Slavija bez podzemnih prolaza - Projekat rekonstrukcije jednog od centralnih beogradskih trgova privremeno zaustavljen

Kako se smenjivala gradska vlast u Beogradu, tako je menjan i plan rekonstrukcije Trga Slavija. Izmene nisu zaobišle ni projekat izabran na poslednjem konkursu, pa je Slavija ponovo na reviziji!? Sporni su podzemni prolazi, u gradu tvrde, zbog pritiska nezadovoljne javnosti, a neki su mišljenja da je zapravo problem nedostatak novca za ovaj građevinski poduhvat.

Na jednom od najpoznatijih ukrštanja puteva u prestonici duvaju dve struje, jedna koja bi pešake "gurnula" pod zemlju i druga koja smtara da oni moraju imati prednost u odnosu na automobile. A neslaganja ima čak i među stručnjacima.

Na konkursu koji je održan pre tri godine predstavljeni su urbanističko-arhitektonski predlozi sa već utvrđenim saobraćajnim rešenjem čije je osnovne elemente činila izgradnja podzemnih prolaza za pešake i postavljanje fontane na sredini.

Međutim, iako je početak radova najavljen za nekoliko meseci, gradske institucije odlučile su da povuku predlog konačnog rešenja i urade novu reviziju projekta u kojem će biti izostavljeni podzemni radovi.

Mada mnogi ističu da je razdvajanje saobraćaja i pešaka jedan od najlogičnijih načina za unapređenje kretanja i bezbednosti, Branislav Jovin, arhitekta-urbanista, rukovodilac projekta "Metro Beograd" (1973-1982 i 1986-2002) smatra da se automobilima ne sme davati prednost kažnjavanjem pešaka. Na osnovu iskustva sa rekonstrukcijom Knez Mihailove, on tvrdi da izgradnja podzemnih pešačkih prolaza čini od 60 do 80 odsto investicija.

Ipak, trenutni model kretanja pešaka nije racionalna opcija, a postepenim odustajanjem od pojedinih saobraćajnih rešenja nameće se pitanje da li će se rekonstrukcija Slavije svesti na pomeranje spomenika Dimitriju Tucoviću i izgradnju fontane, i obesmišljavanje početne ideje da se pristupi ozbiljnim radovima na beogradskoj žili kucavici.

Gužve zbog vozila, a ne zbog pešaka

Protivljenje podzemnim prolazima Branislav Jovin potkrepljuje i argumentima "da se protočnost kružnih raskrsnica smanjuje povećanjem broja automobila, a ne povećanjem broja pešaka, te da je protočnost Slavije usporena jer se u nju uliva sedam ulica od kojih su pet gradske saobraćajnice prvog reda".