(Ekonomist) Kakvi su to "Crnomorski prstenovi" ?

Usvajanjem Beogradske deklaracije i potpisivanjem brojnih dokumenata završeno je 16. zasedanje Saveta ministara zemalja Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Beogradu, a Srbija je šestomesečni mandat predsedavajućeg predala Turskoj. Dnevni red je uključio i postavljanje novih parametara za saradnju Organizacije i Evropske unije, kao i prelimirane dogovore oko Deklaracije koja će biti potpisana na proslavi 15. rođendana BSEC, u junu u Istanbulu.

Na sastanku pre desetak dana potpisani su Memorandum o izgradnji crnomorskog kružnog autoputa i Memorandum o razvoju magistralnih plovnih puteva u regionu BSEC. Crnomorski kružni autoput, putni prsten oko Crnog mora, vezaće sve zemlje regiona trasom dugom 7.500 kilometara. Budući autoput će, kako je predviđeno, praktično povezati saobraćajnu mrežu članica BSEC i na severozapadu regiona će izlaziti na panevropski dunavski Koridorom 7, a na istoku će ići ka “putu svile”, koji predstavlja vezu Mediterana i Evrope sa Kinom i Dalekim istokom.

Trasa
Trasa crnomorskog prstena vodila bi od Istanbula ka mestu Stara Zagora u Bugarskoj, pa ka Bukureštu, zatim Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, te prema Odesi, Rostovu na Donu, Majkopu, Sočiju, Batumiju, Trabzonu i nazad, do Istanbula. Kako je ranije pojasnio generalni sekretar BSEC Leonidas Hrizantopulos, crnomorski kružni autoput će obuhvatajući saobraćajnice u članicama BSEC biti napravljen rekonstrukcijom i dogradnjom postojeće putne infrastrukture na trasi. Zato svaka zemlja u narednom periodu treba da uradi proračune potrebnih sredstava za izgradnju autoputa u delu preko njene teritorije, kao i da utvrdi sumu koju bi iz budžeta mogla da izdvoji za to. Za preostala potrebna sredstva tražiće se pomoć međunarodnih finansijskih organizacija.

Planirani kružni autoput biće od velikog značaja za unapređenje ekonomske, prvenstveno saobraćajne, telekomunikacijske i energetske saradnje, kao i za turizam i kulturno povezivanje. Kada je o Srbiji reč, važnosti projekta doprinosi veza crnomorskog autoputa i Koridora 10 i Koridora 7. Zajednička saobraćajnica doneće i ubrzavanje prevoza i pojednostavljenje procedure prelaska granice u crnomorskom regionu.

Nakon sastanka BSEC, pomoćnik grčkog ministra inostranih poslova Evripidis Stilijanidis najavio je da je Grčka, nakon trogodišnjeg kašnjenja, spremna da počne finansiranje dela Koridora 10 od Grdeličke klisure do prelaza Preševo. Grčki zvaničnik je istakao da je povezivanje crnomorskog regiona, koji, zahvaljujući bogatstvu u energentima, beleži jednu od najbržih stopa privrednog rasta u svetu, “istorijska prilika za podsticaj razvoja”. Južni krak Koridora 10 od Grdeličke klisure do Soluna i 680 kilometara dug put od grčke luke Igumenica do granice sa Turskom, po oceni Stilijanidisa, jesu dve direktne spone Srbije, Makedonije i Albanije sa crnomorskim putnim prstenom i, dalje, putevima koji će u budućnosti povezati Stari kontinent sa tržištima Dalekog istoka.

Kraj sastanka u Beogradu označio je početak Crnomorskog karavana - 12 kamiona iz svake od članica BSEC voziće, u cilju promocije autoputa, robu između zemalja Organizacije na putu dugom 7.500 kilometara, po trasi budućeg prstena. Start je bio u Beogradu, a cilj tog simboličnog karavana je u Istanbulu 30. maja. Tokom putovanja karavan će prikupljati informacije o eventualnim problemima na granicama, kao i o stanju puteva, o čemu će obavsetiti BSEC.

Teškoće
Članice BSEC trpe, međutim, teškoće dugotrajne tranzicije i u celom regionu odvijaju se bolne transformacije i restruktiriranje. Region se odlikuje velikim razlikama kada je reč o nivou ekonomskog razvoja, tempa ekonomskog rasta, kao i razlikama u kulturi i religiji njegovih žitelja. Suočava se i sa međunarodnim terorizmom, ekstremizmom, separatizmom, organizovanim kriminalom i trgovinom drogom i ljudima. Istovremeno, lokalni konflikti komplikuju proces multilateralne ekonomske saradnje.

