Tek svaka peta osoba u Srbiji je finansijski pismena

U zemljama zapadnog Balkana strukturalni deficit u oblastima znanja o finansijskoj i monetarnoj politici dovode do pogrešnih finansijskih procena. "GfK Austria" je u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj (ADA) implementirala projekat "Jačanje finansijske pismenosti u Centralno-istočnoj Evropi" na teritoriji Srbije. Cilj projekta je bio sticanje boljeg uvida i razumevanja finansijskog obrazovanje stanovništva Srbije, kao prvog koraka u pronalaženju načina da se podigne svest i poveća finansijska pismenost populacije kako u Srbiji, tako i u regionu centralno-istočne Evrope u narednom koraku, saopštila je "GfK Austria"

Uprkos finansijskoj i ekonomskoj krizi, finansijsko tržište u Srbiji dinamično se razvijalo proteklih godina. Oko tri četvtine svih stanovnika Srbije ima vezu sa bankom – 10 godina ranije samo 50 % stanovnika Srbije imalo je vezu sa bankom. Ako se obrati pažnja na osiguravajuće firme, udeo onih koji imaju osiguranje je ispod 10%.

U zemljama u kojima se finansijska tržišta šire toliko dinamično ne poklanja se dovoljno pažnje razvoju finansijske pismenosti kod pojedinaca. Uzrok ovome može da bude izostanak svesti i znanja finansijskih institucija u centralnoj i istočnoj Evropi o niskom stepenu finansijskog obrazovanja u populaciji, kao i nedostatku poznavanja potencijalnih polaznih tačaka o tome kako da se taj problem istraži i reši.

Skoro polovina ispitanika u sprovedenom istraživanju je precenila sopstveno finansijsko znanje, a skoro jedan od četvoro nema ili ima nedovoljna znanja o finansijskom sektoru. Samo 20% ispitanika je pokazalo dovoljan nivo finansijskih kompetencija, i takođe je ispravno evaluiralo nivo sopstvenog znanja u polju finansija i monetarnog sistema.

Imajući u vidu da izostanak znanja u finansijskom i monetarnom polju dovodi do toga da mnogi pojedinci prave pogrešne finansijske procene, finansijske i obrazovne institucije kao i vlasti treba da uzmu aktivnu ulogu u poboljšavanju finansijskih veština u populaciji.

Dobro informisani potrošači donose savesnije odluke o svojim finansijama i tako doprinose stabilnosti tržišta. Dobra ekonomska edukacija promoviše održiviju ekonomsku politiku, tako da ljudi lakše razumeju nameru pravila i propisa i odluke koje se tiču monetarne politike mogu biti bolje i brže prihvaćene.

Sa ekspertske tačke gledišta, institucije i banke u centralno-istočnoj Evropi su već prepoznale neophodnost preduzimanja akcija u cilju poboljšanja finansijske pismenosti populacije, ali ove akcije su sporadične, nesistematične, i pretežno su orijentisane na kratak period.

"GfK Austria" poručuje da banke i osiguravajuće kuće mogu da imaju koristi od poboljšanja finansijskog znanja populacije na nekoliko načina. Na prvom mestu, klijentova lojalnost pružaocima finansijskih usluga može biti ojačana, poverenje može biti poboljšano i efektivnija komunikacija orijentisana na ciljne grupe može biti razvijena. Ovo za uzvrat dovodi do boljeg kvaliteta usluga.

Osim toga, može se dopreti do novih potencijalnih klijenta ili grupa klijenata. Poboljšano finansijsko znanje može takođe doprineti pozitivnom ugledu pružaoca finansijskih usluga u javnosti, zaključuje se u saopštenju "GfK Austria".