Toplotne pumpe greju stanove, puteve, turističke objekte - Iskorišćeno tek manje od 5% potencijala geotermalne energije u Srbiji

Hotel "Olimp" na Zlatiboru, prvi koji je u Srbiji dobio energetski pasoš, već dve godine se u potpunosti greje sistemom voda-voda, pomoću toplotnih pumpi. Kako bi se termalne vode temperature oko 10 stepeni koristile za grejanje uloženo je 180.000 EUR, a ukupni troškovi za toplotnu energiju u hotelu smanjeni su pet puta.

- Ako smo mesečno trošili 7.000 EUR za lož ulje sada trošimo 1.500 EUR za struju. Na pumpama ima još prostora i na bunaru još vode koju ćemo koristiti za velnes centar čija je izgradnja u planu – kaže za "eKapiju" Miodrag Ilić, direktor hotela.

Zlatiborski hotel jedan je od pozitivnih primera koji pokazuje kakva se korist i uštede mogu postići iskorišćenjem geotermalnih potencijala. Nažalost, u Srbiji ih nema dovoljno.

Iako raspolažemo ogromnim geotermalnim resursima, oni su, zasad, nedovoljno iskorišćeni. Naša država u odnosu na broj stanovnika ima najviše termomineralnih voda u Evropi. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300 geotermalnih izvora, a posebno se izdvajaju oblasti centralne Srbije, južne Srbije, Mačve, Vojvodine.

Dejan Ivezić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže za "eKapiju" da kada govorimo o geotermalnim potenicjalima treba da pravimo razliku između dubokih i plitkih geotermalnih bušotina. Prve imamo u Vojvodini koje je devedesetih godina bušio "Naftagas", sadašnji NIS. Od 110 ovakvih geotermalnih bušotina, dubine veće od 1.000 metara, trenutno se koristi njih manje od 10 i to za zagrevanje, plastenika, farmi, banjskih kompleksa. Po Srbiji su uglavnom rasprostranjene tzv. plitke geotermalne bušotine, na nekoliko desetina ili stotina metara, koje se putem toplotnih pumpi najčešće koriste za grejanje stambenih objekata. Potencijali koji se koriste za balneološke potrebe su potencijali srpskih banja u centralnoj Srbiji a tu se tek mali deo koristi za energetske potrebe.

- Ne postoji podatak o ukupnom broju bušotina i opsegu njihovog korišćenja, ali sigurno je da postoji potencijal za mnogo veće korišćenje geotermalinih voda. Trenutno mislim da se koristi ispod 5% ukupnih geotermalnih potencijala - rekao nam je Ivezić.

Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanje odnosno hlađenje i korišćenje geotermalnih voda isplati za godinu ili dve. Osim za zagrevanje objekata geotermalna energija može se koristi i u poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji, za zagrevanje puteva...

Čajetina spoznala prednosti geotermalne vode

Opština Čajetina u ispitivanja geotermalnih voda ulaže poslednjih 6 godina. Saradnja sa državnim Rudarsko-geološkim fakultetom rezultirala je izradom Studije o vodnim resursima na teritoriji opštine Čajetina, a zatim i nekoliko konkretnih studioznih analiza o mogućnostima korišćenja energije tople vode za zagrevanje infrstrukturnih objekata, puteva, ali i u svrhu razvoja turizma.

Jedan od prvih projekata bio je sistem podnog grejanja na Kraljevom trgu na Zlatiboru. Ukupna vrednost investicije bila je blizu 100.000 EUR, a ovakav način regulisanja zagrevanja podloge trga u zimskim mesecima značajno unapređuje energetsku efikasnost i na ovaj način troši se četiri puta manje električne energije.

- Sistem se bazira na radu toplotnih pumpi koje u sebi sadrže freon – kaže za "eKapiju" Bojana Božanić, zamenica predsednika opštine.

- Freon je hemijski element koji se kondenzuje na niskim temperaturama ali se na još nižim vraća u tečno agregatno stanje. Zato nam je potrebna voda relativno niske temperature kojom se kondenzuje freon u toplotnim pumpama preko toplotnog izmenjivača. Kasnije se taj freon hladi i vraća u tečnost. Ta hemijska reakcija je nešto čime se postiže krug u kome se stvara energija i kada grejemo npr. 100 KW mi ustvari za to grejanje trošimo 25 KW, odakle je ušteda 75%. Realne uštede takođe pokazuju preciznost navedene teze.

Po sličnom principu, položene su cevi radi zagrevanja dela nebezbedne krivine na skretanju od Čajetine ka naselju Palisad. Na taj način značajne su uštede i u potrošnji agregata za podasipanje. Sistem na Palisadu, kaže nam Božanić, funkcioniše celu zimsku sezonu 2013/14. i uspevao je da istopi sav sneg mada ta zima i nije bila referentna, pa punu primenu i jasnu evidenciju uštede očekuju tokom predstojeće zimske sezone.

U planu je da se i silazna krivina iz naselja Čolovića brdo ka Čajetini uredi na isti način.

Naša sagovornica napominje i početak ispitivanja izvora kroz duboke geotermlane bušotine za koje su definisane tri lokacije na teritoriji opštine Čajetina. Idejni projekat je pripremljen i u toku je izrada dokumentacije za dobijanje sredstava iz međunarodnih izvora u oblasti ušteda energije. Nadležni iz opštine Čajetina planirali su izradu 3 istražne bušotine u Alinom Potoku, Dobroselici i Rudinama.

- Za 2015. godinu traži se i donator koji će finansirati unapređenje energetske efikasnosti vrtića i osnovne škole na Zlatiboru, odnosno zamenu stolarije i promenu sistema grejanja, uz korišćenje energije tople vode koja je oko 10 stepeni na predmetnoj lokalciji. Idejni projekat je spreman - kaže Božanić.

Efikasnije grejanje u Beogradu

Veliki potencijal za iskorišćenje geotermalnih voda ima i grad Beograd, naročito na levoj obali Dunava u naseljima Krnjača, Kotež, Borča, Ovča gde je nivo podzemnih voda jako visok.

Prema studiji koju je radio Rudarsko-geološki fakultet za potrebe Grada Beograda, ukupni energetski potencijal podzemnih voda na celoj teritoriji grada iznosi oko 2.300 MW, od čega se 1.200 MW nalazi na području Generalnog urbanističkog plana. Međutim, kako su za "eKapiju" rekli u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, tu se ipak radi samo o potencijalu koji ne može biti u potpunosti iskorišćen.

- Poređenja radi, sistem daljinskog grejanja u Beogradu ima kapacitet od skoro 3.000 MW, a pokriva 50% domaćinstava, tj. oko 300.000 stanova. Tih 300.000 stanova čine 75% svih potrošača daljinskog grejanja, dok preostalih 25% čine potrošači u poslovnom prostoru- kažu u Sekretarijatu.

Jeftina struja koči investicije?

Činjenicu da je električna energija u Srbiji jeftina, Dejan Ivezić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, vidi kao jedan od glavnih razloga, zbog čega ljudi ne žele da investiraju ne samo u korišćenje geotermalne, već i većinu drugih obnovljivih izvora energije.

- Suštinski je procena da bi 20% električne energije moglo da se uštedi bez nekih većih ulaganja ukoliko bi se koristili obnovljivi izvori energije – kaže Ivezić.

Ivana Bezarević

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije - šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.