Srpski zaselak među 10 najboljih destinacija u Evropi - Uprkos tome što seoski turizam ima veliki potencijal, naši domaćini prepušteni sami sebi

(Foto: Shutterstock)

- Mi smo u ovaj posao ušli srcem. Ne merimo koliko dajemo, a koliko dobijamo. Posla ima i za nas i za naše komšije koje nam prodaju meso, mleko... – kaže nam Milica.

Njihov dom je ogledno odeljenje i kod njih se održavaju seminari i obučavaju drugi ljudi koji žele da se bave seoskim turizmom. Milica nam kaže da imaju veliki broj gostiju iz inostranstva koji im se iz godine u godinu vraćaju i sa kojima su takoreći postali prijatelji.

Mnogo je ovakvih vrednih domaćina u Srbiji koji bi rado ugostili putnike i time obogatili kućni budžet, ali nedostaje edukacija, podrška države, zakonska regulativa...

- Bilo bi više ovakvih uspešnih priča da je i država stala iza preduzetnika na selu - kaže za "eKapiju" Ivanka Tasić, direktorka agencije "Panacomp" u Novom Sadu.

- Promocija i organizacija seoskog turizma u Srbiji je delatnost kojom se veoma ponosimo, jer ga odlikuju isključivo autentična seoska domaćinstva, nenadmašna gostoljubivost srpskog domaćina i bogatstvo očuvane tradicije, kulture, prirode i živopisnog folklora Srbije. Međutim, da bismo napredovali neophodno je da se ta oblast zakonski uredi. Sa druge strane, ni agencije nemaju veliko interesovanje jer su provizije male. Pa su seoski domaćini prepušteni sami sebi – kaže za naš portal Ivanka Tasić.

(Foto: Irina Milošević)

Njihova agencija se već 10 godina bavi promocijom seoskog turizma. susretali su se sa velikim predrasudama stranaca, ali su nekako uspeli da ih razuvere. Najveće zamerke bile su vezane za čistoću.

- Da bi neko domaćinstvo ušlo u našu ponudu mora da ispuni stroge kriterijume a to su – čistoća, čistoća, čistoća… A kada turiste vodimo do tog mesta, biramo puteve na kojima znamo da nema divljih deponija i tome slično – priča nam Ivanka.

Kad se sve te prepreke zaobiđu i kad gost stigne u domaćinstvo kreće gozba.

- Stranci su oduševljeni našom ljubaznošću, hranom, prirodom… Ponekad se iznenade koliko je ta gozba obimna.

Kako kaže Ivanka, ono što seoski turizam Srbije čini posebnim je srdačna posvećenost seoskih domaćina da učine boravak nezaboravnim - rado će pozvati goste da drvenim vilama sakupljaju mirisno pokošeno seno, da muzu krave ili strižu ovce, da ih nauče tradicionalnim folklornim igrama, pripremanju čuvenog kulena i tradicionalnih specijaliteta...

Naša sagovornica dodaje da najviše dolaze turisti iz Evropske unije, a da je bilo i gostiju iz Izraela i Australije.

Agencija "Panacomp" ima 300 domaćinstava u mreži, a najveći potencijal vidi u kombinaciji seoskog turizma i drugih sadržaja.

Nešto slično tome nudi i etnoselo Slatkovac, koje već deset godina odoleva tržišnim zahtevima. Sanja Knežević, mlada žena koja vodi domaćinstvo, se iz Beograda preselila u selo nedaleko od Aleksinca.

- Moje seoce, Slatkovac, proglašeno je jednom od 10 najboljih destinacija u Evropi za aktivan odmor, a to je posledica programa koje nudimo. Naši programi se uglavnom odnose na očuvanje i promociju najlepšeg iz srpske kulturne tradicije - radionice starih zanata, kaligrafije, slikarstva, vajarstva, festivali tradicionalne muzike – kaže Knežević.

Ona smatra da srpsko selo, priroda, hrana i gostoprimstvo daju ovoj zemlji šansu da bude prepoznata na turističkoj mapi širom sveta.

(Slatkovac)

- Mi imamo potencijale, a nedostaju nam edukovani ljudi sa jasnom vizijom, nedostaje nam infrastruktura, nedostaje strategija razvoja etnoturizma. I u tome je ključna uloga države. Ministarstvo poljoprivrede se najviše bavi mapiranjem i stimulacijom potencijala u ovoj oblasti, ali smatram da je neophodno da se i drugi uključe – resor za turizam, ministarstvo kulture. Kada bi postojala jasna strategija, verujem da bi i međuinstitucionalna saradnja, kao i saradnja sa preduzetnicima u ovom poslu bila efektnija.

Kako nam objašnjava Sanja Knežević, i domaćinstva iz okoline Slatkovca su uključena u seoski turizam prodajom i proizvodnjom domaćih proizvoda i suvenira turistima.

- Ideja je da neka domaćinstva u samom selu opreme svoje kuće i izdaju ih tokom godine, ali za to je potrebno puno rada - edukacija, podrške države, resornih ministarstava, lokalnih vlasti.

Iz Turističke organizacije Srbije nam kažu da uprkos velikom potencijalu, seoski turizam je u zastoju.

- Mi smo pre nekoliko godina imali jedan značajan projekat - Ministarstvo poljoprivrede, TOS i tadašnje ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja vodili su projekat, kojim je operativno rukovodila Svetska turistička organizacija. Izabrane su tri pilot regiona koji su koristi grantove za razvoj- Banat, centralna Srbija i Podunavlje. Ti pilot projekti su zamišljeni da koriste kao modeli za dalji razvoj seoskog turizma - kaže Gordana Plamenac, direktorka TOS-a.

Međutim, kako kaže, seoski turizam treba da doživi neku vrstu transformacije i da se po ugledu na druge zemlje, pa čak i okruženje, nekako postavi na temelje koji će obezbediti održivost.

(Foto: Suzana Obradović)

- Jer, domaćini u seoskim domaćinstvima obično to ne uspevaju da održe. Ima divnih primera koji su već poznati na tržištu, međutim tu postoji i niz prepreka vezanih za plaćanje, jer to seoska domaćinstva obično rade preko lokalnih turističkih organizacija, onda TO neke bolje neke slabije to realizuju. Seoski turizam jeste potencijal, ali ne kao nezavisni proizvod, već kao proizvod koji se vezuje za prirodu, aktivnosti, gastronomiju i srodne delove ponude. Veliki korak je napravljen organizacijom Sajma seoskog turizma u Kragujevcu, koji okuplja najveći broj seoskih domaćinstava koji zastupaju zajedno sa turističkim organizacijama.

Novo vreme donosi nove navike

Era masovnog turizma se završila. I turisti su se promenili, pogotovu evropski, pa tako idu na više kratkih putovanja istražujući nove destinacije.

Renata Pindžo iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kaže za "eKapiju" da mi tu treba da tražimo svoju šansu.

- Bilo bi dobro ako bismo se nametnuli kao izbor za drugi ili treći odmor - tzv "break". Kroz razvoj regionalne saradnje nameravamo da osvojimo daleka tržišta - navela je Pindžo.

Ona je najavila da će u narednom periodu više raditi na promovisanju eko-turističkih proizvoda i destinacija jer su evropska i svetska istraživanja pokazala da taj segment turista najbrže raste. To su svesniji, obrazovaniji i boljestojeći turisti koji znaju koju vrstu proizvoda žele.

Marija Kambić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.