Ko koči vraćanje oduzetih oranica?

Iako je još Zakonom iz 1996. propisano vraćanje bivšim vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, još uvek se ne zna sa koliko poljoprivrednog zemljišta država raspolaže ni koje od tih oranica i šuma se potražuju u restituciji. U tom procesu vraćen je tek neznatan deo, oko 2.200 hektara, a restitucija gotovo da je zaustavljena, za šta nadležne institucije optužuju jedna drugu.

- Otežana restitucija nije samo produkt nesavesnog ponašanja državnih institucija već i organizovanog izbegavanja obaveze popisa, kako bi povlašćene strukture imale višestruke koristi od raznih vidova zloupotreba, od nenamenskog ili nezakonitog postupanja do brutalne krađe državne imovine. Od desetina hiljada zvaničnih i nespornih korisnika državne imovine, samo "Srbijašume" i Ministarstvo poljoprivrede zajedno koriste više od 1,5 miliona hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta, a o tome ne vode ni evidenciju niti obaveštavaju nadležne državne organe ili pak koriste podatke iz katastra, za koje je i sam premijer rekao da su u katastrofalnom stanju - kažu u "Mreži za restituciju".

Koordinator Mreže Mile Antić kaže za "Danas" da su opstrukcije u restituciji velike, od odbijanja predloženih izmena Zakona koje je trebalo da obezbede njegovu bržu i lakšu primenu, pa do tvrdnji da zemljište neće moći da bude vraćeno zbog nemogućnosti uspostavljanja susvojine, zbog čega se traži ništenje već donetih rešenja o restituciji.

- Uprava za poljoprivredno zemljište je formirana sa dobrom idejom, da se konačno uredi stanje "Divljeg zapada" sa zemljom u državnoj svojini. Međutim, vremenom se postavilo pitanje da li ta institucija zaista čuva to zemljište i interes države. Uprava je sada instrument u rukama organizovanih kriminalnih grupa, koje zemljište koriste besplatno ili preko fiktivnih zakupaca - kaže Antić.

On dodaje da na teritoriji svake katastarske opštine ima bar 10% "nepostojeće" zemlje koja bi trebalo da se vrati vlasnicima.

- Skandalozno je da jedno javno preduzeće poput "Srbijašuma", koje koristi oko 1,1 miliona hektara šumskog zemljišta, iz kog se izvuče od 80 do 100 mil EUR godišnje, ne popisuje to zemljište. Što je još veći skandal, državni organi i preduzeća nisu ni obavezni da to urade, na osnovu uredbi koje je donela sadašnja Vlada, a koje su direktno kršenje upravo Vladinog akcionog plana i sprovođenja strategije za borbu protiv korupcije - dodaje Antić i naglašava da se višedecenijske zloupotrebe najefikasnije i najčešće identifikuju i ispravljaju isključivo pred Agencijom za restituciju.

U Agenciji potvrđuju da ne postoji tačan spisak imovine čiji je vlasnik država, a za otežan postupak vraćanja oduzete zemlje okrivljuju "negativan stav Uprave za poljoprivredno zemljište koja je stranka u postupku pred Agencijom i koja se protivi svakom vraćanju oduzetog poljoprivrednog zemljišta".

- Osnovna prepreka restituciji je nedorečen tekst zakona, u delu koji se odnosi na vraćanje poljoprivrednog zemljišta koje je, nakon oduzimanja, bilo predmet komasacije, odnosno ukrupnjavanja. Postupak otežava i nepostojanje dokumentacije koja se odnosi na komasaciju, kao i nemogućnost identifikacije imovine od trenutka oduzimanja do danas. Zakon je načelno priznao pravo na vraćanje u naturi, ali bez kriterijuma i načina na koji bi to bilo urađeno. Cilj ranije predloženih izmena zakona, koje je sačinila ekspertska grupa Ministarstva pravde, bio je da se propiše jasan način i uslovi pod kojima se vraća poljoprivredno zemljište, što bi ujedno omogućilo da država u rekordnom roku zatvori postupak restitucije i okonča ovaj važan proces. Ove izmene ipak nisu usvojene - kažu u Agenciji.

U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, negiraju navode da su protiv vraćanja poljoprivrednog zemljišta. Kako tvrde, državno zemljište koje ta institucija koristi je popisano, ali smatraju da podatke o potraživanjima u restituciji treba da pruži Agencija, gde su i podnošeni zahtevi od marta 2014.

- Ministarstvo poljoprivrede upravlja poljoprivrednim zemljištem koje je u vlasništvu Republike Srbije. Krajem 2014. to je bilo 420.000 hektara, ali se jedan deo tog zemljišta ne daje u zakup jer je predmet spora ili odluka Vlade. Ministarstvo je izvršilo popis i evidenciju tog zemljišta, ali pravno jedino validan podatak o vlasništvu je upisano poljoprivredno zemljište u jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima, jer je država uglavnom zemljište sticala na osnovu odluka državnih organa, odnosno odricanjem u korist države, pa zato Ministarstvo koristi podatke Republičkog geodetskog zavoda koji je jedini ovlašćen da vodi evidenciju o nepokretnostima - tvrde u Ministarstvu.