Partnerstvo orla i zmaja - Šta Srbiji može doneti saradnja sa Kinom i organizacija Samita?

Beograd je ove nedelje jedan od centara, ako ne sveta, onda bar Evrope, budući da će danas i sutra, srpska prestonica biti domaćin Trećeg samita šefova vlade Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Četvrtog ekonomsko-trgovinskog foruma. Ujedno, ovo je prvi put posle 28 godina da u Beograd stiže premijer Kine.

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang je u izjavi agenciji Beta uoči skupa rekao da se nada da će na Samitu biti konkretizovan dogovor o modernizaciji pruge na relaciji Beograd-Budimpešta. Li Mančang je istakao da nakon 28 godina, jedan premijer Kine posećuje Beograd, što prema njegovim rečima, predstavlja "veliki događaj" i za Srbiju i za Kinu.

Na Samitu i pratećem Privrednom forumu, u Palati "Srbija" i "Sava Centru", učestvovaće tokom ova dva dana više od 5.000 članova privrednih i državnih delegacija Kine i 16 zemalja CIE, koji će razmatrati goruće teme iz oblasti poljoprivrede, industrije, turizma, internet tehnologije, transporta i infrastrukture.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u autorskom tekstu, objavljenom na blogu londonskog "Financial Times"-a, naveo da ugošćavanje samita Kina–Balkan daje dodatan značaj rešenosti Srbije da sledi evropski put.

Cilj sastanka u Beogradu je, kako je navela Vlada Srbije, da obezbedi nastavak zajedničkih napora za jačanje saradnje Kine i zemalja CIE, pokrenute pre tri godine u Budimpešti, a nastavljene i produbljene na sastancima u Varšavi aprila 2012. godine i Bukureštu novembra 2013. godine.

Poseban akcenat je stavljen na unapređenje privredne saradnje, te će "Beogradski susret" biti usmeren na razmatranje i postizanje dogovora o konkretnim projektima saradnje i ulaganja.

Projekti sa Kinom

Kako "Blic" nezvanično saznaje, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja razgovaraće sa investitorima o potencijalnim projektima, koji bi se finansirali putem koncesija ili privatno-javnog partnerstva, od kojih su za neke već poznate brojke.

Za koncesije na Koridoru 11, na deonici Požega-Boljare, predviđeno je 1,8 mlrd EUR, dok se za Moravski koridor Pojate-Preljina i Fruškogorski koridor Novi Sad-Ruma, i deonicu Zrenjanin-Čenta-Beograd (Borča) traži jedna milijarda evra. Koncesija za obilaznicu oko Beograda (Beli Potok-Vinča-Pančevo), s novim mostom preko Dunava, vredela bi 470 mil EUR.

Za projekat nove luke u Beogradu sa industrijskom zonom na Dunavu predviđeno je 500 mil EUR. Pola milijarde je predviđeno i za koncesiju za modernizaciju pruge od Beograda do Budimpešte (teritorija Srbije). Kinezima će biti ponuđeni i projekti za autoputeve Niš-Priština, kao i Beograd-Vršac-Vatin.

Prema nezvaničnim procenama, kineske kompanije planiraju da u projekete u zemljama istočne i centralne Evrope ulože oko 5 mlrd USD.

Tokom Samita, potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisaće dva sporazuma - o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja između Srbije i Kine i o saradnji u izvođenju infrastrukturnih projekata sa Exim bankom.

Osim toga, Mihajlović će potpisati i pet memoranduma o razumevanju, od kojih su najznačajniji onaj s kineskom kompanijom "Sinohydro" o pomenutoj obilaznici oko Beograda i s Nacionalnom komisijom za razvoj i reforme Kine o srpsko-mađarskoj železnici.

Ipak, precizniji iznosi i konkretni projekti biće poznati po završetku Samita.

Važnost saradnje sa Kinom

Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka i osnivačica Centra za studije Azije i Dalekog istoka, smatra da će Srbija imati ogromnu korist od saradnje sa Kinom.

