Razvedrava se nebo nad biznisom - Iako samo 3,8% preduzeća u Srbiji plaća usluge "cloud" servisa, očekuje se selidba poslovanja u "oblak"

Da su se neobični oblaci nadvili nad poslovnim okruženjem, bilo je jasno još 2008. godine od kada se sve više priča o "cloud computing"-u. Danas smo sigurni da su "cloud" servisi sastavni deo globalnog biznis neba, da se "oblaci razvijaju" i da se polako "razvedrava".

Pod "cloud" servisima se podrazumevaju IKT servisi kojima se putem interneta pristupa radi upotrebe softvera, prostora za skladištenje podataka i slično. Servisi se nalaze na serverima pružalaca usluga (provajdera), mogu da se upotrebljavaju na zahtev korisnika, a plaćaju se na osnovu načina upotrebe, kapaciteta prostora…

Iako je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo 3,8% preduzeća u 2014. plaćalo usluge "cloud" servisa, možemo reći da su oni, ipak, postali deo i domaćeg poslovnog neba. Kada govorimo o poslovnom softveru, na domaćem tržištu dominiraju softverska rešenja za koja kompanije koriste sopstvenu infrastrukturu (on-premise, in house), ali se sve više pojavljuju i rešenja u "oblaku".

- Sigurno je da "cloud" ima svoje mesto na tržištu, i u Srbiji i na globalnom nivou. Uvek kada se pojavi nešto novo, počne priča kako će istisnuti staro. Novo ("cloud") je zauzelo i zauzeće određeni deo kolača od starog (desktop rešenja). To ne znači da će staro da nestane, sigurno ne u narednih 5 godina, a pogotovo ne u Srbiji – kaže u razgovoru za "eKapiju" Miodrag Ranisavljević, autor bloga Poslovnisoftver.net.

Naš sagovornik dodaje da obe vrste softvera imaju svoje prednosti i mane.

- Tradicionalna rešenja imaju više i detaljnije funkcionalnosti, kao i veću fleksibilnost u specifičnim prilagođavanjima potrebama kompanija. Instalacija na kompanijski server omogućava da se softver koristi i kada nema konekcije sa internetom ili se prestane sa plaćanjem održavanja ili softverska kompanija prestane da posluje. Kod tradicionalnih rešenja nadogradnje nisu obavezne tj. može se ostati na starijoj verziji softvera. Dugoročno gledano, troškovi desktop rešenja su niži od "cloud" rešenja posle prve godine korišćenja. Kompanije mogu implementirati ovakav softver i u hostovano okruženje, a moguće je i vratiti sopstvene servere iz hostovanog okruženja – objašnjava nam Ranisavljević.

Međutim, naš sagovornik navodi da ne treba zaboraviti ni mane softvera za koje kompanije koriste sopstvenu infrastrukturu, koju moraju da kupe i održavaju.

- Inicijalni trošak prve godine je viši od "cloud" rešenja. Fleksibilnost desktop rešenja kreira i kompleksnost, što zahteva i duži proces implementacije. Mnoga rešenja zahtevaju IT resurse (bilo interne ili eksterne) za održavanje sistema. Dodatno, kompanije moraju obezbediti sigurnost podataka interno, što dodatno poskupljuje celu priču.

S druge strane, ponuđači koji isključivo nude "cloud" poslovni softver uglavnom koriste najnovije tehnologije za razvoj svojih proizvoda, a uskoro će, prema rečima Ranisavljevića, i po funkcionalnosti u budućnosti verovatno vrlo ozbiljno konkurisati tradicionalnim rešenjima.

- Takođe, ti proizvođaći nemaju teret pružanja podrške i održavanja postojećeg rešenja kod korisnika i zadržavanja vertikalne kompatibilnosti sa starim verzijama. Dodatno, zbog toga što dosta "cloud" rešenja još nije ni funkcionalna ni kompleksna kao tradicionalna desktop rešenja i ima ograničene mogućnosti prilagođavanja, implementacija može biti značajno brža. Interni troškovi su takođe niži zato što korisnik ne mora kupovati namenski server ili ulagati u dodatnu infrastrukturu – istiće sagovonik "eKapije" i dodaje da "cloud" rešenja ipak imaju dug put pred sobom do "pune zrelosti".

Najveća mana "cloud" rešenja, prema Ranisavljeviću, je ta što je korisnik potpuno zavistan od ponuđača. Ako izgubite vezu sa internetom, preskočite uplatu pretplate, ako ponuđač prestane rad ili se desi neka prirodna katastrofa, možete izgubiti pristup sistemu.

- Ugovor o nivou usluga (Service Level Agreement-SLA) koji potpišete sa ponuđačem "cloud" rešenja će verovatno imati navedene ove uslove i načine na koji se ovi problemi rešavaju. Za budućeg korisnika "cloud" rešenja je od izuzetne važnosti da vrlo pažljivo pregleda ugovore, kako bi utvrdio na koji način će dobiti podršku od ponuđača u tim slučajevima. Promena "cloud" rešenja se vrlo retko pojavljuje kao stavka, ali je svakako vrlo važna. U kom formatu ćete dobiti svoje podatke? Da li će vam ponuđač pomoći da migrirate svoje podatke sa njihovog na novi sistem? Ova i slična pitanja su veoma važna – navodi Ranisavljević.

