Profit čuči i u vinu - Više od 300 vinarija u Srbiji šansa za dobro razvijen vinski turizam

Dok Francuska ima Bordo, Burgundiju i Šampanju, a Italija Veneto, Pijemont ili Toskanu, Srbija može da se pohvali vinima Šumadije, Župe i Vojvodine. Ova tri vinska regiona zaslužna su za to da se poslednjih desetak godina i naša zemlja našla na listi popularnih vinskih destinacija.

Velike vinarije su, uz izgrađeni brend, prepoznale turistički potencijal i uložile u smeštajne kapacitete. A kako vino traži i dobru hranu, tako svaki turista koji dođe doživi istinsku gastronomsku ponudu jedne regije, ali i naroda.

Urednik portala "Wines of Balkans" Dušan Jelić kaže za "eKapiju" da se vinski turizam ubrzano razvija u svim vinskim regionima Srbije. To, kako navodi, podrazumeva izgradnju lepih degustacionih sala, mogućnost da se uz vino konzumira hrana, kao i druge sadržaje.

- Neke vinarije su izgradile i smeštajne kapacitete što je omogućilo i višednevni boravak gostiju, dok su druge u sinergiji sa lokalnim hotelijerima ponudile slične ugodnosti. Uz posete regionu Šumadije i Župe, popularne su i gotovo sve vinske ture u Vojvodini – kaže Jelić.

Na primer, u Aleksandrovcu vinski kompleks "Nikolić" privlači sve više gostiju. Porodici Nikolić turisti najčešće dolaze na vikend ture. Uz vinograde imaju i četiri apartmana za smeštaj, a u planu je izgradnja podruma za održavanje vina, dva jezera, šetališta… Inače, Aleksandrovac ima više od 70 registrovanih vinarija.

Fruška gora pruža vinoljupcima posebnu draž. Tamo turisti mogu da posete više od 60 podruma, a najpoznatije ime je "Kovačević". Baš na Fruškoj gori je kompanija "Atos Fructum" podigla "Vinariju Deurić", sa vinskom kućom i apartmanima, i tako ucrtala svoj put na mapi ovog čuvenog vinogorja.

Da je nužno da vinarije izgrade objekte za smeštaj turista, potvrdio je na prošlogodišnjoj konferenciji "Održivi razvoj i konkurentnost turističkog proizvoda jugoistočne Evrope-SEET 2014" Božidar Aleksandrović, direktor vinarije "Aleksandrović" .

- Šumadija, prema mom mišljenju, obećava i narednih 20 godina može da postane vodeća destinacija, jer je blizu Beograda i aerodroma, ima prelepe obronke, istoriju, crkve… – rekao je tada Aleksandrović i pozvao investitore da grade hotele u ovom delu Srbije, na obroncima planina, baš kao što to rade čuveni italijanski vinari.

(Foto: Vinobudimir.com)

I Jelić smatra da je izgradnja objekata za prenoćište potrebna. Kaže da uspeh u razvoju vinskog turizma imaju one vinarije koje imaju kvalitetan brend, vrhunsku uslugu i neprestano obogaćuju vlastitu ponudu.

- U nekim regionima, poput istorijski najvažnijeg vinskog regiona u Srbiji - Župe, nedostaju smeštajni kapaciteti i još neki sadržaji, što uz priličnu udaljenost od Beograda i Vojvodine predstavlja mali problem. Međutim, blizina značajnih turističkih središta, poput Kopaonika, ujedno je i određena prednost. Vinarije koje su već osmislile svoju ponudu i imaju izgrađenu osnovnu infrastrukturu, već sada beleže lepe rezultate u oblasti vinskog turizma. Tu pre svega mislim na vinarije "Aleksandrović", "Kovačević", "Zvonko Bogdan" i u manjoj meri još neke, kao "Podrum Mačak", "Gazdinstvo Cilić", "Radovanović", Vinarija "Minić", "Braća Rajković", Vinarija "Nikolić", "Vino Budimir" i druge. Uz navedene vinarije veliki potencijal imaju i vinarija "Temet", "Despotika", "Kraljeva Vinarija" i druge – navodi Jelić.

Možda među našim čitaocima ima onih koji planiraju da u svojoj vinariji ponude turistima jedinstven spoj ukusa, mirisa i tradicije. Evo šta Jelić smatra prvim zadacima:

- Potrebna je lepa degustaciona sala koja može da primi bar 50 gostiju u jednom trenutku, uz ponudu hrane. To ne mora biti restoranski sadržaj, dovoljno je u početku imati sireve, sušeno meso, masline, hleb i pecivo. Nužan je adekvatan parking, zatim osnovna logistika, koja uključuje toalet, stolove i stolice tokom degustacije, naravno dekantere, čaše za vino i osobu koja je u stanju da kompetentno predstavi vinariju, njena vina i ponudu tog kraja.

Međutim, čak i manje investicije ovog tipa mogu da pruže samo neki vinari. S obzirom na to da Srbija tek krči put u razvoju vinskog turizma, neophodna je pomoć države. Za razliku od Hrvatske i Slovenije, gde je ova grana primarna u turizmu, kod nas je oslonac na privatnoj inicijativi, ocenjuje naš sagovornik.

- Od gotovo 300 vinarija koje su zvanično registrovane, svega dvadesetak ima ono što je u ovom momentu neophodno za ozbiljno bavljenje vinskim turizmom. Iz tih razloga, mi moramo promovisati vinski turizam u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima da gostima obezbedimo sve neophodne sadržaje. U velikoj meri je sve sada zasnovano na privatnim inicijativama i mogućnostima samih vinara. Vreme je za sistemska rešenja i pomoć vinarima i vinskim cestama u okviru naših regiona, da unaprede vinski turizam u Srbiji. Uz dobre planove i već postojeći visok nivo kvaliteta naših vina, moguće je postići odlične rezultate u ovoj oblasti za relativno kratko vreme - zaključuje Jelić.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da su ranije kreditirali vinare sa minimalnom kamatnom stopom od oko 1% godišnje, sa grejs periodom od dve godine, za izgradnju novih objekata.

- Nije više trend spavanje u hotelu, već u vinariji. Ljudi koji dolaze nisu željni hotela, već su željni autentičnog smeštaja. Ima svetlih primera kod nas, ali to nije dovoljno.

U Ministarstvu ističu da je većina ključnih ruta obeležena i da će nastaviti obeležavanje turističkom braon signalizacijom.

- To obeležavanje je vrlo važno, jer je i Savet Evrope definisao vino kao kulturnu turističku rutu. Jedan od poslednjih mapiranih je Dunavski put vina. To je rađeno u saradnji sa Dunavskim centrom za kompetencije, iz fondova Evropske unije.

Vinski turizam Beograda

Uživanje u nesvakidašnjem vinskom ambijentu pristupačno je i u Beogradu, tačnije na Senjaku. U tom prestoničkom naselju, "Podrum Panajotović" organizuje ture u rimskim podzemnim prolazima. Ugošćavaju svoje prijatelje, ali priređuju i komercijalne degustacije, sa minimalno deset osoba.

- Uvršteni smo u Turistički klaster opštine Savski venac. Pošto smo u Beogradu, najbliži smo ljudima. Plan je da, u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda i Turističkom organizacijom Srbije, budemo uključeni u vinski put, kako bi i stranci dolazili kod nas. Lagumi su odlična prilika da se upozna podzemni rimski grad – ističe vlasnik Vladimir Panajotović.

Pobrojati sve vinarije širom naše zemlje, kako male tako i velike, bio bi poseban zadatak. Mnogo je onih koji u svom mikrokosmosu kreiraju specifičan vinski ugođaj. Zato se neki od nas iznenade kakva blaga krije Srbija. A do trenutka odluke da spakujete mali kofer i priuštite sebi šetnju nekom od naših vinskih regija baš u proleće, evo i pregleda regiona i njihovih podruma i vinarija - http://www.vinopedia.rs/?page_id=153.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.