Kada banke žmure pred klijentima?

Koja je matrica za uništavanje banaka ponovo se moglo čuli prethodnih dana. Biznismen se dogovori sa političarem da mu "pogura" kredit u banci, za koji nisu potrebne nikakve garancije, a namerno se previdi da se kredit neće vratiti. Guverner problem vidi u nepotpunoj zakonskoj regulativi koja, kako tvrdi, omogućava prevare.

Četiri banke zatvorene su za tri godine. Sa svima su poslovala ista četiri klijenta i njihove firme. To što nema dovoljno propisa koji bi zabranili onome ko je na desetine firmi odveo u stečaj, da otvori novo preduzeće za nove zloupotrebe - najveći je problem za guvernera NBS.

- Te povezane grupe lica inficirale su mnoge od domaćih banaka pa poneki i one koje mi nazivamo stranim - navodi guverner Jorgovanka Tabaković.

U Ministarstvu privrede kažu da se na tim propisima radi.

- Zakon će ograničiti prava privrednicima kojima je sud ili neki drugi državni organ, zabranio obavljanje delatnosti, u vezi s izvršenjem određenog krivičnog dela ili prekršajnog postupka - navode u Ministarstvu.

Ali, da li stroži propis o osnivanju preduzeća može da stane na put zloupotrebama kakve smo videli u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd, Razvojnoj banci Vojvodine, Univerzal banci?

- Ne postoji regulativa koja može da spreči određene radnje osim što to mogu da urade upravo ljudi koji obavljaju poslove kontrole iz NBS tako što će kontrolisati poslovne banke i one koji procenjuju rizik, odobravaju kredite - rekao je Hasan Hanić iz Beogradske bankarske akademije

Bojan Terzić iz NBS-a kaže da postoje jasni mehanizmi koji se tiču supervizije i Narodna banka ih redovno primenjuje, ali uvek morate i da imate i onaj segment za koji su odgovorni sudovi.

- To je kaznena politika. Dakle, da ste imali u ovim svim situacijama u kojima su se pojavljivali neki biznismeni gde su oni imali i vile i jahte i skupocene automobile, a njihove kompanije nisu imale nikakvu imovinu da ste primenili institut probijanja pravne ličnosti oni bi odgovarali tom svojom imovinom - naveo je Terzić.

Krediti su odobravani u milijardama dinara. Garancije da će ih vratiti bile su tone kamena, akumulatora, olovni opiljci, poslovni prostori čija je cena po kvadratu procenjivana po nekoliko hiljada evra.

Pred stvarnom vrednosti imovine se zažmuri, tvrde poznavaoci, kada dođe nalog od uprave. A izvršava se, kažu, nalog iz vrha političkih struktura ili da bi se ostvario lični interes. Velike sume na otplatu dospevaju poreskim obveznicima. Procenjuje se da su banke zloupoterbama oštećene za više od 800 mil EUR.