Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Nedovoljna iskorišćenost velikih potencijala - Da li će Srbija do 2020. godine dobijati 27% energije iz obnovljivih izvora?
Utorak, 18.11.2014.
07:54
Komentari
Naša zemlja ima obavezu da do 2020. godine dostigne 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora. S obzirom na to da do tada ima još pet godina, veoma je neizvesno na koji način ćemo ispuniti zacrtane ciljeve, odnosno povećati udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%.
- Dvadeset sedam odsto se odnosi na udeo OIE u brutofinalnoj potrošnji energije, a ne samo u elektro-sektoru, i to je jedini obavezujući cilј. Državama je data sloboda da same odluče na koji način će to da dostignu, odnosno da potrošnju raspodele na sektor elektro-energetike, sektor grejanja i hlađenja, odnosno na transport. Prema Nacionalnom akcionom planu za OIE, planiramo da udeo obnovlјivih izvora u elektro-energetskom sektoru bude 36%, u sektoru grejanja i hlađenja 30%, a u sektoru saobraćaja 10%. Naravno, važno je istaći da primena mera energetske efikasnosti ima veoma važan uticaj na dostizanje cilјa – rekao je u intervjuu za "eKapiju" ministar energetike Aleksandar Antić.
Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu većem od 4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom.
Jovanka Arsić Karišić, predsednica UO Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF), kaže da je Srbija u obavezi da koristi obnovljive izvore energije, ali ističe da je to obaveza koju treba sa velikim entuzijazmom i posvešćenošću da realizuje i koja ne bi trebalo da bude opterećenje.
- Srbija ima velike količine obnovljivih energenata. Najpre, potencijal koji poseduje u biomasi - čak 61% od ukupnih OIE. Energija vetra je procenjena na 2,3 milijardi kWh godišnje, što je 7% godišnje proizvodnje struje. Zatim, Srbija ima značajan hidropotencijal koji se procenjuje na 25 TWh godišnje, od čega je 17,5 TWh godišnje identifikovano kao ekonomski isplativo za korišćenje – navodi Arsić Karišić.
- Nacionalni interes je da proizvedena energija bude što jeftinija i to je jedan od ciljeva Ministarstva rudarstva i energetike. Ukoliko buduće analize pokažu da realizacija ne prati planiranu "trajektoriju" za dostizanje cilјa ili se ukažu neke povolјnije mogućnosti, ti planovi mogu da budu korigovani u skladu sa realnim mogućnostima i raspoloživim tehnologijama – izjavio je za naš portal Antić.
Investitori smatraju da će po našu zemlju biti posledica ukoliko ne dostigne 27% potrošnje energije iz OIE.
- Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz OIE je do sada instalirano 34 MW, a imamo još samo pet godina da dostignemo cilj, odnosno da izgradimo i na obnovljive izvore energije priključimo postrojenja ukupnog kapaciteta 1.058 MW. Ovo mnogo govori o tome u kakvom se mi zaostatku nalazimo – kaže za naš portal Ana Brnabić, predstavnica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA).
Brnabić smatra da postoji verovatnoća da ćemo morati da uvozimo "zelenu" energiju.
- Naša obaveza vezana za je "potrošnju" iz obnovljivih izvora energije, a ne za "proizvodnju". Na nama je da li tu potrošnju hoćemo da postignemo iz domaće proizvodnje ili želimo da uvezemo. Ukoliko ne dostignemo ovu obavezu od 27% ni iz uvoza, sigurno je da ćemo plaćati neke penale i da će nam ovo usporiti pristup EU.
Ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena Aleksandar Macura je optimističan po pitanju dostizanje brojke od 27% za OIE, ali smatra da će postizanje zadatih ciljeva zavisiti isključivo od opredeljenja države da poštuje međunarodne obaveze koje je preuzela.
- Uzevši u obzir ogroman potencijal koji pre svega postoji za korišćenje biomase i niskotemperaturnih izvora, mislim da još možemo da ispunimo taj minimum i da nastavimo da razmišljamo o tome kako da postignemo učešće obnovljivih izvora koje je zaista potrebno za pokretanje naše ekonomije na zdravim osnovama, a koje svakako daleko prevazilazi ovaj minimum o kome se govori kao o nametnutoj muci – napominje Macura.
