Drugi stub penzionog sistema - Rešenje problema ili propast?

Država razmatra reformu penzionog sistema, koja bi, između ostalog mogla da donese uvođenje "drugog stuba", odnosno obaveznih privatnih penzionih fondova, jer je neodrživo da jedan zaposleni izdržava jednog penzionera, što je danas slučaj u Srbiji.

- Uvođenje drugog stuba penzionog sistema znači da bi država trebalo da donese zakon po kome bi od dosadašnjih 24%, koliko svaki zaposleni od svoje bruto plate izdvaja za obavezne socijalne doprinose, najveći deo i dalje išao PIO fondu, dok bi manji procenat uplaćivan u privatne penzijske fondove - objasnila je za Tanjug Dragana Panić, savetnik za ulaganja u penzijske fondove u društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "Dunav".

Prema njenim rečima, kod privatnih penzionih fondova svaki pojadinac ima individualni račun na kojem se jasno vidi njegova uplata, prinos koji mu je društvo za upravljanje njegovim sredstvima prepisalo i ono čime raspolaže u određenom trenutku.

- Kod drugog stuba, kod privatnih ali obaveznih penzijskih fondova, imate u svakom momentu informaciju čime raspolažete i jasnu koleraciju između uplata i onoga što možete da očekujete u budućnosti - navela je Panić.

Ministar rada Aleksandar Vulin početkom ovog meseca najavio je da se priprema reforma penzionog sistema i izmene Zakona o Fondu PIO.

Ministar finansija Dušan Vujović ranije je najavio da će država razmotriti mogućnost da uvede obavezno privatno penzijsko osiguranje - drugi stub, koji će, kako je rekao, biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbede svoju budućnost i na taj način pomogunu da se balansira postojeći fond.

Panić je objasnila da je model tri stuba penzionog sistema preporuka Svetske banke za zemlje u tranziciji, kod nas je prvi stub PIO fond, drugi bi bili obavezni privatni penzioni fondovi, a treći su dobrovoljni penzijski fondovi.

U Srbiji nije uveden drugi, ali postoje prvi i treći stub, objasnila je ona i podsetila da je 2005. godine donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima uveden treći stub u penzioni sistem Srbije.

Društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima upravljaju imovinom svojih članova, i ovde postoji individualni račun za svakog pojedinca i sve je na dobrovoljnoj bazi, objasnila je ona.

- Uplatu može da vrši svako domaće i strano fizičko lice kao i poslodavac. Kod nas, u "Dunav" penzijskom fondu 80% čine zaposleni za koje je poslodavac, pored obaveznih socijalnih doprinosa, uplaćuje i dobrovoljne. Država je, želeći da stimuliše ovaj vid dugoročne štednje, uvela poreske olakšice, pa je to jedan od razloga ovako visokog procenta uplata od strane poslodavaca - objasnila je Panić.

Da bi jedan penzijski sistem bio održiv, neophodno je da zemlja na tri i po zaposlena ima jednog penzionera. Poslednji put Srbija je taj odnos imala 1981. godine, a trenutno u našoj zemlji jedan zaposleni finansira jednog penzionera, navela je Panić.

Naplata doprinosa trenutno iznosi oko 70%, što znači da PIO fondu mesečno nedostaje od 30% do 40% sredstava, ta sredstva se uzimaju iz budžeta i onda se dolazi do podatka da 13% BDP-a Srbije odlazi na troškove penzija, a to je izuzetno veliki procenat, objasnila je ona.

Panić je navela da su neke zemlje regiona, poput Hrvatske, Rumunije, Makedonije i Mađarske, uvele drugi stub penzijskog sistema, ali u većini nije dao očekivaane rezultate.

- Uvođenje drugog stuba je vrlo kompleksono pitanje. To bi značilo da bi država Srbija, koja u ovom momentu ima problem sa finansiranjem tekućih penzionera, morala da se odrekne dela naplate doprinosa, što je veliki problem - kazala je Panić.

S druge strane i građani moraju da razmišljaju o svojoj budućnosti i treba da shvate da ne mogu u svemu da se oslanjaju na državu, već da bi trebalo da preuzmu ličnu odgovornost i da pored izdvajanja u državni penzijski fond razmišljaju i o nekoj dopunskoj štednji, istakla je ona.

Trenutno u Srbiji posluju četiri društva koja upravljaju sa šest penzionih fondova, u doborovoljnim fondovima je 187.000 članova, što znači da svaki deseti zaposleni stanovnik naše zemlje štedi u nekom dobrovoljnom penzijskom fondu, rekla je Panić.

Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Dunav dobrovoljni penzijski fond a.d. Beograd

Dunav osiguranje a.d.o. Beograd

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Svetska Banka-WB Beograd

reforma penzionog sistema

penzije

penzioni sistem

drugi stub

obavezni privatni penzioni fondovi

socijalni doprinosi

Dragana Panić

Aleksandar Vulin

Zakon o Fondu PIO

Dušan Vujović

dobrovoljni penzijski fondovi

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima

penzioni sistem Srbije

poreske olakšice za poslodavce

Dunav penzijski fond

BDP

bruto društveni proizvod