Posle pet godina Carina se setila duga - Zbog nemara državnih organa neke firme primorane da dva puta plaćaju iste uvozne dažbine

Kada je 2010. godine firma "Dadi" iz beogradske opštine Vračar uplatila 1,85 miliona dinara špediterskom preduzeću "Petšped" na ime carine za uvezenu robu, njen vlasnik Dragiša Caković nije ni sanjao da će mu više od pet godina kasnije država tražiti da to plati ponovo i da će mu prosto blokirati račun i skinuti taj iznos, bez prava na žalbu ili makar objašnjenje.

Problem je nastao kada se ispostavilo da Uprava carina nije mogla da naplati carinu od špediterske firme "Petšped", jer njena garancija nije bila validna. Uvoznici su, inače, obavezni da angažuju špeditere.

Iako su u Carini, sudeći po odgovoru koji su dali "Danasu", još 2010. godine utvrdili da je garancija špeditera nenaplativa, o tome nisu obavestili firmu "Dadi", niti su od nje tada tražili da (još jednom) izmiri dug. Tek prošle nedelje, više od pet godina nakon što je uredno izmirena obaveza, bez ikakvog obaveštenja Narodna banka blokirala je račun firme "Dadi" na osnovu "naloga" koji joj je dostavila Carina. Caković je od svoje banke saznao za blokadu.

Manji apsurd u čitavoj stvari je činjenica da je, čak i ako je sve ostalo zakonito, ovaj dug apsolutno zastareo. Rok zastarevanja za carinska dugovanja je pet godina, a Uprava carina je nalog za prinudnu naplatu poslala više od mesec dana nakon isteka. Narodna banka je to prosto zanemarila.

Veći apsurd je to što su carinske službe pre pet godina dozvolile "Dadiju" da najregularnije uveze robu za koju nisu naplatile carinu. Tako "Dadi", koji je novac za carinu uplatio "Petšpedu", nije imao nikakvog razloga da sumnja da postoji bilo kakav problem, dok je Uprava carina praktično svesno dopustila uvoz robe na koju nije naplatila dažbine.

Kako "Danas" saznaje, ovo nije prvi slučaj da u Carini neko neko "zaboravi" da proveri garanciju špeditera, a samo u slučaju "Petšpeda", na listi "čekanja" za prinudnu naplatu nalaze se 72 bivša klijenta te firme. Budući da se ovo dogodilo u mnogo sličnih slučajeva, deluje kao da je neko u Upravi carina postupao u dogovoru sa "Petšpedom", kako bi toj firmi omogućio da za sebe uzima novac svojih klijenata - uvoznika, a da roba normalno ulazi u Srbiju, tako da niko ništa ne primeti.

Još veći apsurd je nastao kada je "Petšped" u međuvremenu otišao u stečaj. Uprava carina je uredno prijavila svoje potraživanje, ukupno 273,5 miliona dinara u koje je ušao i iznos koji se odnosi na firmu "Dadi". Time je potvrdila da joj novac duguje upravo "Petšped". Međutim, u odgovorima "Danasu", Uprava carina navodi da je carinski dužnik zapravo uvoznik, to jest firma "Dadi", a ne špediter. Kako je onda moguće da u stečajnom postupku tvrdi da joj je dužnik "Petšped"? Da stvar bude još zamršenija, postarao se Privredni sud u Beogradu, koji je odlučio da se dug naplati od "Petšpeda", ali samo ako Uprava carina ne uspe da ga naplati od "Dadija".

Tako je stvar došla do najvećeg apsurda - same prinudne naplate. Prema Cakoviću, čitav postupak je urađen potpuno nezakonito, i to upravo zato što nikakvog postupka nije ni bilo. Naime, u svom "nalogu" upućenom NBS-u, Uprava carina sama proglašava "jedinstvenu carinsku ispravu" (JCI) koja je zapravo obračun carinske obaveze, za izvršni dokument. U svom "nalogu" za blokadu, Carina tvrdi da je JCI konačna isprava, a dodatno zbunjuje što je NBS to prihvata, iako u Zakonu o platnom prometu jasno piše da se "prinudna naplata vrši po osnovu izvršnih rešenja carinskih organa". Naime, izvršno rešenje donosi se u postupku koji podrazumeva dvostepenost i pravo na žalbu, a u ovom slučaju, koji je poslednjih meseci izgleda postao praksa, nije bilo čak ni obaveštenja firmi da je njihova uplata, posle toliko vremena, sporna.

- Ovde su povređena moja brojna prava zagarantovana Ustavom. Zbog toga ću tražiti povraćaj novca od Uprave carina, a ako to odbiju, pokrenuću upravni spor, podneti ustavnu žalbu i zahtevati naknadu štete - najavljuje Caković.

Dodatnu senku na zakonitost ovakvog postupanja državnih organa baca i odluka Višeg suda u Pančevu iz 2010. godine, kojom je utvrđeno da je za prinudnu naplatu carinskog duga nadležna isključivo Poreska uprava, a ne sud (niti sama Carina).

- S obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost Poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine, sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga - navodi se u presudi.

Na pitanje zašto firmu "Didi" nisu obavestili o tome da garancija njene špediterske firme nije validna i da postoje neizmirena dugovanja prema carini, već su je posle niza godina prosto blokirali, u Upravi carina za "Danas" kažu da je zakonom propisano da "dužnik neće posebno biti obavešten o iznosu duga", "ako je u deklaraciju unet tačan iznos duga koji treba platiti". To, doduše, nije bilo pitanje, niti je sporno. Pitanje je zašto ih nisu obavestili da postoji problem sa garancijom, dakle problem sa naplatom carine, i šta su čekali pet godina.