Sa rafova se krade sve - Od kafe do brijača
Komentari
Krađe u supermarketima i prodavnicama u Srbiji su svakodnevna stvar. Nekada su na meti kradljivaca bile luksuzne čokolade, skupa pića, kafa, ali u poslednje vreme "kupci" dugih prstiju ne biraju mnogo asortiman - krade se sve. Tako pokušavaju da bez plaćanja "iznesu" aparate za brijanje, losione, preparate za sunčanje, razne paste, kreme... U poslednjih godinu dana u trgovinama je, kažu prodavci, zabeleženo povećanje broja krađa.
Po pravilu, na meti lopova najčešće su proizvodi pogodni da se lako "iznesu" iz radnje i preprodaju na "crnom" tržištu, na pijacama i na ulici. Tačan broj krađa nije poznat. Često se dešava da ljudi koji jednom budu uhvaćeni u nekoj prodavnici, pređu na drugi objekat. Najviše su na udaru veliki marketi, kao i prodavnice gde ima skupe kozmetike, pića... Zanimljivo je da se broj krađa povećava na kraju meseca, kada građani potroše plate i penzije.
U trgovinskom lancu "Univerexport" kažu da krađe sve više ne poznaju godine, pol, ni obrazovanje, a kradljivci se dele na profesionalne i one koji zaista nemaju dovoljno za život. Ali je, kažu, više ovih prvih.
- Sve češće sastavni deo korpe koja se odnosi, a ne plati, postaju osnovne životne namirnice - kaže za "Novosti" Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univerexport"-a. Najviše se kradu kafa, čokolade, žvakaće gume, a suhomesnati proizvodi postaju artikli sa značajnim udelom u krađama. "Popularne" su i zubne paste, konzerve, aparati za brijanje, zatim sezonska roba, poput preparata za sunčanje, protiv komaraca...
Kradljivci su vrlo vešti, snalaze se na razne načine i pokušavaju da prevare aparate, kako ih senzormatik na izlazu ne bi otkrio. Ima i onih koji prepakuju robu, recimo skuplje paste za zube ubace u kutiju daleko jeftinijeg proizvoda, za brazilski orah koriste šifru od kikirikija, uklanjaju "botl tagove" sa skupih pića, zamenjuju cene kolonjskoj vodi, šamponima...
- Postoje i neke nove taktike, zamene artikala ili pakovanja, razni načini na koje se ljudi dovijaju kako bi uzeli robu bez plaćanja - tvrdi Ćirkovićeva.
Sve češće mnogi pojedu peciva, pršutu ili sireve dok ne stignu do kase. Dosta njih uzme 50 ili 100 grama salame i pojede je krišom u radnji.
- Posetioci sve češće pojedu ili popiju neke od proizvoda, a da ne plate račun - kažu u trgovinskim lancima. - Kafa i čokolada spadaju u artikle koji se najviše kradu, a taj trend sve je aktuelniji, naročito u hipermarketima. Na kraju radnog dana, zaposleni u većim marketima nađu gomilu praznih pakovanja i kesica za čokolade, bananice, smoki, sušeno voće...
Vlasnik STR na Novom Beogradu kaže da i pored sigurnosnih kamera, krađe ima i u manjim prodavnicama.
Ranije se mislilo da se krade samo u velikim marketima, gde lopovi mogu da se provuku neprimetno, jer ima mnogo ljudi, ali krađe su sve češće i u manjim radnjama - tvrde u STR. - Veoma često kasirke kod kupaca sasvim "slučajno" baš u njihovom džepu nađu sapun, konzerve, pakovanje viršli.
Granica 5 000 dinara
Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je ona manja, država ne tereti kradljivce, a trgovci mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati. Inače, do pre godinu i po dana ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, tako da je bilo veoma malo prijava protiv lopova.
Hapšenja
Broj krađa je u porastu, posebno kada je reč o manjim radnjama, smatra Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku. Mali trgovci nemaju novca za obezbeđenje i alarmne uređaje i zato su oni stalna meta. Imamo podatke da je 92% obijanja kod malih trgovaca, jer lopovi zaobilaze velike sisteme.
- Problem je što policija uhvati tek svakog petog počinioca, koji obije radnju, a ostala četiri se izvuku - kaže Rajić. Policija nije ni zainteresovana da ih juri kada vide da je šteta mala, svega nekoliko hiljada dinara, a nažalost, za trgovca ta šteta nije mala, jer samo dok se zamene razbijeni prozori, vrata i druge stvari koje se polupaju prilikom obijanja, šteta je utrostručena.