- Ono što je do sada pokazao ovaj vid saradnje, jeste da su bilateralni projekti bili najuspešniji, zemlje poput Poljske i Rumunije su desetrostuko uvećale obim trgovinske razmene sa Kinom – izjavila je nedavno Mitrović, napominjući da Zapad pomno prati nastup Kine u Evropi.

- EU i SAD sa izvesnim podozrenjem prate prodiranje Kine na region jugoistočne Evrope. Jedan deo Unije smatra čak da Peking nastoji da izgradi Kineski zid unutar EU, kojim bi odvojip istočne članice od ostatka, što se tumači kao razbijanje pregovaračke moći Unije na globalnom planu. Sigurno da ima i onih koji ne gledaju kroz ovu prizmu, već razumeju da zemlje poput Srbije i drugih zainteresovanih za kineske investicije žele da obezbede sopstvenu ekonomsku stabilnost - izjavila je profesorka Mitrović nedavno za "Novosti".

Privredna razmena

Kina je duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Republike Srbije na azijskom kontinentu. Na listi od 172 tržišta na koja je Srbija plasirala robu, Kina je bila na 53. mestu. Na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu (204), Kina je bila na 4. mestu. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u ukupnom izvozu iz Srbije, zaključno sa 2013. godinom, Kina je učestvovala 0,06%, a u ukupnom uvozu sa 7,8%.

Vrednost izvoza Srbije u Kinu, iste godine, iznosila je 9,2 mil USD, dok je u istom periodu vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1,6 mlrd USD. Međutim, prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo je naglašeno, jer prema podacima NR Kine oko 51% ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom (uglavnom pod markom multinacionalnih korporacija koje proizvode u Kini).

Iako je nesklad u izvozu i uvozu značajan, treba imati u vidu da je iz Srbije teško bilo šta izvesti u Kinu, jer proizvodni kapaciteti te zemlje pokrivaju "pola sveta", uključujući i potrebe svog domaćeg tržišta. Drugim rečima, teško da u Srbiji postoji nešto što se može proizvesti, a da se to ne pravi u Kini brže, višestruko jeftinije i što je posebno važno - u mnogo većim količinama.

Naravno, trgovinski deficit sa Kinom, kao trenutno najvećim svetskim ponuđačem svih mogućih proizvoda široke potrošnje, imaju i druge mnogo veće i mnogo razvijenije zemlje, počev od Amerike do zemalja Evropske unije. U tom kontekstu gledano, Srbija ni na koji način ne može "da udovolji kineskim ekonomskim apetitima".

(Foto: Milica Stevuljević)

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i ministar transporta Kine Jang Cuantang razgovarali su danas o izgradnji brze pruge Beograd–Budimpešta, kao i načinu finansiranja tog projekta.

Tom prilikom je, kako je saopštila Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije, istaknuta potreba da studija izvodljivosti bude završena do juna sledeće godine kako bi izgradnja bila gotova do juna 2017. godine.

Projekat za izgradnju dvokolosečne pruge za brzi voz koji bi išao 200 kilometara na sat iniciran je tokom posete predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića Narodnoj Republici Kini u septembru ove godine.

Pupinov most od 18. decembra

Jedan od najvećih mostova na Dunavu koji spaja Zemun i Borču svečano će biti otvoren 18. decembra. U toku su završni radovi, a počelo je i obeležavanje saobraćajnih traka. Budući da su kineski radnici bili partneri na izgradnji ovog mosta, njegov nezvanični naziv je "kineski most". Zvanično, most će poneti naziv "Pupinov most".

Jula 2010. kada je postavljen kamen temeljac mosta bratstva između kineskog i srpskog naroda, malo ko je verovao da je završetak radova u roku od tri godine moguć. Ipak, radilo se šest dana nedeljno, a pauza je pravljena samo za Kinesku novu godinu. Radnici nisu putovali kući tri godine. Deo plate su dobijali u Srbiji, a onaj znatno veći uplaćivan im je na račune u Kini.

U četvrtak će biti otvoren most i pristupne saobraćajnice od Zrenjaninskog do Novosadskog puta. Druga faza počinje sledeće godine i njome će se povezati Zrenjaninska petlja i Pančevački put.