Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
(Evropa) Afera "hrvatskih tablica" - šta to po Beogradu talasaju "Ilegalni poslastičari" ?
Utorak, 12.06.2007.
20:25
Komentari
Hrvatski list Slobodna Dalmacija nedavno je objavio vest da izvesni limar iz Srbije pravi lažne hrvatske tablice koje srpski turisti kače na magnet kad kolima dolaze u susednu državu.
Ova vest je i za domaću i za hrvatsku javnost stara, jer je objavljivana u prošlogodišnjem Kuriru i skoro svim hrvatskim medijima, a za mnoge će biti razočaranje što je lažna.
Isfabrikovala ju je beogradska multidisciplinarna grupa Ilegalni poslastičari, koja se, pored izdavaštva, muzike, vizuelne umetnosti, performansa, stripa, bavi i kreiranjem i distribucijom lažnih vesti, takozvanih novinarskih patki.
Lingvista Pavle Ćosić, rodonačelnik manipulativne struje Ilegalnih poslastičara, kako ga naziva kolega iz grupe Ivan Tobić, kaže da se vest o lažnim tablicama raširila tako što ju je on pustio u vidu internet oglasa. Sutradan ga je nazvao novinar Kurira, koji je prvi i preneo informaciju
– Znao sam da će se neki novinar upecati – smeje se Ćosić, dodajući da je dan kasnije u Kuriru osvanulo da tablice koštaju 40, a ne 30 evra, koliko je on novinaru rekao.
Vest je objavljena u mnogim srpskim, a naročito hrvatskim medijima, dok je Vjesnik od nje napravio ozbiljan problemski tekst o tome kako bi nevaljalog limara trebalo uhapsiti. Hrvatska policija takođe se oglasila saopštenjem da je „na tragu falsifikatorima“.
– Niko nije objavio, po meni, zanimljiviji deo vesti, a to je da ovaj limar pravi i srpske tablice koje Srbi u Hrvatskoj kače na hrvatska kola ne bi li ih hrvatski ekstremisti razvaljivali – kaže Ćosić.
Tajnu uspeha ovog žanra Ćosić pripisuje sklonosti ljudi da poveruju u ono što bi voleli da je istina.
– Ljudi ne žele da prihvate da je vest lažna čak ni kad im se to više puta naglasi – objašnjava Ćosić.
Tako je, nakon ponovljenih napisa u Slobodnoj Dalmaciji, novinarki koja je objavila tekst pisao da to nije istina, već da je deo umetničkog projekta. Novinarka mu je odbrusila: „To nije tačno, ja sam proverila“.
OSAMA
Najslavnija novinarska patka Ilegalnih poslastičara je vest da se preko puta američke ambasade u Sarajevskoj ulici otvorila kafana Osama, nazvana po najpoznatijem teroristi Osami bin Ladenu.
Vlasnik je, navodno, čuo za njega, ali nije baš sasvim siguran ko je ta osoba. Vest je puštena imejlom preko sajta Mirror B92, i za dva dana obišla bukvalno ceo svet.
Objavili su je svi mediji, od BBC-a, preko celokupne arapske i dalekoistočne štampe, do Indipendenta i Obzervera. Informaciju o lokalu Osama na Internetu se može pročitati na svim jezicima.
– Kao što ljudi vole da čuju, tako i mediji vole da objavljuju takve vesti – objašnjava Ćosić.
Prva novinarska patka nastala je 2000. godine na osnovu pisma mladog čitaoca Politikinog zabavnika u kom se žali da je preterano visok za svoj uzrast.
Ćosić je u fotošopu zamenio potpis dečaka imenom Vlada Divca i pustio tekst mejlom. Navodna Divčeva žalba je, sistemom mreže mejlova, obišla svet za nekoliko dana, došavši i do poznatog košarkaša, kom je čitava stvar bila simpatična.
– Mnoge novine su objavile to pismo, da ne pominjem da su Divca u svakom drugom intervjuu pitali zašto je to pisao – kaže Pavle Ćosić. Već na prvom primeru dokazalo se da tako raširena patka odoleva svim mogućim demantijima, pa i negiranju autora i glavnog aktera da je napisano istina.
DADAIZAM
Ilegalni poslastičari deluju od 2004, iako sam naziv datira iz vremena kad je Ivan Tobić, tada poznatiji kao Tobić Tobić, pisao dadaističke horoskope za Kurir.
Jedno od njegovih predviđanja bilo je da će „ilegalni poslastičari mesiti pitu bulu i terijeru na tromeđi Vračara, Palilule i Dorćola“, što je bilo i zvanično ime grupe pod kojim su nastupali na FAKI-ju (Festival alternativnog kazališnog izričaja) u Zagrebu.
Prema scenariju smišljenom u vozu, Ćosić je na svim jezicima sveta, postojećim i izmišljenim, publici zabranjivao da se smeje, što ju je nagonilo na histeričan smeh.
Tobić je za to vreme plakao, dok je Emilija Andrejević bila u ogromnoj kineskoj torbi iz koje je groktala preko mikrofona.
Ovakav nastup sasvim se uklopio u anarhični i treš karakter festivala, a Poslastičari su pobrali simpatije zagrebačke publike.
Prvo beogradsko predstavljanje grupe bilo je u okviru internacionalnog projekta Mobyle studio prošle godine.
– Darka Radosavljević nam je rekla da smislimo nešto na brzinu jer je sutradan morala da preda projekat.
Rekla mi je da bi bilo dovoljno da izrađujem publici horoskop ili natalnu kartu, što mi je dalo ideju da bih mogao da im izrađujem mortalnu kartu.
Na osnovu datuma smrti koji bi mi saopštavali posetioci, ja sam govorio kakav će im biti zagrobni život – objašnjava Tobić.
Procenivši da je budžet dovoljan za realizaciju nekoliko stvari, odlučili su da naprave aukciju besmislenih stvari, kao što je osmeh Milke Canić, supervizora kviza Slagalica na RTS, koja je poznata po tom osmehu.
Prodavalo se i Uverenje o posedovanju tri čiste, dobrom glasu i gomila sličnih stvari. Kriterijum na osnovu koje se licitirana stvar dobijala nije bio novac već količina izražene želje.
Ilegalni poslastičari smatraju da je dadaistička, odnosno nadrealna linija, koja je veoma prisutna u njihovim delima, sasvim primerena ovom haotičnom vremenu.
Međutim, pored ovih, naoko besmislenih umetničkih akcija, Poslastičari imaju i vrlo ozbiljne projekte. Budući da su već pisali romane i druge književne forme i objavljivali na internet blogovima, odlučili su da pokrenu izdavačku kuću Kornet.
OZBILJNOST
Kako bi se motivisali da napišu predviđena izdanja u što kraćem roku, zakazivali su promocije knjiga koje još nisu napisane.
Kasnije su Ćosićeva Leposava, Tobićeva Tobiđenja, dušo moja i Natprirodni ciklus o Kraljeviću Marku Borisa Starešine, prve dve u ediciji Tripovetke, a poslednja u okviru Zlikovnica, zaista objavljene.
Krucijalno izdanje Korneta je Rečnik sinonima srpskog jezika, koji su sastavili Ćosić i ekipa lingvista i programera. Tek što nije izašao.
– Na ovom projektu radim već deset godina, a pre dve sam dobio novac na konkursu Skupštine grada – objašnjava Ćosić.
– Rečnik ima 23.000 odrednica i 780 strana. Zaista nas je mnogo radilo na tome, naročito u završnoj fazi. Napravljena je ogromna baza podataka iz drugih rečnika, koja je lingvistički sređena.
STEPENICE
Nešto manje ozbiljan je muzički segment Poslastičara, koji podrazumeva organizovanje zajedničkih ili pojedinačnih koncerata grupa Činč, Krš, Tobić Tobić idol mladih, Elektrolasta, hora Horkestar (bivši Horkeškart) i nekolicine drugih. Nastupi bendova obično se povezuju s promocijama knjiga.
– Osnovna karakteristika ovih bendova je što su mnogo opušteniji od ostalih koji sebe vrlo ozbiljno shvataju, i samim tim su neozbiljni – objašnjava Tobić.
