(Ekonomist) Kazina u Srbiji - Biznis za odabrane
Prvi kazino u Srbiji koji se pojavio sedamdesetih godina prošlog veka, nalazio se u hotelu Metropol i bio je namenjen isključivo turizmu – ulaz je bio dozvoljen samo uz strani pasoš i devize. Krajem osamdesetih Lutrija Beograda zajedno sa jednom švedskom firmom napravila je kazino koji su mogli legalno da koriste i domaći igrači. Odlični poslovni rezultata koji je taj kazino na šestom spratu Beograđanke ostvarivao, korišćeni su da se nedavno napravi projekcija poslovanja Grand kazina koji u hotelu Jugoslavija otvaraju Kazinos Austrija, Klub hotel kazino Lutraki i Narodna lutrija Srbije (NLS). Vlasnik deset odsto Grand kazina biće NLS, 51 odsto imaće austrijski partner, a ostatak će držati grčka kompanija. Strani partneri ne žele da kažu koju profitnu stopu očekuju od ovog posla. Ipak, poznato je da investiciju od 60 miliona evra planiraju da vrate u periodu kraćem od deset godina.
Evropski zakon
Danas ne postoje ograničenja ko će igrati u domaćim kazinima, iako propisi nalažu registraciju igrača. Pošto podrazumeva legitimisanje svakog ko u kazino ulazi, ta Uredba je izazvala veliki otpor i kod igrača i kod vlasnika kazina. Ali, u Upravi za igre na sreću tvrde da je to poverljiv podatak, koristan priređivačima koji uz obavezan video nadzor sada imaju tačne podatke o svojim posetiocima. Iako novina u Srbiji, to je praksa koja postoji u uređenom „kockarskom“ svetu, tako da ni u Monte Karlu niko ne može da poseti kockarnicu, a da na ulazu ne ostavi svoj pasoš.
„Novi Zakon o igrama na sreću, donet 2004. godine, rađen je po ugledu na iskustva država koje imaju kulturu priređivanja ovakvih igara. Uveli smo standarde kakvi postoje u gotovo celoj Evropi, ništa strožije, niti liberalnije“, kaže za ekonomist Mile Simojlović iz Uprave za igre na sreću pri Ministarstvu finansija. Ovakav zakon predviđa da svako ko se priređivanjem posebnih igara na sreću bavi najmanje deset godina, ko poseduje učešće u najmanje pet igračnica i u poslednjoj poslovnoj godini je ostvario promet veći od 100 miliona evra može kao većinski osnivač da učestvuje na tenderu za dodelu licence za koju je neophodno platiti najmanje pola miliona evra. Grand kazino se sa 18 miliona koliko je platio dozvolu za priređivanje izborio za najbolju poziciju u Srbiji - dobio je pravo na otvaranje jedinog kazina u krugu prečnika 30 kilometara od Skupštine grada. Za sledeći pojas, od 30. do 50. kilometra, licencu je dobio slovenački Hit kazino, plativši je 2,5 miliona evra. Na ovaj način, a ponovo u skladu sa evropskim standardima gde je broj kazina limitiran, Srbija je podeljena na deset delova i svaki bi sa dodeljivanjem jedne licence godišnje trebalo da dobije po jedan kazino.
Naknada
Po pitanju oporezivanja, priređivači igara na sreću nemaju ništa povoljnije uslove u Srbiji nego u ostalim evropskim državama. Osim naknade za dobijanje dozvole, priređivači na tenderu nude i naknadu za priređivanje. Ona podrazumeva porez od 20 odsto na promet kazina koji su priređivači unapred isprojekovali. Tako je Grand Kazino osim 18 miliona za licencu na deset godina ponudio još toliki iznos kao naknadu za priređivanje, što znači da se obavezao na plaćanje poreza od najmanje 1,8 miliona evra godišnje. Hit kazino je dobio drugu licencu ponudivši još 7,5 miliona u narednih deset godina kao naknadu za privređivanje. „Ova naknada je fiksna i predstavlja minimalni iznos koji se mora uplatiti bez obzira na poslovanje kazina. Ukoliko se projektovani promet premaši, na ostvarenu razliku će se platiti dodatnih 20 odsto poreza“, kaže Simojlović.
Zatvaranje ostalih
Onog dana kada prvi kazino koji je dobio dozvolu na tenderu bude otvoren, što će se desiti 1. jula ove godine, sva ostala kazina moraju biti zatvorena. Ne samo u tom prvom „becirku“, već i u celoj Srbiji. Jedini legalni ostaće Grand i Hit kazino. Sa još osam kazina koliko će ukupno biti otvoreno u narednih nekoliko godina dobiće se sasvim uređeno tržište što dosad nije bio slučaj. Niko nije precizno upućen koliko tačno kazina u Srbiji ima ili je imalo. Zna se samo da je registrovano 15.204 aparata i 78 priređivača koji se aparatima bave. Većina takvih priređivača svoje igračnice je nazvala glamuroznijim imenom - kazino, iako na to nema pravo. Kazino je samo onaj prostor na kom se priređuje živa igra. Uglavnom se radi o slot klubovima, koji imaju samo slot mašine i aparate poput elektronskog ruleta, koji neće morati da budu zatvoreni, već samo preimenovani. Tako nešto se već dešava, kaže Bojan Krišto, direktor Narodne lutrije Srbije.
„U Srbiji trenutno postoji deset do 15 prostora koji su nekada bili kazina, ali su oni u poslednje dve godine, od donošenja novog zakona prešli na elektronsku igru. Možda i nije tako loše ako neki kazino i opstane do otvaranja Grand kazina jer bi se moglo dogoditi da u periodu kada novi još nije otvoren, a svi su stari pozatvarani igrači odu u ilegalu“, kaže Krišto. Vlasnici postojećih takozvanih kazina, nisu želeli da komentarišu promene koje su zadesile njihov biznis.
Nervozni kockar
U Srbiji je tržište kazina takvo da konkurencija ne podstiče kvalitet, naprotiv uporno ga srozava, kaže direktor Narodne lutrije Srbije. Iako do sada nije praćena, zna se da je posećenost kazina mala. U Beogradu, kaže menadžer jednog kazina, tj. slot kluba, postoji pet igračnica koje i dalje okupljaju ozbiljne i redovne rulet igrače, ali njih u Srbiji nema mnogo. NLS je radila istraživanje u kom je većina ispitanika izrazila mišljenje da u kazina dolaze kriminalci i ljudi koji su nervozni i kad dobijaju i kad gube novac. Obeležen tabuom „odrpane kockarske jazbine“, takav kazino ne može da privuče veliki broj posetilaca.
„Biznis koji se bazira na malom segmentu potrošača ne može postati dobar biznis. Zbog toga Grand kazino u hotelu Jugoslavija sa 25 stolova za igru i 250 slot mašina, restoranima, koktel barovima, prostorom za održavanje modnih revija, planira da napravi mesto za zabavu i izlaske, da privuče ljude da se provedu, potroše stotinak evra, što je neki prosek na koji se računa i dođu ponovo za mesec ili dva“, kaže Bojan Krišto.
poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu