Božin Milićević, Plima M - Od magacionera do fabrikanta

Na novoj lokaciji Fabrike ulja „Plima M“ u selu Koševi kod Kruševca nedavno je pušten u rad novi pogon pet-ambalaže i punionica vredna oko 2,5 miliona evra. Jedinu fabriku ulja u Srbiji južno od Save i Dunava od pre tri godine počeo je da oporavlja njen novi vlasnik Božin Milićnević. Kruševačku uljaru kupio je 2004. na trećem tenderu, a 2005. na aukciji je postao vlasnik Mlinsko-pekarske industrije „Branko Perišić“, koja dobija ime „Plima pek“.

Umesto da na kraju sedme decenije života kapital koji je stekao u Rusiji spokojno troškari, Božin Milićević je odlučio da ga uloži u razvoj rodnog kraja. Sa stečenim vlasništvom stekao je i mnoge nevolje, ali većinski vlasnik „Plime M“ i „Plime pek“ ne posustaje niti odustaje.

Život je hteo da Božin pređe put od rodnog sela Globodera, na petnaestak kilometara od Kruševca, da dobije prvi posao magacionera sirovina upravo u Fabrici ulja i prokrči sebi put do generalnog direktora Hemijske industrije „Merima“, koja za sedam godina (1978-1985) pod njegovim rukovodstvom beleži najupečatljiviji rast za najkraće vreme. Potom kao predstavnik spoljnotrgovinske kuće „Univerzal“ stiže u Rusiju i u tom svojstvu biva samo godinu dana. Predvideo je krupne promene, pa se upustio u privatan biznis, šireći poslovne veze iz Rusije prema Kini, Turskoj, ali i Nemačkoj i Švajcarskoj. Igrom sudbine, kupivši 2004. Fabriku ulja, vratio se tamo gde je i počeo kao mladi magacioner.

Uz ogromno iskustvo i gotovo urođen smisao za biznis, zbog čega je u vreme samoupravnog socijalizma partijski kažnjavan „zbog tehnobirokratskih manira“, uspeo je da stabilizuje dva preduzeća sa oko 800 zaposlenih i da otvori razvojni ciklus u nameri da stvori i za srpske okvire jaku prehrambenu industriju. Posle restrukturisanja „Plima M“ i „Plima pek“ imaju više od 700 radnika, ali i znatno ambicioznije biznis planove, čijim ostvarenjem će se značajno podići produktivnost po radniku. Uz neprestano sučeljavanje sa neradom i nedisciplinom, strpljivo menja svest radnika, verujući da je to moguće, ali je nezadovoljan celokupnim privrednim ambijentom.

„Bez industrijske kulture i ponašanja po standardima EU ne možemo ništa učiniti. Nerad i zloupotrebe moraju da se iskorene. Veći problem nam predstavlja ono što treba da čini dobar privredni ambijent, a na koji mogu da utiču i država i lokalna samouprava“ - kaže Milićević.

Primera narušavanja privrednog ambijenta, ima mnogo. Milićević kaže da je dovoljno da se navede kako funkcioniše bankarski sistem u odnosu na preduzeća, zatim tolerisanje rada mnogih proizvođača hleba i hrane u „sivoj zoni“, neefikasno rešavanje radnih i drugih sudskih sporova...

„U Kruševcu ima tridesetak banaka, a nema ni jedne prave. Ako vam treba kredit za obrtna sredstva, podnosite zahtev, onda vam desetak dana traže nove i nove papire, pa vaš zahtev ide u njihov regionalni centar u Kragujevac ili Čačak, tako da se izgubi još desetak dana. Sledeće mesto odlučivanjaje Beograd - Odbor za bonitet... Znači, ako vam treba kredit za jun 2007, trebalo je da krenete odmah posle Nove godine“ kaže Milićević.

Kao drugu prepreku za stvaranje dobrog privrednog ambijenta navodi naplatu potraživanja.

„Ako osnovano od kupca potražujete određeni iznos, a za to postoji uredna dokumentacija o isporuci robe, ugovor, otpremnica, prijemnica, faktura, ne možete da ga naplatite bez sporenja od oko dve do tri godine“ kaže Milićević.

Zatim, u Rasinskom okrugu postoji na stotine malih proizvođača hleba, peciva i hrane koji ne ispunjavaju higijensko-tehničke uslove i ne plaćaju državne obaveze.

„Takvi ne plaćaju zarade radnicima. Oni plaćaju dnevnice za noćni rad pekarima koji su zaposleni kod drugog poslodavca. Mi kao veliki proizvođači ispunjavamo sve tražene uslove i podvrgnuti smo izuzetno strogoj kontroli“, ukazuje Milinević, i dodaje „Jednom su me pitali, šta će mi sve ovo u ovim godinama. Imam porodicu. Moj sin Dejan je predsednik kompanije. Imam i unuka Marka, kome sam namenio ulogu fabrikanta kad odraste. To je zdrav lični motiv, a fabrike zapošljavaju i hrane ljude. Zar ne?“.

napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA