Kome će se osladiti šećerana u Žablju

O tome da je šećerna industrija u Srbiji na klimavim nogama i da će se proizvodnja šećera svesti na kapacitete svega četiri šećerane odavno se priča, ali se taj scenario sada jasno vidi.

Ozbiljno tumbanje u tom sektoru tek predstoji, a uključuje gašenje nekih šećerana, promenu vlasništva... Prva bi na tapetu mogla biti šećerana u Žablju "Šajkaška", koju već neko vreme merka vlasnik kompanije "Matijević" Petar Matijević, što je i potvrdio u izjavi za "Dnevnik", ne preciziravši koliko je za tu fabriku spreman da da.

Šećerana u Žablju, kao i ona u Crvenki, u vlasništvu je grčke kompanije "Helenic Sugar", a o prodaji se spekuliše već nekoliko godina, naročito otkako se u Grčkoj pogoršala ekonomska situacija. Lane je ovaj proizvođač šećera u Grčkoj zatvorio tri fabrike. Podsetimo, "Helenic Sugar" je u procesu privatizacije kupio "Šajkašku" i "Crvenku" za 3,5 mil EUR, a do sada su se kao mogući novi vlasnici pominjali Austrijanci, Nemci, Turci, dok je jedan od najozbiljnijih kandidata bio Miodrag Kostić, u čijem je vlasništvu "Sunoko". Međutim, oni se više ne vide kao takmaci za "Šajkašku" i "Crvenku", zapravo, otimanja za njih i nema.

Ko god da bude pazario šećerane u Srbiji viđene za prodaju (pa i u regionu), neće kupiti zdrave firme. Naime, po "Dnevnikovim" informacijama, one su nagomilale gubitke, pa je tako po završnom računu za prošlu godinu gubitak šećerane "Te-To" u Senti (u vlasništvu italijanske kompanije "Finanziaria Saccarifera Italo-Iberica" S.p.A) 7 mil EUR, "Šajkaške" u Žablju 4 mil EUR...

Pomenimo, u Hrvatskoj je situacija još gora – šećerana u Virovitici lane je iskazala gubitak od 10 mil EUR, ona u Županji čak 20 mil EUR, a fabrika u Osijeku 7 mil EUR. Sve to je rezultat otežanih uslova poslovanja i šećerana i poljoprivrednika. Poznato je, niska cena šećera na svetskom tržištu, naravno, i na našem, oborila je otkupnu cenu slatkog korena, što je ratarima lane došlo kao hladan tuš.

Lane im je u aneksima ugovora smanjena otkupna cena, bilo je problema i s odvoženjem šećerne repe s njiva, samim tim i s kvalitetom slatkog korena, što se na kraju odrazilo na zaradu proizvođača, ali i šećerana. Ni ovogodišnja cena slatkog korena nije stimulativna – oko 28 EUR za tonu, tako da će šećerane i ratari i dalje biti na klimavim nogama. Upravo zbog toga ovog proleća je repom zasejano bezmalo upola manje njiva nego lane – tek 37.000 hektara.

U takvim uslovima, kada slatki biznis nije unosan kao pre nekoliko godina, pitanje je kome se isplati da kupuje šećerane, jer svaka vredi barem 50 mil EUR.

Da se kupci nerado odlučuju da uđu u nove biznise sa šećerom, donedavno veoma unosnim, pokazuje i najsvežiji primer u Hrvatskoj. Naime, vlasnik šećerane "Viro" u Virovitici, kao i fabrike u Županji, Marinko Zadro godinu i po pregovarao je o kupovini šećarane u Osijeku, ali je od toga digao ruke.