Zanimanje znatno utiče na depresiju

Na depresiju, osim naslednih faktora i životnih okolnosti, utiče i posao kojim se bavimo, pokazuje najnovija američka studija.

Prvi na listi su poslovi koji podrazumevaju neposrednu brigu o bolesnima, a to se pre svega odnosi na medicinsko osoblje. Stručnjaci ovo objašnjavaju ne samo stresom zbog stanja pacijenta, već i zato što nema povratne reakcije nemoćnih. Svakodnevni kontakt sa osobama koje su veoma bolesne, stare, hendikepirane ili pak suviše mlade pa ne umeju da pokažu zahvalnost, na duže staze podstiče depresiju, tvrde psiholozi.

Konobari su na drugom mestu. Osim napornog posla i uglavnom male plate, oni se svakodnevno suočavaju sa zahtevnim mušterijama sklonim da im naređuju i omalovažavaju ih. Treće mesto zauzimaju socijalni radnici. S jedne strane, svakodnevno slušaju tužne i tragične priče, a s druge, ugroženima ne mogu uvek da pomognu zbog birokratskih pravila, pa postaju frustrirani.

Lekari koji se suočavaju sa smrću, patnjom i bolom takođe su skloni depresiji, uprkos odbrambenim mehanizmima. Peto mesto na ovoj neslavnoj listi zauzimaju umetnici. Neredovni honorari, sklonost preispitivanju, samokritici, umanjivanju svog talenta i značaja pogubno deluju na psihu.

Na spisku se nalaze i učitelji od kojih se očekuje mnogo u radu sa decom i trgovci, a depresivni su i zaposleni koji rade u noćnim smenama, izolovani od drugih kolega, a uglavnom slabo plaćeni. Finansijski savetnici i računovođe imaju uglavnom dobra primanja, ali preuzimaju na sebe ogromnu odgovornost, pa ako klijent izgubi novac, sa tim se teško suočavaju.