Pitali smo "Elektromrežu Srbije" (EMS) kakva je situacija kada je reč o priključivanju postrojenja obnovljivih izvora energije na mrežu, da li je postojeći sistem u prethodnom period bio spremna da prihvati sve nove megavate, dokle je stigao projekat dalekovoda Pančevo-rumunska granica koji bi trebalo da omogući prihvatanje novih kapaciteta iz OIE. Međutim, odgovore iz EMS-a ni nakon više od dve nedelje nismo dobili.
Šta može da uradi država?
U Ministarstvu rudarstva i energetike obećavaju da će novi zakon o energetici doneti preciznije i bolјe uređene administrativne procedure.
- Istovremeno će biti otklonjeni primećeni nedostaci u vezi sa izdavanjem energetskih dozvola i sticanjem statusa povlašćenih proizvođača električne energije. Predlogom novog zakona, Ministarstvo rudarstva i energetike planira da uvede mogućnost dobijanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača za sve elektrane koje koriste OIE, a ne samo kao do sada - za elektrane na energiju sunca i vetra. Investitori bi time dobili sigurnije uslove za planiranje investicija, a država mogućnost da centralizovano prati razvoj i realizaciju projekata. Želim da naglasim da novi zakon, u oblasti obnovlјivih izvora energije, ne umanjuje već stečena prava investitora, već samo kvalitetnije uređuje tu oblast – rekao je u intervju za "eKapiju" ministar energetike Aleksandar Antić.
Ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena Aleksandar Macura smatra da država treba da omogući jednake uslove za korišćenje svih vrsta izvora energije.
- Država bi trebalo da prestane da "socijalizuje" troškove korišćenja fosilnih goriva. Najveća prepreka korišćenju obnovljivih izvora energije jeste politika direktnih i skrivenih subvencija za korišćenje fosilnih goriva, što onemogućava potrošačima i proizvođačima da izmere koji izvor energije im je isplativiji. Ovo naročito pogađa korišćenje našeg najvećeg obnovljivog izvora-biomase, koji bi bio sasvim konkurentan i bez bilo kakvih državnih podsticaja – ističe Macura.
Ana Brnabić ukazuje da bi trebalo da se smanji zavisnost od uvoza energenata i struje.
- Čak i da se poplave nisu desile, sa otvaranjem novih termoelektrana (a predviđa se instaliranje dodatnih 1.000 MW termoelektrana do 2025. godine) moramo biti spremni na uvoz uglja u nekoj bliskoj budućnosti, jer je 76% naših rezervi uglja na Kosovu. Da li ćemo se okrenuti diversifikaciji izvora energije, da li ćemo time stvoriti sigurniji, nezavisniji energetski sistem, da li ćemo stvoriti energetski miks koji se ne bazira u najvećoj meri na termoelektranama i uglju, a u manjoj meri na velikim hidroelektranama, ili ćemo uvesti i proizvodnju iz obnovljivih izvora? Održivo rešenje za naš energetski sistem je mnogo veći fokus na energetskoj efikasnosti, kako bismo manje trošili energiju i samim tim smanjili zavisnost od uvoza, i okretanje obnovljivim izvorima energije.
Jovanka Arsić Karišić, predsednica UO CEDEF-a, ukazuje da Srbija ima dosta dobre zakone, strategije i akcione planove, ali je problem u njihovom sprovođenju, monitoringu i kontroli.
- Problem sa kojima se susreću svi investitori je komplikovana i ogromna administracija. Resorna ministarstva su dosta uradila na putu uklanjanja administrativnih prepreka, međutim, potrebni su dodatni napori na tom polju kako bi se smanjili rokovi za dobijanje potvrda, kao i njihov broj. Potrebno je smanjiti administraciju i uvesti "jedan šalter za sve" gde god je to moguće.
Da li će Srbija iskoristiti kao veliku šansu obavezu da do 2020. troši 27% energije iz obnovljivih izvora, biće nam jasnije nakon usvajanja novog zakona o energetici i podzakonskih akata, odnosno već posle Nove godine.
Suzana Obradović
Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije - šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
SEWEA Srpsko udruženje za energiju vetra
Centralno-evropski forum za razvoj - CEDEF Beograd
EMS ad Beograd