Velike mogućnosti, malo interesovanje - U Srbiji podneto svega 30 zahteva za sporazumno finansijsko restrukturiranje

(Željko Sertić) U Srbiji je podneto ukupno 30 zahteva za sporazumno finansijsko restrukturiranje, od kojih je samo polovina rešena, izjavio je danas ministar privrede Željko Sertić.

Sertić je u Privrednoj komori srbije (PKS) na sastaku o sporazumnom finansijskom restrukturiranju preduzeća, kazao da je broj podnetih i rešenih zahteva za sporazumno izmirenje dugova jako mali, u odnosu na mogućnosti.

- Ministarstvo privrede daje punu podršku ovom projektu, formirana je radna grupa za analizu rezultata i preduzeće se izmene zakona, kako bi model sporazumnog finansijskog restrukturiranja imao širu primenu - kazao je Sertić.

Direktorka PKS Nermina Ljubović podsetila je da je pravni okvir za sporazumno finansijsko restrukturiranje zaokružen krajem marta 2012. godine.

Ona je navela da su od ukupno 30 podnetih zahteva za pokretanje tog postupka do sada, najviše zahteva (19) podnela privredna društva iz oblasti proizvodnje, dok je iz oblasti trgovine podneto šest, iz saobraćaja i građevinarstva po dva zahteva, a samo jedan iz oblasti inovacione i tehničke delatnosti.

Ljubovićeva je navela da su najviše zahteva podnela privredna društva iz Šumadije i Zapadne Srbije - 11, dok je sedam zahteva podneto iz Beograda, a po šest iz Vojvodine i Južne i Istočne Srbije.

- Od 30 ukupno podnetih zahteva, samo jedan je podneo poverilac i to je predmet koji je okončan neuspešno - kazala je ona, naglašavajući da je ukupna vrednost do sada restrukturiranih obaveza oko 30 mil EUR.

On je naglasio da sporazumno finansijsko restrukturiranje veoma pouzdan način za rešavanje problema između dužnika i poverioca, ali da je broj predmeta koji se obrađuje tim postupkom u Srbiji jako mali i da treba da se podigne svest o njegovom značaju.

Na skupu u PKS je rečeno i da je sporazumno finansijsko restrukturiranje jedini postupak u kome su svi poverioci ravnopravni i koji im pruža mogućnost za 100% naplate svog potraživanja, a dodatne prednosti su što je i kratak, jeftin i što poslovni odbnosi ostaju očuvani.

Direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji Mateo Patrone kazao je da je sporazumno finansijsko restrukturiranje jedan od načina da se reše problem nenaplativih kredita koji su u Srbiji jako visoki.

Prema njegovim rečima, to je zabrinjavajuće i usporava privredni rast zemlje.

Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Kim Dehang (Daehaeng) kazao je procenat ukupno nenaplativih kredita u Srbiji do 2008. godine bio oko 10%, ali da je sad više od 20% i da su iza Srbije jedino Grčka i Kipar.