Gazde i podstanari bez ugovora i poreza - Manjak državne kase na ime ovog nameta 50 mil EUR godišnje

Među raznim tihim ratovima u Srbiji, odavno se poveo i onaj između vlasnika stanova i podstanara.

Iz jednog ugla, ljudi bez sopstvenog krova nad glavom tvrde da ih stanodavci "terorišu", ne prijavljuju na adresu, ne sklapaju sa njima pismene ugovore, a sve to da državi ne bi plaćali porez. Manjak u državnoj kasi na ime ovog poreza je 50 mil EUR godišnje!

Stanodavci poručuju da je slika o njima kao lošim momcima iskrivljena, jer su upravo oni ugrožena strana. Poručuju da neće plaćati porez dok ih država ne zaštiti od bahatosti podstanara koji ostavljaju ruinirane stanove, neplaćene kirije, ili jednostavno neće da izađu iz zakupljenog stana. Žale se da je oblast izdavanja stanova neuređena, te da u njoj vlada bezakonje.

Argumente, reklo bi se čvrste, imaju i jedna i druga strana. Ali i jedni i drugi tvrde da su voljni za saradnju.

- Veliki problem podstanara je što najveći broj njih u Srbiji nema čistu prijavu boravka - kaže Mirko Mirković, iz Udruženja podstanara "Velegrad". - Stanodavci, da bi izbegli plaćanje poreza, ne žele sklapanje pismenog ugovora o zakupu stana. Bez potpisanog papira, stanari ostaju ne samo bez legalne adrese, već i prijave na biro rada, upisa deteta u predškolsku ustanovu, parking-mesta ispred zgrade i niza drugih povlastica dostupnih samo građanima sa urednim prijavama.

Ali, širom Srbije, često, stanodavci izvuku "deblji kraj".

- Slučaj Zrenjaninca Milorada Martinova, kome je ženski sportski klub iz Zrenjanina na ime kirije i neplaćenih računa za komunalije za tri meseca ostao dužan oko 70.000 dinara, samo je jedan među stotinama takvih - kaže Dragan Cvijetićanin, predsednik Udruženja stanodavaca Srbije. - Gospodin Milorad Martinov je klub tužio, dobio ih na sudu, ali svoje potraživanje ne može da naplati, jer je "došlo do zastoja između suda i kluba". I prošli podstanar ostao mu je dužan za kiriju i neplaćene račune, a kako stvari trenutno stoje, ne namerava da vrati dug i izbegava svaki kontakt sa gospodinom Miloradom Martinovim.

Zakupni odnos između stanodavca i podstanara regulisan je Zakonom o stanovanju (ZoS). U Udruženju stanodavaca smatraju da je gomila pitanja, pojedinosti i detalja ostala nedorečena u "rupama" tog akta, a na štetu vlasnika.

- Zakon o stanovanju, koji je od 1992. godine još na znazi, odavno je prevaziđen i zastareo - kaže Cvijetićanin. - Sadrži 59 članova, od kojih se samo pet direktno odnosi na zakup stana. Za kompleksnu oblast kao što je davanje stanova u zakup, premalo. Sada, osim tužbi za naknadu štete, koje traju "večno", a nisu ni garant da će šteta biti nadoknađena, drugog oružja protiv nesavesnih podstanara nemamo.

Kako naš sagovornik kaže, stanodavci se zalažu za to da se donese Zakon o davanju stanova u zakup u posebnom obliku, a ne u sklopu Zakona o stanovanju. Što opširniji, sadržajniji, nedvosmislen i jasan. U tančine da se predvidi svaka moguća situacija, ko je nadležan za rešavanje sporova, ko i kako sprovodi donete odluke...

Prema rečima Mirka Mirkovića iz Udruženja "Velegrad", nije problem u Zakonu, već što stanodavci ne poštuju ni sadašnje zakonske odredbe. Konkretno, u članu 10 ZoS je propisano da ugovorne strane zaključuju pismeni ugovor o zakupu stana. A u stambenom zakupu u Srbiji preovlađuje usmena forma, što je neposredni uzrok svih sporova.

Procene su da oko 260.000 vlasnika stanova u Srbiji, koliko ih je prema poslednjem popisu iz 2011. godine, godišnje zakine državu za 50 mil EUR na ime neplaćenog poreza. Od 2009. godine taj dug se popeo na više od 233 mil EUR!

- Nećemo plaćati porez sve dok ne budemo zakonsko-pravno zaštićeni, dok ne vidimo da je država spremna da uradi nešto za nas i da nam zauzvrat nešto i da, a ne samo da nam uzima - kaže Cvijetićanin. - Plaćaćemo tek kada budu regulisane mnoge nejasnoće, poput toga da li se porez plaća i u slučajevima kada podstanar ne plati kiriju, kada stanodavac iz svog džepa mora da plati neplaćene račune za komunalije koje je podstanar ostavio iza sebe, ili kada je potrebno izvršiti popravke na stvarima i stanu...

Udruženje ljudi koji nemaju svoj krov nad glavom, podseća vlasnike da i sada mogu da se zaštite ako poštuju Zakon. Po njihovim rečima treba da prime podstanara po preporuci, ili da mu uzmu kopiju lične karte, pa da zaključe pismeni ugovor o zakupu. U njemu se preciziraju svi uslovi stanovanja. Tada će znati, kažu, sve ono što sada ne znaju.

Rođaci

Po poslednjem popisu iz 2011, u Srbiji ima 122.530, a u Beogradu oko 40.000 stanova čiji su vlasnici naveli da ih izdaju u zakup. U Popisu je evidentirano i 136.949 stanova u Srbiji, od toga 33.915 stanova u Beogradu u kojima, navodno, stanuju rođaci vlasnika stanova.

Smanjenje nameta

- Veliki problem sa porezom je stopa od 20%, neprimereno visoka za naše uslove, koja treba drastično da se smanji - kaže Cvijetićanin iz Udruženja stanodavaca. - U Hrvatskoj je taj porez 12%, u BiH i Republici Srpskoj 10%, a u Crnoj Gori devet odsto.

Mirko Mirković iz "Velegrada" naglašava da su baš po tom Zakonu o stanovanju sadašnji vlasnici i otkupili stanove "uglavnom za siću".

- Međutim, podstanari nisu poreznici i to nije njihova briga, već žele da ostvare drugi cilj, a to je da se zaključuju pismeni ugovori o zakupu stana - dodaje Mirković. - Smatramo da će, kad stanodavci budu počeli da plaćaju porez, otpasti razlog za izbegavanje ugovora.