoznim tržištima – kaže za "Dnevnik" predsednica Srpskog klastera nameštaja Milica Dimitrijević, dodajući da su proizvođači, članovi tog klastera stoga izvozno orijentisni.

Kada je o starosti nameštaja u srpskim domaćinstvima reč, ona napominje da takva istraživanja nisu rađena. Očigledno je, veli, da je u mladim porodicama i nameštaj novijeg datuma, dok je u starijim nasleđen i znatno stariji.

Da podaci o prosečnoj starosti nameštaja ne postoje, kaže i savetnik u Privrednoj komori Srbije Vladimir Burda.

– Međutim, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovništva, broj penzionera, broj nezaposlenih, pad kupovne moći, sigurno je starost znatna, a svetski standard da se nameštaj menja svakih pet-šest godina za nas će još dugi niz godina biti nedostižan – ocenjuje on u razgovoru za "Dnevnik".

Podsećajući na to da je trenutno u žiži privatizacija "Simpa", Burda napominje da su standardno "nameštajcima" potrebni jeftina kreditna sredstva, izvozne stimulacije, podrška države za bolje pozicioniranje na inostranim tržištima, stručna radna snaga – stolari...

On napominje da je pored poljoprivrede, drvna industrija jedina ostvaruje značajniji suficit u spoljnoj trgovini.

- Prošle godine je izvezeno ove robe u vrednosti 550 mil USD, a od toga je 300 mil USD vredeo nameštaj koji smo svet prodali. Ostvaren je suficit od 201 mil USD. I u ovoj godini pozitivan trend je nastavljen i drvna industrija Srbije ostvaruje odlične rezultate. U prva tri meseca ostvaren je izvoz od 120 mil USD (nameštaj 73 mil USD), i suficit od 55 mil USD - naglašava Burda.