Ruralni život kao svetski trend - Mali preduzetnici koji žive od svog rada na selu

Veliki broj ljudi čeka na posao, bezuspešno konkuriše i nada se da će na sledećem konkursu imati više sreće. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, bez posla je gotovo 760.000 ljudi. Ima mogućnosti da se taj broj smanji i bez kucanja na vrata preduzeća i fabrika, ističu stručnjaci.

Gordana i Miroslav Pušić iz Kupinova prodali su dva stana u Novom Beogradu, zatvorili fotokopirnicu i električarsku radnju, kupili staru kuću u Kupinovu i krenuli, kako kažu, u nepoznato. Rešili su da se ogledaju u, za Sremce, odavno poznatom poslu - proizvodnji svinjskog mesa u šumi.

Sada imaju tri krmače, do kraja godine biće ih desetak. Jedina obaveza je da im uveče bace malo kukuruza i da ih prebroje.

- Sada ovde ne živimo nešto posebno, da ima mnogo, ali kad budemo uvećali ovo stado živeće se mnogo lakše. Što se tiče tržišta za ove naše šumske svinje, tu nema nikakvih problema, mi ne možemo da proizvedemo koliko može da se proda - rekao je Miroslav.

Nadaju se da će kao udruženje naći zajednički jezik sa šumarima da se otklone mogućnosti štete na šumi, pa će se, kažu, tada i povećati broj meštana u Kupinovu koji kao i njihove dede tove svinje žirom.

Njihovi susedi Biljana i Zoran Semiz su do pre nekoliko godina radili u "Srbijateksu" i "Janku Lisjaku" u Beogradu. Kada su ostali bez posla, vratili su se u Kupinovo da u kući Biljaninih predaka otvore restoran. Biljana kaže da kuva jela po receptima svoje bake.

- Prvo smo amateri, zatečeni smo u poslu. Gostiju ima, pa nema. Zarada je tolika da mesec dana možemo skromno da živimo, da obezbedimo sve što nam osnovno treba - kaže Biljana.

Dva sina žive i rade u Beogradu, za sada ne misle o kafani u selu. Kasnije, kako kažu Biljana i Zoran, možda će neko od njih postati i ugostitelj.

Stručnjaci podržavaju inicijativu da se život u gradu zameni za onaj u selu ako pruža veću ekonomsku sigurnost.

- Ideja da se napusti grad, da se proda sopstveni stan ili da se počne posao na porodičnom imanju, po mom mišljenju, je jako dobra ideja - koja je inače vrlo rasprostranjena u svetu - rekao je Blagoje Paunović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Starije kuće u selima sa okućnicom u kojima niko više ne živi, zakorovljene njive u okolini gradova, pružaju mogućnost da uz relativno malo novca ljudi započnu proizvodnju povrća u zatvorenom prostoru, uzgoj cveća, proizvodnju meda i još mnogo toga.