Thomas Roemer, Bayer d.o.o. Beograd - Boli glava

Za 144 godine postojanja slavni Bayer je imao razloga da brine uglavnom za rezultate svog fudbalskog, 41 leto mlađeg, istoimenog čeda, a ne za vlastite poslovne. Nemački farmaceutski gigant je ove godine, međutim, naprosto eksplodirao. Svaki cent od bezmalo 20 milijardi dolara uloženih u kupovinu 90 odsto akcija berlinske kompanije Schering već je počeo debelo da se isplaćuje: u prvom kvartalu ove godine zabeležen je rast vrednosti prodaje od 22,7 odsto na svih 8,3 milijarde evra, od čega je za lavovskih 3.610 miliona zaslužna grupacija za proizvodnju lekova (HealthCare), koja je u prva tri meseca ove godine ostvarila rast prodaje od fantastičnih 64 odsto u odnosu na isti period lâne.

“Zaista smo sjajno startovali”, sija od zadovoljstva Tomas Remer (Thomas Roemer), direktor Bayer d.o.o. “Prvenstveno zahvaljujući preuzimanju Schering-a, iako je ova transakcija okončana tek juna prošle godine. Baza nam je tako značajno povećana, ali su ostvareni prihodi neproporcionalno porasli, jer je farmaceutika izuzetno profitabilan biznis”.

Druga dva sektora - agrohemija (CropScience) i proizvodnja polimera (MaterialScience) - nisu se, međutim, našli u zapećku. Naprotiv. “Sve tri podgrupe ostvarile su veći rast od globalnog rasta BDP, pri čemu, u pojedinim regionima, koristimo i vrlo povoljne lokalne vetrove. Konkretno, uvereni smo da ćemo u Srbiji bez problema ostvariti stopu rasta od planiranih 15-20 odsto”, optimističan je Remer. Kompanija je, inače, još krajem prošle godine najavila da očekuje rast prometa u regionu od pet miliona evra tokom 2007, od čega najviše upravo u Srbiji.

Pre upotrebe promućkati

Već u prvom kvartalu, u regionu je inkasirano 15 miliona evra. “Vrlo smo zadovoljni porastom. Inače, prošle godine je u Srbiji ostvaren veći rast nego u svim susednim zemljama. Ne samo zbog niske polazne osnove”, objašnjava Remer. “Srbija ima izvanredan geografski položaj kojim privlači strane kompanije i investitore, iako nisam primetio da joj je saobraćajna infrastruktura na potrebnom nivou. Zato odskače u odnosu na druge balkanske zemlje po izuzetno obrazovanim ljudima, zbog čega je baza iz koje selektiramo zaposlene ovde vrlo široka. Impresioniran sam brojem onih koji su već izgradili internacionalnu karijeru u Bayer-ovoj globalnoj mreži, što nije uobičajeno za državljane zemalja veličine Srbije”.

Kompanija iz Leverkuzena, inače, u Srbiji zapošljava 70-ak ljudi, a njihova brojnost se povećava po stopi od desetak odsto godišnje. Štaviše, ovde je lociran i regionalni centar Bayer MaterialScience u Jugoistočnoj Evropi, čiji je Remer takođe šef.

Nije, nažalost, sve “boli glava”, nego ima razloga i za pravu glavobolju. “Primetili smo da se deo naših klijenata uzdržao od dolaska i ulaganja u Srbiju i okrenuo se Bugarskoj i Rumuniji, što nas primorava da više puta mućnemo glavom pre usvajanja dugoročnih investicionih planova u Srbiji”, upozorava Remer. Drugim rečima, ništa od ulaganja u proizvodnju - do daljnjeg.

Nagazne mine zakopane su i na drugim poljima. “Za Bayer MaterialScience Srbija je izuzetno zanimljiva zato što privlači veliki broj kompanija - posebno građevinskih i, nadamo se, uskoro i iz automobilske industrije - koje ulažu i u izvozno orijentisanu proizvodnju, naročito za Rusiju, što želimo da iskoristimo. Problem je, međutim, to što se naplata potraživanja u Srbiji vrši znatno teže nego u drugim zemljama”, navodi Remer.

I agrohemijski CropSciences u nesuđenoj “žitnici Evrope” takođe prepoznaje ogromni potencijal, ali... “ usitnjenost poljoprivrednog zemljišta je velika, a premalo je krupnih proizvođača kojima bi naši proizvodi - ruku na srce, relativno skupi - bili neophodni za dalju profesionalizaciju i modernizaciju proizvodnje. Osim toga, domaći proizvođači su prilično povlašćeni, a ne primenjuju se ni standardi EU o maksimalno dozvoljenim količinama agrohemijskih sredstava po jedinici površine zemljišta i njihovim reziduama u biljnim plodovima”, nastavlja Remer.

Protekcija u kojoj uživaju domaći proizvođači primetna je i u proizvodnji lekova. “Zato su građani Srbije uskraćeni za ‘lekove budućnosti`, farmaceutske proizvode najmodernije tehnologije. Osim toga, proces registracije novih preparata ovde je izuzetno birokratizovan, a nismo primetili da se striktno primenjuje regulativa koja se odnosi na oglašavanje, odnosno komercijalizaciju, lekova. To za kompanije koje, poput Bayer-a, mnogo ulažu u istraživanje i razvoj, predstavlja veliku prepreku, a koristi samo proizvođačima jeftinih, ali problematičnih i često čak ni valjano testiranih preparata”, ističe Remer, ali bez rezignacije.

Pre bi se reklo da je više razočaran zato što nemačke kompanije i investitori nisu znatno prisutniji u Srbiji. “Nemački proizvodi, tehnologija i kompanije izuzetno su cenjeni u Srbiji, što je velika šansa koju, nažalost, nismo do sada iskoristili, pa su nas pretekli Austrijanci, Italijani... Ohrabruje, ipak, to što su Nemci sve zainteresovaniji za akcije srpskih kompanija i sve aktivniji na Beogradskoj berzi. U svakom slučaju, moram, istaći da Bayer u Srbiji nimalo nije zaostao za konkurentima iz sveta”, ocenjuje Remer.

Srpski zet

Sâm, međutim, nije imao nikakvih profesionalnih, ali ni privatnih dilema u vezi Srbije. “Kada mi je ponuđen posao u Beogradu, nisam dva puta razmišljao pre nego što sam ga oberučke prihvatio”, deluje vrlo iskreno, mada ovo izriče na engleskom, a ne na srpskom, kojim, inače, sasvim solidno vlada, uključujući čak i čitanje ćirilice. Vrlo vedre pojave, ipak drži do poslovnične nemačke ozbiljnosti. “Taj čovek iz Tršića mora da je bio genije kada je napravio ovakvu azbuku”, kaže i veoma prijatno se iznenađuje informacijom da su o Vuku isto mišljenje imali i veliki Gete i braća Grim, sa kojima je i drugovao.

Zanimljivo, roditelji njegove supruge, rođene u Nemačkoj, su Srbi. “Doduše, iz Republike Srpske. A u Nemačku su došli iz istih razloga kao Bayer u Srbiju - privučeni novim poslovnim mogućnostima”, kaže kroz smeh. “Vrlo sam srećan zato što sam suprugu upoznao još u srednjoj školi, u Kelnu, što mi je, između ostalog, omogućilo da se upoznam sa srpskim mentalitetom i običajima, uključujući i slavljenje pravoslavnog Božića, mnogo pre nego što sam se preselio u Srbiju”.

Iako priznaje da se Beograd znatno razlikuje od ostalih delova Srbije koje je ranije posetio, brzo i lako se aklimatizovao, jer je “pravi velegrad i izuzetno zanimljiva mešavina različitih kulturnih i civilizacijskih uticaja”. “Štaviše, ljudi su toliko otvoreni i prijatni da mi je pravo zadovoljstvo da se sasvim uklopim među njih, umesto da živim u nekakvom getu za strance, poput brojnih kolega u pojedinim svetskim metropolama”, kaže uz “opravdanje” da su, iako sa porodicom živi na Dedinju, u blizini Belog dvora, njegove komšije pretežno Beograđani.

“Svaki put se oduševim kada sa dvogodišnjom ćerkom odem u nedeljni šoping u Mercator, jer joj se bar dvadesetak ljudi smeši i pita za ime. To u mojoj Nemačkoj nije baš uobičajeno”, kaže bez zabrinutosti zato što će mu i drugo dete, čije rođenje očekuje ovih dana, prohodati u Srbiji.

Oduševljen je i srpskom hranom, najviše čuvenim roštiljem, ali često jede i na splavu “Reka”, ukotvljenom u blizini hotela “Jugoslavija”. “Langouste” je, pak, odabrao za mesto razgovora ne samo zbog lepog pogleda na Savu i još lepšeg na raskošni meni, nego zato što je sentimentalno vezan za ovaj prestižni restoran u kome je primio funkciju na kojoj se nalazi od svog prethodnika.

Slobodnog vremena nema, međutim, onoliko koliko bi želeo i najradije ga provodi sa porodicom: kući, kod brojnih prijatelja, na Košutnjaku, Adi Ciganliji... “Beograd je blagosloven zato što izlazi čak na dve reke, ali kao da je odsečen od obe”, jedna mu je od retkih zamerki. Druga, i poslednja, tiče se “saobraćajnog haosa” kroz koji se svojim službenim VW Pasatom jedva probija. “Još ne mogu da shvatim da Beograd nema obilaznicu, pa se i međunarodni saobraćaj odvija kroz centar grada. Ponavljam, hitno morate unaprediti saobraćajnu infrastrukturu”, savetuje. Uljudno se smeši na opasku da su za to neophodne značajne strane investicije, uključujući nemačke.

Razbijač predrasuda

Sa svojih tek 29 godina, Tomas Remer je, po srpskim standardima, previše “zelen” za poziciju na kojoj se nalazi. “Srbija i ostale zemlje regiona su mlada i dinamična tržišta, pa je kompanija odlučila da u njih, umesto sredovečnih Istočnoevropljana, šalje isto tako mlade i dinamične nemačke menadžere”, objašnjava kroz smeh.

“Šalu na stranu, imao sam sreće da moje sposobnosti budu brzo primećene. Nakon studija informatike, počeo sam da radim u centrali Bayer-a, odakle sam brzo poslat na usavršavanje u SAD, u Pitsburg, na čijem sam univerzitetu stekao MBA zvanje, da bih potom postao lični asistent jednom članu upravnog odbora kompanije, što je bila sjajna odskočna daska za dalje napredovanje”, navodi.

“Istina”, dodaje, “kada sam dolazio u Beograd, on, blago rečeno, nije bio ‘hit-destinacija` i vrlo mi je drago ukoliko sam uspeo da za protekle dve godine doprinesem razbijanju ove predrasude”.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu