Zlatni zraci za "zelene" kilovate - Solarne elektrane niču u svim krajevima Srbije, za budući razvoj potrebna podrška države

Izgradnja solarnih elektrana poslednjih godina sve je popularnija u Srbiji, a porodica onih koji od Sunca prave struju od ovog vikenda veća je za još jednog člana – kod Kladova je pušteno u rad postrojenje "Solaris 2". Takođe, i u drugim krajevima naše zemlje niču i male i veće elektrane – "Prima Energy" otvorila je nedavno postrojenje u Beočinu, "Fortuna Solar" pokrenula je početkom godine proizvodnju u Leskovcu...

Ulaganje u solarne elektrane isplativo je jer ova postrojenja imaju izuzetno niske troškove održavanja, i ne traže dodatno angažovanje radnika, a država ugovara fid-in tarife na period od 12 godina. Ipak, kako će se ova oblast u razvijati, zavisi od toga hoće li država u budućnosti novim ulagačima davati status povlašćenih proizvođača.

Prva koja je sa "Elektroprivredom Srbije" potpisala ugovor kao povlašćeni proizvođač, bila je solarna elektrana "Stubline" kod Obrenovca, snage 2,1 KW. Nju je izgradio Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije. Interesovanje nije jenjavalo, pa tako EPS danas otkupljuje struju od 89 solarnih elektrana (sa statusom povlašćenog proizvođača), a broj stalno raste, zavisno od faze izgradnje i trenutka priključenja na sistem, kažu u EPS-u za "eKapiju".

- Za prvih devet meseci 2014, od solarnih elektrana otkupljeno je 4,4 miliona kWh - navode u "Elektroprivredi Srbije".

Iako su neke druge oblasti obnovljivih izvora sada možda isplativije, ulaganje u solarnu energiju je perspektivno - dugoročno je stabilno i sigurno donosi prihod, kažu u leskovačkom preduzeću "Fortuna". Ogranak te kompanije - "Fortuna Solar", u martu ove godine pustio je u rad solarnu elektranu snage 30 KW. Sva proizvedena energija distribuira se EPS-u, dok se sa dodatnih 10 KW hibridnih panela i samo preduzeće snabdeva "zelenom" energijom.

Kako kažu u "Fortuni", iako su poslednjom uredbom visine fid-in tarifa smanjene, zadovoljni su jer imaju dvanaestogodišnju garanciju otkupne cene struje. To omogućava da rizik investiranja u ovakvo postrojenje bude minimiziran.

- Očekujemo povrat investicije u roku od 7 godina, što znači da nam preostaje 5 godina "čiste zarade" – kažu u "Fortuni". Premda prihod varira u zavisnosti od broja sunčanih sati, u ovom leskovačkom preduzeću ističu da su zadovoljni i da je je tokom 2014. godine proizvodnja struje uglavnom tekla po planu, što im omogućava da neometano vraćaju kredit.

Ipak, u "Fortuni" podsećaju da put od ideje do realizacije nije bio tako jednostavan, jer su u ovom poslu bili pioniri u leskovačkom kraju. Bilo je birokratskih poteškoća, i nedovoljno razumevanja od nadležnih institucija, što je dovelo i do izvesnog poskupljenja projekta, kao i nešto sporije realizacije.

Da naša zemlja ima dobre potencijale za ulaganje u solarne elektrane, smatra i Nikola Ćatović iz konsultantske kompanije "MACS Energy and Water GmbH". Odeljenje "Energy Finance", za koje radi naš sagovornik, zaduženo je za pružanje konsultantskih usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije upravo na području Jugoistočne Evrope, Ukrajine, Turske i Kavkaza. MACS je kao konsultant bio angažovan i na realizaciji impozantnog projekta "Solar Matarova", instalisane snage 2 MW, kod Kuršumlije.

Najvažniji preduslov za implementaciju bilo kog projekta OIE jesu prirodni resursi, a Srbija je povoljno tlo za investiranje u solarne elektrane, kaže za naš sagovornik.

- Svakako da je velika prednost dobra geografska pozicioniranost i veliki broj sunačnih sati, što obezbeđuje ujednačene prinose u solarnim postrojenjima - pojašnjava on.

Ipak, u ovom trenutku postoje određene regulatorne prepreke kako bi se nastavilo sa daljim investiranjem u projekte solarnih elektrana. Uredbom Vlade Srbije, koja je stupila na snagu početkom 2013. godine, definisani su uslovi za dobijanje statusa povlašćenog povlašćenog proizvođača električne energije, pri čemu je definisana i ukupna instalisana snaga solarnih elektrana koja može biti predmet dobijanja subvencionisanih fid-in tarifa. Za elektrane na zemlji (pojedinačne snage više od 500 KW) – ukupno 6 MW, za elektrane na objektima (od 30 do 500 KW) – 2 MW, i za solarne elektrane na objektima pojedinačne snage do 30 KW – isto 2 MW.

- Trenutno je čitav predviđeni kapacitet od 10 MW zauzet, odnosno Ministarstvo je zainteresovanim investitorima izdalo statuse privremenog povlašćenog proizvođača električne energije. Potencijalni investitori koji nisu uspeli da dobiju privremeni status, zasad imaju mogućnost da apliciraju jedino ukoliko projekti koji imaju taj status, ne budu implementirani u predviđenom vremenskom roku – podseća Nikola Ćatović iz kompanije MACS.


Koliko se sada isplati

Uredbom Vlade sa početka 2013. definisane su fid-in tarife za svaku kategoriju solarnih elektrana – od 16,25 evrocenti za 1 kWh (za solarne elektrane na zemlji) do 20,66 evrocenti (za solarne elektrane do 30 KW na objektu). Ugovor se sklapa na 12 godina, a visina naknade se jednom godišnje usklađuje sa inflacijom u evrozoni.

- Za solarne elektrane na zemlji, to je 5 puta više od regularne cene električne energije. Sa ovakvim fid-in tarifama moguće je finansirati solarne elektrane, a da period povrata investicije bude između 8 i 10 godina. Takođe, sredstva koja lokalne komercijalne banke obezbeđuju za finansiranje ovakvih projekata neretko sadrže i takozvanu "grant" komponentu, odnosno subvenciju po uspešno implementiranom projektu, koja dodatno umanjuje period povrata. U ovakvim uslovima investicije u solarne elektrane mogu da budu isplative, takođe imajući u vidu relativno niske investicione troškove kao i troškove održavanja ovakvih postrojenja – kaže za "eKapiju" Nikola Ćatović iz kompanije MACS.

Slučaj "One Giga"

Solarni potencijali naše zemlje našli su se u žiži javnosti kada je krajem 2011. u Srbiju stigla kompanija "Securum Equity Partners", i najavila izgradnju gigantskog solarnog parka od čak 1.000 MW! Iako su mnogi stručnjaci bili skeptični, i predstavnici države i ove firme tvrdili su tada da nije nerealno da baš naša zemlja dobije najveću solarnu elektranu na svetu. Predstavnici "Securum"-a su čak izjavljivali kako je za ovako velike projekte – sistem fid-in tarifa prevaziđen. Za ovaj solarni park, Srbija je investitoru trebalo da obezbedi 3.000 hektara.

No, posle izvesnog vremena postalo je izvesno da do realizacije ipak neće doći. "Securum Equity Partners" tvrdio je da nisu dobili lokaciju, a Ministarstvo energetike da su ponudili zemljište, ali da investitor nema nameru da realizuje posao. Kompanija je najavila da će, zbog neispunjavanja ugovorenih obaveza, od Srbije pred međunarodnim sudom tražiti oštetu od 160 mil EUR. Ipak, to se nije desilo.

- Država je ispunila sve ugovorne obaveze, a očigledno je da "Securum" nije pokazao dalju nameru da realizuje projekat. I pored naše najbolje namere i dobre volje da se projekat nastavi, investitor je odustao od ugovora i nije pokrenuo spor – rekao je srpski ministar energetike Aleksandar Antić za "eKapiju".

Milica Stevuljević

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije - šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.