Između planina i mora niče luksuzni turizam - Kako je Crna Gora postala zemlja sa najvećim brojem direktnih stranih investicija u Evropi?

(Foto: Teodora Brnjoš)

Za proteklih dvadesetak godina promenilo se mnogo toga. Od skromno razvijenog turizma do zemlje koja beleži najveći rast direktnih stranih investicija u Evropi, Crna Gora je danas posebna zvezda na Jadranu. Zemlja divlje lepote, jednog od najlepših zaliva na svetu, najdubljeg kanjona u Evropi… lista je duga. Prirodne lepote koje su neosporne, a koje su prepoznali i veliki svetski investitori.

Priča sa velikim ulagačima počela je 2006. godine kada je vojni kompleks "Arsenal" u Tivtu prodat za 23 mil EUR kanadskom milijarderu Piteru Manku. Od tada do danas, luksuzna marina "Porto Montenegro", najveća na Jadranu, ponudila je inostranim turistima sasvim novi doživljaj Boke Kotorske. Usidrene jahte, sedam rezidencijalnih zgrada, letos otvoreni hotel "Regent", bazen, restorani… sve ono što privlači klijentelu koja želi komfor i besprekornu uslugu. Ušuškana u zaliv, dok je hladi vetar sa Lovćena, marina "Porto Montenegro" je strancima danas sinonim za Crnu Goru. Samo u prošloj godini "Porto Montenegro" je prodao nekretnine vredne više od 32 mil EUR.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore za portal "eKapija" kažu da su međunarodne finansijske institucije prepoznale razvoj i dobru investicionu klimu.

- Napredak je potvrđen i visokom, 36. pozicijom, na rang listi "Doing Business" koju objavljuje Svetska banka, posebno skokom po parametru "izdavanje građevinskih dozvola", gde smo za prethodnu godinu napravili napredak od 27 mesta. No, ovde ne smemo stati, jer sve konkurentne destinacije rade na poboljšanjima u ovom domenu. Dakle, moramo voditi računa o očuvanju i unapređenju kompetitivnosti Crne Gore.

U Ministarstvu održivog razvoja posebno ističu olakšice za investitore kada je reč o građevinskim dozvolama. Naime, izmenama Zakona o uređenju prostora i izgradnji objekata u 2013. godini ukinuta je obaveza plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta za hotele 4**** i 5*****, osim za condo i apart hotele. Efekat ove mere je povećanje izdatih građevinskih dozvola za 40% u prvoj godini implementacije novog rešenja.

- Takođe, značajno je skraćen postupak za dobijanje građevinske dozvole i doneta je Uredba o pretvaranju stambenih jedinica u ugostiteljske/hotelske objekte. Preduzete su mnogobrojne aktivnosti i u cilju podsticanja izgradnje novih hotela u Crnoj Gori. Planskom dokumentacijom predviđena je izgradnja 130 novih hotela, kategorije 4**** i 5***** - kažu u Ministarstvu.

(Foto: portomontenegro.com)

Investiranje u tivatski zaliv povuklo je odluku da se pokrenu mnogrobrojna gradilišta od Ulcinja do, nedavno otvorenog, u Kumboru.

Iz resornog ministarstva saznajemo da je do sada u Crnu Goru investiran kapital iz više od 100 država. Ugovorene su investicije vredne 2 mlrd EUR, "dok su planskim dokumentima stvoreni preduslovi za više od 20 mlrd EUR investicija i više od 100 hotelskih kompleksa".

Prošlog leta počela je gradnja najvećeg turističkog projekta u Evropi, kako su tada ozvaničili državnici Crne Gore. Kompanija "Azmont Investments" planira da uloži oko pola milijarde evra u "Porto Novi" u Kumboru. Biće to prvo "One&Only" letovalište u Evropi (brend pod kojim je ovaj investitor poznat), koje će se prostirati na 24 hektara, sa oko 550 luksuznih soba, apartmana i vila.

Ove godine kreće i izgradnja turističkog naselja "Porto Skadar Lake", vrednog 90 mil EUR, a prvi gosti očekuju se u maju 2017. "Porto Skadar Lake" finansira francuski biznismen Lionel Sonigo, koji je rekao da će uskoro Crna Gora biti prepoznata baš po ovom rizortu, pre nego po "Porto Montenegru".

- Svetski savet za turizam i putovanja (WTTC) svrstao je Crnu Goru na prvo mesto među 184 zemlje u kojima je turizam strateška privredna grana, prema prognoziranoj stopi rasta turizma u 2014. godini. Crna Gora je rangirana na prvo mesto i prema očekivanoj stopi rasta u narednom desetogodišnjem periodu. Prema izveštaju WTTC-a, direktni i indirektni doprinos turizma i putovanja bruto domaćem proizvodu (BDP) Crne Gore iznosio je 714,2 mil EUR, ili 20% BDP-a u prošloj godini. U narednih 10 godina prognozira se rast od 8,8% prosečno godišnje, odnosno 37,2% BDP-a u 2024. godini – ističu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma.

Svim ovim ciframa doprinose i radovi na poluostrvu Luštica. Ni ovde neće nedostajati luksuza i sofisticiranih zgrada, jer će u ovaj kompleks egipatsko-švajcarski konzorcijum "Orascom" uložiti više od milijardu evra. "Luštica Bay" imaće, kada bude kompletno završena, više od 1.500 stanova, sedam hotela sa ukupno 1.200 soba, dve marine sa 170 vezova za jahte, golf teren sa 18 rupa, butike, restorane, kafe barove, školu, bolnicu... "Orascom" je pikirao i ostrvo Mamula. Plan je da uz ostatke stare tvrđave na Mamuli dogradi hotel, uz zadržavanje osnovnog izgleda prepoznatljive građevine, a da nekadašnje zatvorske ćelije pretvori u apartmane.

(Budući izgled kompleksa "Porto Novi")

Strategija razvoja do 2020.

Sve gore navedene megalomanske investicije, koje su nekima izgledale nerealno, prate i one o ulaganjima u Bijelu (Holanđani dobili koncesiju na brodogradilište), Pržno ("Qatari Diar" će graditi rizort), Kotor (kompleks vila "Sea Breeze") itd… Sve ovo prati strategiju razvoja turizma koju je Crna Gora pripremila do 2020.

- Prema njoj, prioritet je dat izgradnji hotelskih kapaciteta visoke kategorije, koji omogućavaju optimalnu popunjenost tokom cele godine, a samim tim i najveće prihode. Strateškim dokumentima je do 2010. godine bila projektovana izgradnja 50.000 kreveta u hotelima kategorije 3*** do 5*****, odnosno 100.000 kreveta do 2020. godine. Međutim, s obzirom na globalnu ekonomsku krizu od 2008/2009. godine, realizacija projektnih planova je donekle usporena - kažu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore.

Krovnim strateškim dokumentom kojim se daju smernice razvoja turizma u Crnoj Gori, definisan je cilj kojim bi ova država trebalo da postane visokokvalitetna turistička destinacija sa diversifikovanom ponudom na godišnjem nivou.

Primat i dalje ima primorski region, dok planinski još nije valorizovan na adekvatan način. Kako bi se turistički ojačao sever, doneti su planski dokumenti - Prostorni plan posebne namene za Bjelasicu i Komove i Prostorni plan posebne namene za područje Durmitora.

- Naš prostorni resurs je krajnje ograničen, pa se prema njegovoj valorizaciji odnosimo sa punom odgovornošću, kako bismo izbegli devastacije i ekonomske promašaje. Crna Gora je potpuno opredeljena za koncept održivog razvoja. Ovakva opredeljenja suština su i sadržaj političkog i pravnog okvira za razmatranje problematike vezane za dva, za Crnu Goru, kapitalna faktora – nekretnine, kao bazni razvojni resurs i investicije, kao pokretačku snagu, bez koje svi resursi gotovo da gube smisao - ističu u resornom ministarstvu.

Nemerljivo prirodno bogatstvo koje poseduje širom zemlje, pogodno da ugosti ozbiljne ulagače, Crnoj Gori daje vetar u leđa za sve buduće investicije. Svoju privredu je već odavno bazirala na turizmu, a radnu snagu usmerila ka dodatnim edukacijama. Između planina i mora, polako se rađa luksuzni turizam.

Teodora Brnjoš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Turizam u Srbiji - pun kofer izazova" možete pročitati OVDE.