Predviđeno obrazovanje službe za finansijsku forenziku u javnim tužilaštvima

Radna verzija Strategije istraga finansijskog kriminala 2015 - 2016. predviđa ciljeve i mere za jačanje finansijskih istraga u Srbiji kroz povezivanje policije i tužilaštva putem oficira za vezu, uvođenje finansijskih forenzičara, kontinuiranu obuku, međunarodnu saradnju i niz drugih mera.

Tekst Strategije, kao i Akcionog plana za njeno sprovođenje, objavljeni su na sajtu Ministarstva pravde i u toku je javna rasprava, tokom koje zainteresovani mogu da dostave svoje primedbe, predloge, sugestije i komentare na tekstove tih dokumenata.

Strategija se bazira na uspostavljenju efikasne organizacije policije, tužilaštva i suda, ojačane kapacitete i stalnu obuku nosilaca pravosudnih funkcija u oblasti finansijskih istraga, zatim koordiniranu saradnju koja će biti uspostavljena putem oficira za vezu između policije i tužilaštva i drugih državnih i finansijskih organa.

Posebno je predvidela obrazovanje službe za finansijsku forenziku u javnim tužilaštvima, opremanje javnih tužilaštava kadrovskim i materijalno-tehničkim resursima, kao i obuku tužilaca u oblasti finansijske forenzike.

Uvođenje finansijskih stručnjaka - forenzičara u javna tužilaštva je neophodno s obzirom da se finansijski kriminal ispoljava kroz izuzetno komplikovane ekonomske transakcije, gde znanja i veštine javnih tužilaca nisu dovoljna za efikasan krivični progon, navodi se u tekstu radne verzije Strategije.

Finansijski kriminal mahom se ogleda u netačnom finansijskom izveštavanju kompanija, manipulaciji na berzama kako hartija od vrednosti tako i robe, podmićivanju zaduženih za raspolaganje javnim sredstvima radi pribavljanja povoljnijih ugovora, netačnom poreskom izveštavanju, proneverama, isporukama falš robe, poreskim utajama, zloupotrebama u vezi sa stečajem, zloupotrebama u javnim nabavkama, privatizaciji, kao i pranju novca, stvaranju tajnih fondova i finansiranju terorizma.

Finansijska forenzika pak objedinjuje znanja o finansijama, računovodstvu, reviziji, bankarskom i berzanskom poslovanju, informatici kao i poznavanju zakonskog okvira - krivičnog zakona, funkcionisanja državnih institucija, istražnim tehnikama kao i drugim finansijskim veštinama.

Zato finansijski forenzičar treba mora biti sposoban da pomogne javnom tužiocu koji zbog nedostataka znanja iz ekonomije ne može da odgovori određenim izazovima.

On treba tužiocu da opiše i definiše šta se desilo, otkrije i imenuje učinioca krivičnog dela, otkrije mesto i vreme izvršenja krivičnog dela, obim štete i način izvršenja.

Njegov zadatak je da nalazi finansijske tragove u predmetima i pomaže tužiocu i policiji da usmere finansijsku istragu i prikupe što više dokaza za optužnicu.

Za uspostavljanje finansijske forenzike u javnom tužilaštvu, Strategija predviđa da je neophodno identifikovati manji broj lica koja imaju znanja i sposobnosti i voljna su da se time bave.

Pravosudna akademija biće zadužena za obuke tužilaca i sudija iz posebnih odeljenja za rad na ovoj vrsti predmeta, a obuku će proći i policijski službenici. Obuka za policijske službenike bice pripremljena i organizovana u saradnji Policijske i Pravosudne akademije.

Kao jednu od preporuka za efikasnije sprovođenje ciljeva Strategije navodi se i temeljna provera funkcionera.

- Od ključnog je značaja pratiti promene u životnim navikama funkcionera koji se nalaze pod istragom zbog korupcije. Preporučuje se da se provere znaci ranijeg ponašanja, kretanje novca na bankovnim računima, plaćanja kreditnim karticama, telefonski pozivi, putovanja, itd - navedeno je u Strategiji.

Strategija, kako se napominje u radnom tekstu, predviđa proaktivno i kontinuirano sprovođenje borbe protiv sistemske korupcije, privrednog i finansijskog kriminala, kao i pranja novca i finansiranja terorizma, koji ozbiljno utiču na političku i ekonomsku stabilnost zemlje, nacionalnu bezbednost, demokratiju i vladavinu prava, navodi se u radnoj verziji Strategije.

Uvođenje savremenog sistema istraga finansijskog kriminala, kako se navodi, rezultiraće povećanjem poverenja građana u policiju i izvršnu vlast, kao i pravosudni sistem zbog efikasnog procesuiranja i presuđenja, kao i oduzimanja imovinske koristi proizašle iz krivičnih dela, uklanjanja negativnih uzora iz zajednice i slanja jasne poruke da se zločin ne isplati.

Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan koji na precizan način predviđa konkretne mere za sprovođenje strateških ciljeva, rokove za realizaciju mera, kao i nosioce aktivnosti.

Radnu verziju Strategije finansijskih istraga i pratećeg Akcionog plana izradila je radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva pravde, Saveta za borbu protiv korupcije, Poreske uprave, Poreske policije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Uprave carina, Narodne banke Srbije, Agencije za privredne registre, Agencije za privatizaciju, Agencije za borbu protiv korupcije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal, Vrhovnog kasacionog suda, Bezbednosno-informativne agencije, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Beogradske berze, Centralnog registra HOV.

Strategija predstavlja srednjoročni dokument kao jedan od ciljeva koji je predviđen Strategijom za borbu protiv korupcije od 2013 – 2018.