Nema para za avione i radare - Oružanim snagama Srbije smanjen budžet za pet milijardi dinara
Ukoliko narodni poslanici bez većih izmena usvoje Vladin predlog državne kase, oružane snage raspolagaće u 2015. godini i sa 1,2 milijarde neraspoređenog viška prihoda ostvarenog prethodnih godina. Od većih investicija u planu je izgradnja novog hangara na vojnom aerodromu u Batajnici, vrednog 200 miliona, kao i gasifikacija tehničko-remontnog zavoda u Čačku, što će koštati oko 100 miliona dinara.
Od nabavke novih ruskih "migova" vojni vrh je još letos definitivno odustao. U vojnoj kasi rezervisana su sredstva za projekat modernizacije aviona "supergaleb G4". Za to su, međutim, planirana samo 24 miliona dinara. Komandant vojne avijacije general-major Ranko Živak o ovom, kao i drugim poslovima od kojih zavisi budućnost srpskog vazduhoplovstva, kaže da oni zavise od nivoa naučnotehnoloških znanja i finansijskih mogućnosti države.
- Za projekat modernizacije "supegaleba G4" potrebna nam je pomoć i saradnja odgovarajućeg stranog partnera - kaže general Živak. - Nabavka savremenih borbenih sistema, poput višenamenskog borbenog aviona ili radara, uslovljena je finanasijskim sredstvima. Postojeće stanje i problemi sa novcem otežavaju modernizaciju, ali se nadam da to neće sprečiti nabavku novih borbenih sredstava u sledećih nekoliko godina.
Jednu od većih stavki u vojnoj kasi za 2015. čine odnosi sa javnošću, za šta je namenjeno oko milion evra. Ratnom vazduhoplovstvu i PVO namenjeno je oko milijardu dinara, dok će srpski plavi šlemovi u svetu koštati 826 miliona dinara.
Vojni budžet od 443 mil EUR Srbiju svrstava među evropske države sa najmanjim izdacima za vojsku. Iznos koji je namenjen oružanim snagama već godinama je ispod 2,4% državnog BDP, što je kao pravu meru vojnih troškova još 2008. preporukom odredila Vlada Srbije.
Vojna kasa Srbije sledeće godine biće na nivou od oko 1,4% BDP-a, što je za ceo procenat manje nego što je predviđeno kao optimalna mera. Najveći deo novca koji pripada oružanim snagama troši se na personalne troškove - plate, doprinose i druge prinadležnosti za oko 36.000 zaposlenih u sistemu odbrane. Da bi sistem bio dugoročno održiv, neophodna je primena tzv. norveškog modela. Prema njemu, kadru pripada oko 40% ukupnog novca, dok je ostalo namenjeno investicijama i troškovima vojnih operacija.