Budućnost u hibridnim rešenjima

Da postoje prednosti i mane i jednog i drugog rešenja saglasan je i Nenad Batoćanin, predsednik Udruženja proizvođača softvera.

- Suština "cloud" i raznih host rešenja je da vaši podaci nisu kod vas. Korisnici to ne vole previše, ali taj pristup ima prednosti: ne brinete o serveru i licencama, podaci su vam uvek dostupni sa bilo kod mesta itd. Sa druge strane, veb interfejs još nije napredovao dovoljno da sasvim konkuriše klasičnom interfejsu, pa se korisnici često odlučuju za desktop aplikacije. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u slučaju prekida interneta, firma potpuno blokirana. Zato se firme sa maloprodajnim objektima uglavnom odlučuju za desktop rešenja – objašnjava naš sagovornik.

Mada sve više korisnika razmišlja o nekoj "cloud" varijanti, Batoćanin smatra da se neće bitno promeniti sadašnji odnos.

- Korisnici su (sa pravom) inertni kad su u pitanju krupne promene, pa mislim da će se sve to sporije odvijati. Sa druge strane, pojaviće se sigurno i druge tehnologije koje će možda ponuditi i sasvim nova rešenja. Mislim da će u budućnosti biti popularna hibridna rešenja koja koriste najbolje iz oba sveta: desktop aplikacije sa "cloud" bazom sa kojom se komunicira preko veb servisa – zaključuje Batoćanin.

Slobodan Krstić, predsednik udruženja "eRazvoj" smatra da su sada dominantna softverska rešenja za koja kompanije koriste sopstvenu infrastrukturu i da će ona sigurno biti prisutna još bar pet ili više godina, bez obzira na trendove prelaska na "cloud" rešenja.

- "Cloud" rešenja su dobra i sve bolja, ali još nedovoljno razjašnjena krajnjim korisnicima što se tiče zaštite poslovnih podataka i opšte informatičke bezbednosti istih. Mislim da će kada ta nedoumica bude otklonjena, "cloud" rešenja postati dominantna softverska, pa i hardverska rešenja u poslovnoj primeni. Dakle, "cloud" rešenja će sigurno prevladati i po tom pitanju nema dileme. Da li će se to desiti za 5 ili malo više godina nije bitno. IT budućnost je trasirana i povratka nazad nema – ističe Krstić.

Sopstvena infrastruktura znači kompletnu kontrolu nad svim aspektima rada aplikacije (softvera) i sigurnosti podataka, objašnjava Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera i to je, po njegovom mišljenju, razlog što određeni korinici ne žele da koriste "cloud" usluge.

- Postoje klijenti koji nikada neće preći u "oblak" (osim u sopstveni, privatni "oblak") na primer banke i slične institucije kojima je kontrola podataka i privatnost uslov poslovanja. S druge strane, rešenja u "oblaku" vas oslobađaju obaveze da brinete o sopstvenoj infrastrukturi i daju vam prostora i vremena da se fokusirate na ostale aspekte vašeg biznisa. Oba rešenja su legitimna i sve zavisi od vašeg poslovnog modela i potreba koje imate vi i vaši klijenti – smatra Šolaja.

Prema zvaničnim podacima, 96,2% preduzeća u Srbiji ne koristi "cloud" servise. Kao razlog najveći broj ispitanika (21,5%) navodi visoku cenu naplate usluga, a veliki broj njih (19,4%) kao glavni ograničavajući faktor korišćenja ističe bezbednosni rizik, dok čak 17,2% anketiranih kaže da nedovoljno poznaju upotrebu "cloud" servisa.

Oko 12,4% preduzeća ne koristi "cloud" servise zbog neizvesnosti u vezi sa važećim zakonom, tj. nadležnostima i mehanizmima za rešavanje sporova. Zbog problema pristupanja podacima ili softveru 7,5% preduzeća ne koristi "servise u oblaku", a 6,9% zbog teškoće prilikom prelaska kod drugog pružaoca usluga (provajdera), dok zbog neizvesnosti sa lokacijom podataka 5,9% firmi ne koristi "cloud".

Korišćenje "cloud" servisa u Evropi je u ekspanziji. Naime, ukupno 12% firmi sa sedištem u Francuskoj, koje imaju najmanje 10 zaposlenih, kupile su uslugu "cloud computing" u 2014. godini, dok je u Evropi taj procenat iznosio u proseku 19%, prema istraživanju francuskog instituta za statistiku Insee.

Poređenja radi, 11% nemačkih firmi sa najmanje 10 zaposlenih kupilo je lani "cloud computing" usluge, u Velikoj Britaniji taj procenat dostiže 24%, Italiji 40%, a u Finskoj, koja je zemlja sa najvećom stopom korišćenja u Evropskoj uniji, čak 51%.

Firme sa više od 250 zaposlenih su veći korisnici tih usluga, sa procentom od 36% u Francuskoj, dok je u Evropi procenat 35%. Među firmama koje imaju 500 zaposlenih i više, njih čak 40% koriste usluge "cloud computing"-a.

Dakle, "cloud" servisi su postali i deo nebeskog svoda nad evropskim, ali i domaćim biznisom. Njih tek očekuje period razvoja kao i približavanje biznis korisnicima, ali ono što je sigurno je da se nebo i nad domaćim poslovnim okruženjem polako razvedrava.