Sombor dobija slobodnu zonu?

Grad Sombor mogao bi uskoro da dobije svoju slobodnu industrijsku zonu. Na konferenciji koja je nedavno održana u Edukativnom poljoprivrednom centru u Somboru, predstavljen je Projekat izrade studijske i projektno-tehničke dokumentacije za formiranje i razvoj slobodne zone Sombor.

Otvarajući konferenciju, Milan Vučinić, predsednik Poslovnog udruženja "Klaster transporta i logistike Vojvodine", zahvalio je domaćinima na podršci u radu, ističući zalaganje lokalne administracije i Odseka za lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave Sombora.

- Formiranje slobodne zone u Somboru bi moglo da ima odlučujući uticaj na razvoj grada, budući da grad Sombor ima povoljnu geografski lokaciju, dobro je povezan sa glavnim putnim i železničkim koridorima i ima dobre odnose sa susednim gradovima i opštinama, kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj i Mađarskoj – naveo je Vučinić.

U Srbiji trenutno postoje 12 slobodnih zona koje obuhvataju gradove: Pirot, Suboticu, Novi Sad, Zrenjanin, Šabac, Kragujevac, Užice, Smederevo, Niš, Svilajnac, Kruševac i Apatin.

Industrijska zona u Somboru bila bi deo Slobodne zone Apatin, a obuhvatila bi, prema planu generalne regulacije, blokove 102, 103, 114, 115 и 127 – ПГР05.

U okviru industrijske zone predviđena je: 1) Radna (proizvodna) zona - predviđena prvenstveno za izgradnju proizvodnih pogona, 2) Poslovno-upravljački centar, u centralnom delu industrijskog parka, 3) Uslužno-servisna zona, predviđena za izgradnju servisno-skladišnih pogona, 4) Slobodna carinska zona, 5) Logistički centar, 6) Skladišna zona, 7) Ulični koridori, 8) inspekcijske staze uz meliorativne kanale i 9) Infrastrukturni koridori.

Kako se navodi u projektu, slobodna zona u tom gradu imala bi veliki značaj, po osnovu investiranja, privlačenja novih investicija, carinskih i finansijskih olakšica za poslovanje. Prednosti osnivanja te zone su: stvaranje uslova za privlačenje investitora, lakše povezivanje sa zemljama zapadne, južne i centralne Evrope, omogućavanje jake privredne delatnosti, podsticanje privrednih programa izvoznih organizacija.

Kao prednosti tog područja navedeni su: izlazak na Dunavski Koridor 7, blizina Koridora 10 i 5C, vojni aerodrom i ostala vojna imovina, mreža regionalnih i magistralnih puteva, Industrijska zona Jug 3, velika pokrivenost elektro-energetskom mrežom, veoma dobra pokrivenost telekomunikacionom mrežom fiksne i mobilne telefonije, razvijenost gasne mreže u gradu, kablovski sistem u gradu, dobra putna infrastruktura u gradskim ulicama i na lokalnim putevima, niska cena građevinskog zemljišta, povezanost sa Hrvatskom i sa Suboticom putem železničke mreže, postojanje razvijene železničke infrastrukture, postojanje velikog kompleksa za razvoj industrije, logistike i malih i srednjih preduzeća, postojanje mogućnosti za civilni vazdušni saobraćaj, usvojen Prostorni plan grada Sombora (2014.), a postoji Plan generalne regulacije na prostoru industrijske zone u Somboru, blokovi 102,103,114,115i127-PGR05.

Nizak je nivo rizika, s obzirom na to da postoje svi neophodni uslovi koji eliminišu rizike: planiranje u strateškom dokumentu Republike Srbije i AP Vojvodine Uprave za slobodne zone, spoljnotrgovinski pozitivan bilans regiona, povezanost sa koridorima, naročito sa Koridorom 7 i Dunavskom strategijom.

Kao potencijalni korisnici slobodne zone navedeni su: kompanija "Proggeti", fabrika "Fiorano" italijanske kompanije "Calzedonia", kompanija "Ferro casa" i "TRA Duga Aleksandro".

Slobodne zone pružaju brojne beneficije u poslovanju za strane investitore: Razne fiskalne pogodnosti – oslobađanje od svih poreskih optrećenja za direktne strane investicije, PDV-a, taksi i poreza lokalne samouprave, oslobađanje od plaćanja carine za uvoz opreme, sirovina, građevinskog materijala, finansijske pogodnosti - slobodan protok kapitala, profita i dividendi, efikasnu administraciju u samoj zoni, jednostavnu i brzu carinsku proceduru, lokalne subvencije kod korišćenja infrastruktura, pružanje seta usluga korisnicima po povlašćenim cenama.

Slobodna zona bitno će uticati na povećanje tokova robe. Povećanje se može očekivati i u izvoznim i u uvoznim pošiljkama. Potpisivanje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU bitno će uticati na konkurentnost srpske robe na tržištu EU, što će posebno pogodovati izvozno orjentisanim regionima kao što je slučaj opštine Apatin i Zapadne Bačke. Takođe, Srbija dobija mogućnost dijagonalne kumulacije ("sabiranja") porekla robe u trgovini sa EU, regionom CEFTA, a u bliskoj budućnosti i sa Turskom i EFTA zemljama (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn). To će olakšati plasman robe domaćih proizvođača i učiniti ih ravnopravnim, pre svega u odnosu na kompanije iz regiona, ali će takođe uticati na značajnije međuregionalno povezivanje. Sa druge strane, Apatin sa LC i slobodnom zonom postaće privlačniji za investiranje, pogotovo za kompanije koje imaju regionalno organizovanu proizvodnju u državama CEFTA.