MINISTARSTVO FINANSIJA: Nema odlaganja Zakona o računovodstvu

(Foto: Ivana Vuksa)

Rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre (APR) je 30. jun.

Iz Ministarstva finansija podsećaju da je rok za predaju izveštaja za statističke i druge potrebe je, izuzetno, u ovoj godini 31. mart (redovni je kraj februara), a taj je pok produžen na bazi objektivnih okolnosti i na inicijativu Privredne komore Srbije.

"Cilj je uspostavljanje efikasnog sistema elektronskog dostavljanja i prijema ovih izveštaja u APP, a jedan od ključnih razloga produženja poka jeste što jedan broj obveznika primene Zakona nije obezbedio na vreme kvalifikovani elektronski potpis, pa se na ovaj način izašlo u susret i molbama privrede (APP ne naplaćuje bilo kakvu naknadu za njihovo dostavljanje)", navedeno je u saopštenju.

Kako naglašavaju, potrebno je istaći da se uvođenjem elektronskog sistema dostavljanja finansijskih izveštaja (prvi put počev od ove godine), dodatno smanjuju troškovi privrede u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšava komunikacija obveznika sa APR-om i povećava pravna sigurnost.

Podzakonska akta, čija je potpuna primena osnovni preduslov za efikasno sprovođenje zakona, doneta su u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI) i relevantnih propisa Evropske unije (EU), a u njihovoj izradi aktivno učešće uzela je i Svetska banka. Na tek završenom bilateralnom skriningu za Poglavlje 6, čiji su sastavni deo propisi iz oblasti računovodstva i revizije, predstavnici Evropske komisije su izuzetno visoko ocenili stepen usaglašenosti relevantnih propisa Republike sa EU regulativom.

Prilikom izrade Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike osnov za izradu istog bila je Direktiva 2013/34/EU (Aneksi 3 i 5) koja, za razliku od MRS 1 koji predviđa samo minimalnu sadržinu finansijskih izveštaja, detaljno uređuje sadržinu obrazaca bilansa stanja i uspeha.

Popunjavanje dodatnih pozicija u finansijskim izveštajima malih, srednjih i velikih pravnih lica (kojih ima ukupno oko 11.000, što čini oko 7% svih pravnih lica koja vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva) treba da doprinese većoj transparentnosti finansijskih izveštaja u Srbiji, a ne da se, kao što je ranije bio slučaj, pojedine pozicije ne iskazuju u finansijskim izveštajima i budu podložne "zamagljivanju".

Hajveći deo srpske privrede (tzv. mikro pravna lica koja čine preko 93% ukupnog broja pravnih lica vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva) i dalje, u skladu sa relevantnim pravilnikom izrađenim takođe u svetlu najbolje međunarodne prakse i propisa EU, sastavlja samo finansijske izveštaje (bilans stanja i uspeha) u skraćenom
obimu.

"Mikro pravnih lica u Srbiji ima oko 130.000, tako da broj od oko "378.000 pravnih lica" koji se pominje u pomenutim kritikama ukazuje i na iznenađujuću neobaveštenost tih kritičara. Donošenjem Zakona o računovodstvu i vezanih podzakonskih propisa nisu nametnuti bilo kakvi dodatni troškovi privredi Srbije. Naprotiv, donošenjem odgovarajućih podzakonskih propisa (posebno za mikro i druga pravna lica: "Sl. glasnik RS", br. 118/13 i 95/14) upravo su propisana jednostavnija pravila u vezi sa finansijskim izveštavanjem i time smanjena administrativna opterećenja i postupci", smatraju u Ministasrsvu finansij i dodaju da je propisivanjem novih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica, smanjen broj pravnih lica koja su obveznici revizije (sada oko 4.000) u odnosu na ranije rešenje kada ih je bilo oko 5.600 čime su, shodno, troškovi privrede i u ovom delu značajno manji.