– Nastupi se obično pretvaraju u performanse. Tako smo nedavno nastupali na otvaranju poznate likovne manifestacije Čačanski bijenale, ali su nas na pola svirke isključili zbog gostovanja Beogradskog dramskog pozorišta.
Mi smo nastavili da sviramo na stepeništu Gradske kuće, istom onim s kog je Velja Ilić gurnuo novinarku.
Knjiga o Marku Kraljeviću promovisana je u stilu radio-drame koja se uživo događa, pa to uz muzičku matricu zvuči kao slem poezija (recitovanje poezije uz elemente glume, rokenrola, šou-programa).
Tobić je, inače, dobitnik Srebrnog pehara na takmičenju slem poezije u klubu Gjura II u Zagrebu.
– Slem poezija podrazumeva scenski nastup, pa je bezbroj puta zanimljivija od dosadnih poetskih večeri i sličnih stvari.
Osim toga, ona je takmičarskog karaktera – postoji sudija, žiri iz publike i selekcija do finala – objašnjava Tobić. – Onda dođe 500 ljudi, kao na koncert, lože se i navijaju.
U pripremi je kompilacija pesama sedam bendova sa radnim naslovom Šta treba maloj djeci. Promocija albuma će biti u okviru ovogodišnjeg Belefa, a Poslastičari su, kako kažu, prvi koje je pozvala selektorka Darka Radosavljević, mada njihovo gostovanje još nije potvrđeno.
PRVA SRPSKA MANGA
Ilegalni poslastičari pokrivaju i oblast vizuelnog stvaralaštva promovišući, između ostalih, Mikroba i Dragana Radovića, Magičnog Čiču iz Rija.
– Magični Čiča iz Rija je veoma dobar, ali totalno nepoznat zemunski slikar koji je ostao u senci jer nije hteo da bude deo bilo kog slikarskog lobija ili da se negde gura da bi mu pravili izložbe.
Njegove slike izložene su u galeriji stambeno-poslovnog prostora Ilegalna poslastičarnica, pošto su ga svi ostali odbili izgovarajući se zauzetim terminima. Ali, svi su se divili njegovim radovima.
Kako je jedan od poslastičara Miloš Trajković Buci, ujedno i tehnički urednik, zajedno s Tobićem tvorac prvog srpskog manga stripa, u planu kuće je i izdavanje stripova.
NEPROFITNO
Svoje mesto u srpskom kulturnom sistemu Ilegalni poslastičari definišu kao vrh andergraunda, a pravu kritiku jedva čekaju. Kad bi iz alternative prešli u mejnstrim, voleli bi da to bude u stilu Igija Popa ili Dejvida Bouvija, ali ne i u fazonu Van Gogha ili Električnog orgazma.
Kada ih pitaju za političko određenje, smeju se i kažu da se, budući različitih političkih uverenja, postavljaju u odnosu na situaciju i reaguju različito u raznim prilikama.
– Mi imamo slobodu jer se ovde ne vrti nikakav novac, sami ulažemo u sebe i ne uslovljavaju nas ni tržište ni donatori – kaže Tobić objašnjavajući da se izdržavaju tako što njemu „ćale iz Smedereva dva puta nedeljno donese, recimo, pečeno pile i veknu hleba“.
U najgorem slučaju mogu da stanu u Knez Mihailovu, stave šešir za priloge i sviraju.
NOĆ WC-a Poslastičare svuda zovu jer bez problema popunjavaju program i upuštaju se u različite forme sadržaja.
Organizatorima su, kažu, korisniji nego sebi. Za Evropu u okviru Belefa najavljuju Noć WC-a, neku vrstu paralele Noći muzeja.
Kako će festival najverovatnije biti održan na Kalemegdanu, svi programi poslastičara biće u i oko tri javna toaleta.
Na pitanje da li ima sličnih projekata u Srbiji i šire, kažu da su najsličniji grupi TNT iz legendarnog stripa Alan Ford.
Ne samo da su im karakteri slični, već je i poslovanje nalik na ono iz cvjećarnice. Kad neko dođe da kupi knjigu, većina poslastičara se zbuni i kaže: „ A? Kakva knjiga?“.
poziv na pretplatu na nedeljnik na www.evropanedeljnik.co.yu
