500 kočnica srpske privrede

Oštra borba protiv sive ekonomije, kancelarija za brze odgovore privrednicima, manji porezi i doprinosi na zarade, povratak Razvojne banke, uvođenje subvencionisanih kredita za kupovinu prvog stana, što bi u život vratilo domaću građevinsku operativu... Ovo su samo neki od predloga rešenja za 500 najvećih problema srpske privrede.

Sva ministarstva i državne agencije dobile su proteklih dana dokument "Imate reč - budite deo rešenja", u kojem su pobrojani svi nedostaci koji koče razvoj naše ekonomije. Spisak "kočnica" napravili su privrednici, predstavnici vlasti i stručnjaci iz 14 privrednih delatnosti, a nastao je u Privrednoj komori Srbije i usvojila ga je i Vlada.

Ministar privrede, Željko Sertić, kaže da je dokument "biblija srpske privrede" i obećava da će raditi na tome da reši što veći broj problema. Isti zadatak imaće i njegove kolege koje sede u ostalim ministarskim foteljama.

- Problemi koje su privrednici pobrojali privredu zemlje čine za 20 do 30% lošijom - smatra Sertić.

- U izgradnji poželjnije poslovne klime potrebno je mobilisati sav raspoloživi potencijal. Zato bi predloge do kojih se došlo u dijalogu privrede, struke i države, trebalo ozbiljno razmotriti i, gde god je to moguće, ugraditi u propise i mere ekonomske politike. Cilj je stvaranje uslova za brži privredni rast, pre svega za više investicija, efikasnije poslovanje i novo zapošljavanje.

Osim rak-rana na koje privrednici već dugo upozoravaju, poput visokog poreskog opterećenja rada, "zatvaranja očiju" pred problemima sive ekonomije i loše organizacije inspekcija, ključne teškoće su i netransparentan poreski sistem, neadekvatno organizovana i nedovoljno obučena poreska administracija. Oni ukazuju i na nizak kvalitet usluga javnog sektora i visok nivo korupcije...

Privrednici su predložili i da se preispita način utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. Predloženo je da se porez ne obračunava samo na osnovu zone u kojoj privrednik posluje, već da se uvedu i razlike u zavisnosti od lokacije objekta i kvaliteta nepokretnosti. Istaknut je i problem sa teškom naplatom potraživanja, a privrednici tvrde da je upravo država najneredovniji platiša. Zato je predloženo formiranje Agencije za poravnanja i naplatu potraživanja, kojoj bi svako preduzeće moralo da prijavi sva kašnjenja u plaćanju duža od 60 dana. Tako bi se evidentirale sve firme koja ne plaćaju ugovorom definisane obaveze. Alternativa ovom rešenju je da svako privredno društvo ima obavezu da, prilikom predaje poreske prijave, navede i privredna društva koja mu ne plaćaju ugovorom definisane obaveze.

Ministarstvo građevinarstva dobilo je zadatak da objavi hitan javni poziv domaćim građevincima da prijave od kog budžetskog korisnika ne mogu da naplate svoja potraživanja. Ministarstvo bi posle trebalo aktivno da se uključi u naplatu ovih potraživanja, kao i da preduzme mere kako se to više ne bi dešavalo.

Predlažu i "Prvu šansu"

Privrednici su uputili i predlog da se omogući poslodavcu da angažuje osobe bez radnog iskustva VII stepena stručne spreme na godinu dana bez plaćanja poreza i doprinosa. Po isteku pripravničkog staža, poslodavac bi bio obavezan da zasnuje radni odnos sa kandidatom na neodređeno vreme. U protivnom, morao bi da vrati iznos sredstava na ime poreza i doprinosa za prethodnu godinu. Poslodavci traže i da se skrati period koji osobe moraju provesti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, da bi oni dobili subvenciju. Sada kandidat za posao mora biti na birou duže od šest meseci.