Biro zreo za penziju - Najčešće primedbe na rad Nacionalne službe za zapošljavanje odnose se na tromost, sporost, neprilagođenost savremenim uslovima

Tromost, sporost i inertnost osnovne su primedbe stručnjaka i onih koji traže posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To, međutim, nije problem samo ove institucije, već od toga pati čitava državna administracija. Jedno je kad tražimo neki papir iz geodetskog zavoda, pa čekamo, a drugo kada je spor neko od koga vam zavisi život porodice.

Ovim rečima dr Darko Marinković, profesor sociologije rada objašnjava problem onih koji zavise od NSZ.

- U okviru reformi koje su u toku trebalo bi promeniti i principe funkcionisanja tržišta rada - kaže prof. Marinković. - Ova služba mora da izađe iz okvira pasivnog delovanja, i radi po principu da se prijavi onaj kome treba posao i onaj kome je potreban radnik i onda postupaju po pravilu - dođite za tri meseca, pa za još tri, pa za šest. I tako unedogled.

Sagovornik "Novosti" smatra da ova služba mora aktivnije da deluje u traženju posla, a ne da čeka da im se neko javi. Dešava se, smatra on, da poslodavci kada uđu u posao imaju problem da nađu radnu snagu, da često stručno zvanje ne odgovara opisu posla.

- Tada nastaju dodatni troškovi za doškolovanje - kaže ovaj profesor. - Zato NSZ mora da prati zbivanja u razvoju novih tehnologija, zanimanja, da prati da li profesije koje im dolaze mogu da se zaposle, da se bave aktivnom ulogom osposobljavanja ljudi za određeni posao...

Bivši rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević objašnjava da problemom nezaposlenosti treba da se bave visokoškolske ustanove, ali i čitavo društvo i država.

- Ne treba mnogo vikati ni na Nacionalnu službu za zapošljavanje, oni su napravljeni u jednom drugom sistemu - smatra profesor. - Najveći problem je nepovezanost ove službe sa privrednim subjektima i fakultetima. Morali bi da budu međustepenica, a oni to nisu. Imaju neke podatke za koje se ne zna da li su kompletni, s obzirom na to da se ljudi njima javljaju samo iz nekog interesa, da steknu izvesne beneficije.

On ističe da nikada nije čuo da je Nacionalna služba za zapošljavanje nekome pronašla posao. Ova služba, po njegovom mišljenju mora da se prilagodi današnjim savremenim uslovima tržišta rada i da se približi poslodavcima.

U NSZ, međutim, tvrde da su od početka godine do 30. aprila 2015. godine zaposlili ukupno 73.959 osoba sa svoje evidencije.

Za profesora Marinkovića neophodno je uspostaviti i drugačiji pristup statistici radne snage i mogućnosti da se ona uporedi sa Eurostatom, odnosno da ti podaci daju realnu snagu zaposlenosti.

- To podrazumeva i rešavanje problema rada "na crno", odnosno neplaćanje poreza i doprinosa. Primera radi, kada neko konkuriše na tenderu trebalo bi prvo da pokaže kako vodi ljudske resurse. Nama se danas dešava da neka građevinska firma gradi zgradu od 10 spratova sa svega 10 prijavljenih radnika. Takođe, za izradnju auto-puta konkurišu firme bez ijednog radnika.

Traže se inženjeri, lekari specijalisti, računovođe

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da najlakše, odnosno najbrže dolaze do posla visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike, nastavnici stranih jezika, lekari sa odgovarajućim specijalizacijama, kao što su kardiolozi, oftalmolozi, ginekolozi, zatim diplomirani farmaceuti, stručnjaci za finansije, odnosno računovođe.

- Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, radnu knjižicu najlakše dobijaju operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari ili mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, radnici na obezbeđenju - tehničari obezbeđenja, elektrotehničari elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacije. U najvećem broju slučajeva, uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo.