Svađa oterala "Pobednika" na Kalemegdan

(Kalemegdan) Osim što je jedan od simbola Beograda, koji poseti verovatno svaki turista koji dođe u naš grad, "Pobednik" na Kalemegdanu, čiji je autor vajar Ivan Meštrović, kao i plato ispred njega, svakako je najfotografisaniji prestonički spomenik. Do sada je poslužio kao inspiracija za nekolicinu nagrada, poslednja je statua "Pobednik" (u engleskoj varijanti "Viktor"), koju će u rukama ove godine odneti pobednici u dve kategorije na Festu – najbolji film glavnog takmičarskog programa i najbolji film iz programa "Srpski film". Tri statue već su našle svog novog vlasnika – za izvanredan doprinos filmskoj umetnosti dodeljena je Mileni Dravić i Aleksandru Sokurovu, dok je počasni uručen Ričardu Drajfusu.

Vajar Miroljub Stamenković, autor skulpture koja će se od sada po ugledu na Oskara dodeljivati na svakom Festu, sličnu statuu, inspirisanu Meštrovićevim "Pobednikom", uradio je još 1999. za Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma i ona se zvala Gran pri. Ovoga puta, na konkursu za idejno rešenje za Fest pobedio je njegov rad, izliven u bronzi, težak blizu tri kilograma, koji nije doslovna replika dela sa Kalemegdana.

– Ova statua je elegantna. Samim tim što je u pitanju pobednik on ima sličnu poziciju kao i Meštrovićev rad, ali nisu identični. Neki detalji su izbačeni dok su neki tu – kao što je mač u desnoj ruci, položen ispred desne noge i soko u levoj ruci – objašnjava Stamenković.


Meštrovićev "Pobednik", koji je nastajao tokom 1913, imao je zanimljivu sudbinu. Nakon Drugog balkanskog rata Ljuba Davidović, predsednik Beogradske opštine, naručio je od Meštrovića da osmisli česmu u čast srpskih pobeda u ratovima. Umetnik je izradio model za fontanu na Terazijama i taj model je prihvaćen. Česma je trebalo da se sastoji iz bronzanog kipa visine pet metara, stuba na kojoj stoji figura sa pedeset bronzanih maski, kamene šolje sa dvadeset maski i četiri kamena lava koji nose šolju. Radove je prekinuo Prvi svetski rat. Međutim, sam Meštrović nije ni pomišljao da će i pre postavljanja delo biti predmet ogromne polemike. Rasprava je vođena na dva nivoa – da li bi trebalo da se figura nagog muškaraca nađe na Terazijama, usred Beograda i da li je prihvatljivo da na njoj nema opanaka i šajkače, srpskih nacionalnih obeležja.

Istoričarka Radina Vučetić evocira dalje priču:

– Nakon Prvog svetskog rata u beogradskom kulturnom životu u gotovo svim granama umetnosti tinjao je sukob između modernih i tradicionalnih shvatanja. U slučaju "Pobednika" konzervativni nazori odneli su kratkotrajnu pobedu. Pregovori sa Meštrovićem o podizanju česme privedeni su kraju 1923, kada je Kosta Kumanudi postao predsednik Beogradske opštine. Kumanudi je predložio, a Meštrović pristao, da se do pronalaženja konačnog rešenja "Pobednik" postavi na Terazijama. Odmah po početku kopanja temelja počele su čaršijske priče i javne rasprave po novinama – ističe naša sagovornica.

– Hajku je pokrenuo Petar Odavić 1927, napisom u listu "Pravda". On je negirao umetnički karakter Meštrovićevog dela i kritikovao je proporcije kipa i namrštenost njegovog lica. Polemika se brzo proširila, pa je u "Politici" vođena estetsko-moralna anketa koja je trebalo da ispita mišljenje stanovništva o spomeniku. Rasprava, u koju su bili uključeni brojni intelektualci i Srpska pravoslavna crkva, ubrzo je sa estetskog prebačena na politički teren – radikali su mahom bili protiv, a demokrate za podizanje spomenika. Protiv javne hajke istupale su i pojedine istaknute Beograđanke. Na kraju su radovi prekinuti. U junu 1928. Meštrović je obavešten da će spomenik biti postavljen na Kalemegdanskoj terasi. Pobednik je, takođe, preimenovan u "Vesnik", a otkrivanje spomenika uklopljeno je u proslavu desetogodišnjice proboja Solunskog fronta.