Po pravilu, na meti lopova najčešće su proizvodi pogodni da se lako "iznesu" iz radnje i preprodaju na "crnom" tržištu, na pijacama i na ulici. Tačan broj krađa nije poznat. Često se dešava da ljudi koji jednom budu uhvaćeni u nekoj prodavnici, pređu na drugi objekat. Najviše su na udaru veliki marketi, kao i prodavnice gde ima skupe kozmetike, pića... Zanimljivo je da se broj krađa povećava na kraju meseca, kada građani potroše plate i penzije.
U trgovinskom lancu "Univerexport" kažu da krađe sve više ne poznaju godine, pol, ni obrazovanje, a kradljivci se dele na profesionalne i one koji zaista nemaju dovoljno za život. Ali je, kažu, više ovih prvih.
- Sve češće sastavni deo korpe koja se odnosi, a ne plati, postaju osnovne životne namirnice - kaže za "Novosti" Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univerexport"-a. Najviše se kradu kafa, čokolade, žvakaće gume, a suhomesnati proizvodi postaju artikli sa značajnim udelom u krađama. "Popularne" su i zubne paste, konzerve, aparati za brijanje, zatim sezonska roba, poput preparata za sunčanje, protiv komaraca...
Kradljivci su vrlo vešti, snalaze se na razne načine i pokušavaju da prevare aparate, kako ih senzormatik na izlazu ne bi otkrio. Ima i onih koji prepakuju robu, recimo skuplje paste za zube ubace u kutiju daleko jeftinijeg proizvoda, za brazilski orah koriste šifru od kikirikija, uklanjaju "botl tagove" sa skupih pića, zamenjuju cene kolonjskoj vodi, šamponima...
- Postoje i neke nove taktike, zamene artikala ili pakovanja, razni načini na koje se ljudi dovijaju kako bi uzeli robu bez plaćanja - tvrdi Ćirkovićeva.
Sve češće mnogi pojedu peciva, pršutu ili sireve dok ne stignu do kase. Dosta njih uzme 50 ili 100 grama salame i pojede je krišom u radnji.
- Posetioci sve češće pojedu ili popiju neke od proizvoda, a da ne plate račun - kažu u trgovinskim lancima. - Kafa i čokolada spadaju u artikle koji se najviše kradu, a taj trend sve je aktuelniji, naročito u hipermarketima. Na kraju radnog dana, zaposleni u većim marketima nađu gomilu praznih pakovanja i kesica za čokolade, bananice, smoki, sušeno voće...
Vlasnik STR na Novom Beogradu kaže da i pored sigurnosnih kamera, krađe ima i u manjim prodavnicama.
Ranije se mislilo da se krade samo u velikim marketima, gde lopovi mogu da se provuku neprimetno, jer ima mnogo ljudi, ali krađe su sve češće i u manjim radnjama - tvrde u STR. - Veoma često kasirke kod kupaca sasvim "slučajno" baš u njihovom džepu nađu sapun, konzerve, pakovanje viršli.
Granica 5 000 dinara
Da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je ona manja, država ne tereti kradljivce, a trgovci mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati. Inače, do pre godinu i po dana ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, tako da je bilo veoma malo prijava protiv lopova.
Hapšenja
Broj krađa je u porastu, posebno kada je reč o manjim radnjama, smatra Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku. Mali trgovci nemaju novca za obezbeđenje i alarmne uređaje i zato su oni stalna meta. Imamo podatke da je 92% obijanja kod malih trgovaca, jer lopovi zaobilaze velike sisteme.
- Problem je što policija uhvati tek svakog petog počinioca, koji obije radnju, a ostala četiri se izvuku - kaže Rajić. Policija nije ni zainteresovana da ih juri kada vide da je šteta mala, svega nekoliko hiljada dinara, a nažalost, za trgovca ta šteta nije mala, jer samo dok se zamene razbijeni prozori, vrata i druge stvari koje se polupaju prilikom obijanja, šteta je utrostručena.
Tagovi:
Olivera Ćirković
trgovinski lanci
hipermarketi
supermarketi
prodavnice
STR
samostalne trgovinske radnje
Dragoljub Rajić
Mreža za poslovnu podršku
krađe u supermarketima
krađe u prodavnicama
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.