Među problemima BSEC jeste i to što nedostatak finansijskih sredstava i neuspeh u privlačenju većih ulaganja onemogućavaju zemlje regiona da učestvuju u zajedničkim progamima i projektima saradnje. Prevelika birokratija i nedovoljna koordinacija unutar BSEC, kao i mala efikasnost sprovođenja usvojenih rezolucija i odluka, i nesrazmera između proklamovanih ciljeva i stepena implementacije projekata, spadaju među polja na kojima BSEC treba da uradi više.

U cilju ubrzavanja ekonomskog razvoja u regionu, BSEC je predvideo implementaciju regionalnih i transregionalnih projekata koji će u većoj meri doprineti uspehu ekonomskih reformi i demokratskoj transformaciji članica, koncentrisanje na akcije, programe i zajedničke projekte koji mogu da se postignu u predviđenom roku, ubrzavanje prelaska iz faze studija izvodljivosti u fazu realizacije projekta, razvoj i unapređenje mehanizama koordinacije regionalne saradnje i ohrabrivanje prekogranične saradnje čiji su cilj projekti i programi od interesa za lokalne zajednice.

Misija
Cilj Organizacije, osnovane pre 15 godina u Istanbulu, jeste unapređenje ekonomske i političke klime za saradnju u regionu na sektorima bankarstva, komunikacija, energije, saobraćaja, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. BSEC predstavlja jedinstven i obećavajući model multilateralne političke i ekonomske inicijative sa ciljem poboljšanja odnosa među članicama, kao i obezbeđenja mira, stabilnosti i prosperiteta i ohrabrivanja prijateljskih i dobrosusedskih odnosa u regionu Crnog mora. Članice BSEC su Rusija, Albanija, Azerbejdžan, Grčka, Bugarska, Gruzija, Jermenija, Moldavija Turska, Ukrajina i Srbija, koja je u Organizaciju ušla 2004. godine, a status posmatrača ima više međunarodnih organizacija, kao i desetak zemalja.

Aktivnosti BSEC okrenute su i prema nastojanjima da se region približi standardima EU kako bi se ubrzalo njegovo uključivanje u evropske tokove. Organizacija je još 1999. donela Platformu saradnje kojom se definiše saradnja u primeni strateških ciljeva BSEC za bližu integraciju u ekonomsku zonu koju čine BSEC i EU.

Među prioritetima za saradnju unutar BSEC, pored sektora putne infrastrukture, jesu i projekti na sektorima nafte i gasa, kao i povezivanje elektromreža. Jačanje regionalne saradnje i intenziviranje poslovnih kontakata među energetskim organizacijama i kompanijama unutar BSEC doprineće integraciji u svetsko tržište i povećanju efikasnosti trošenja energije, smanjujući jaz između proizvodnje i potrošnje energije, umanjujući troškove prozvodnje, kao i štetne posledice na prirodnu sredinu.

U sektoru telekoumunikacija BSEC podržava ubrzavanje tranzicije u informatički otvoreno društvo, unapređenje konkurentnosti preduzeća i modernizaciju tržsista BSEC, stimulaciju aktivnosti koje vode otvaranju radnih mesta, deregulaciju telekomunikacione industrije u kontekstu globalizacije. Konačno, u sektoru malih i srednjih preduzeća, BSEC želi da obezbedi veći udeo privatnog sektora u razvoju i implemntaciji konkretnih projekata Organizacije. Do tog cilja BSEC će ići i kroz saradnju sa udruženjima malog i srednjeg biznisa, lokalnim i regionalnim komorama, centrima za mala preduzeća. Poslovni savet BSEC će podržavati takve institucije i pomagati malim i srednjim preduzećima, koja nemaju dovoljno resursa kao velike, da što bolje iskoriste prilike i izađu na kraj sa izazovima globalizovane ekonomije.

Gospodari

BSEC pokriva zemlje crnomorskog regiona, Balkana i Kavkaza sa teritorijom od gotovo 20 miliona kvadratnih kilometara. U regionu, koji se prostire na dva kontinenta, živi oko 350 miliona ljudi u 12 zemalja. Vrednost tržišta regiona procenjuje se na više od 300 milijardi dolara godišnje. Reč je o regionu koji je drugi po veličini izvor nafte i prirodnog gasa u svetu, posle Persijskog zaliva, bogatom i mnogobrojnim rudama. Pored toga, region je među vodećim evropskim saobraćajnim koridorima, uključujući koridor za transport energenata. Bogatstvo regiona predstavlja i obrazovana i obučena radna snaga.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu