Efikasnije korišćenje biomase - Srbija traži načine za bolju upotrebu drvnog i poljoprivrednog otpada

Procenjeni potencijali za proizvodnju biomase u Srbiju su oko 3,3 Mtoe (miliona tona ekvivalenta nafte) godišnje sa odnosom 55% poljoprivredna i 45% drvna biomasa. Što se tiče iskorišćenosti potencijala može se reći da Srbija koristi velike količine biomase, ali, ili neefikasno (ogrevno drvo) ili ih izvozi (pelet i iverica), tako da je energetski efikasno korišćenje biomase u svrhu obezbeđenje energetske nezavisnosti veoma nisko. U Srbiji gotovo i da ne postoje sistemi koji koriste biomasu u sistemima za grejanje gradova (izuzetak Beogradske elektrane i elektrana u Sremskoj Mitrovici), a još nije proradilo nijedno kogenerativno postrojenje za proizvodnju električne struje i toplotne energije, ističe u razgovoru za "eKapiju" Vojislav Milijić, predsednik Nacionalna asocijacija za biomasu "Serbio".

Prema njegovim rečima, biomasa je po potencijalima najznačajniji obnovljivi izvor energije - čak 65% svih potencijala OIE čine potencijali biomase.

- Kao što sam naglasio, zastupljenost biomase je relativno visoka, tu pre svega mislim na korišćenje ogrevnog drveta. Ali je u Srbiji korišćenje ogrevnog drveta jako neefikasno. Što se cena biomase tiče u odnosu na druge energente, biomasa je isplativija od svih fosilnih goriva (ugalj, mazut, itd.), a jedinu cenovnu konkurenciju joj, u određenim uslovima za proizvodnju električne energije i toplote, može predstavljati prirodni gas. Ipak, prirodni gas ne obezbeđuje energetsku nezavisnost, naprotiv sve više postajemo svesni mogućih problema u snabdevanju gasom – ističe Milijić.

Kada je u pitanju operacionalizacija projekata u ovoj oblasti, pomaci nisu tako vidljivi kao u nekim drugim oblastima privrede, ali njihova važnost na duže staze nosi težinu i našu obavezu da tu težinu odmeravamo u odnosu na odgovornost koju imamo, obaveze koje smo preuzeli i krajnje benefite, smatra Nataša Pavićević Bajić, nova direktorka Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP fond), a doskorašnja pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine.

U avgustu ove godine je potpisan Protokol o saradnji između Sekretarijata za energetiku i Opštine Apatin za izgradnju prvog skladišta za agrobiomasu u Vojvodini, u mestu Prigrevica. Ta investicija vrednosti 2 mil EUR zemljoradnicima će omogućiti odlaganje otpada sa njiva, a fabrike agropeleta će dobiti neophodne sirovine koje će se koristiti za proizvodnju toplotne energije.

- Istovremeno, povećavanjem proizvodnje toplotne energije na agrobiomasu, smanjivaćemo emisiju štetnih gasova u atmosferu, kao i našu zavisnost od fosilnih goriva, što je od izuzetne važnosti u trenutku najavljenog povećanja cene energenata početkom sledeće godine. Kapacitet ovog skladišta biće oko 100 hiljada tona i ono će biti centar skladištenja za ceo Zapadnobački okrug, koji obuhvata oko 200.000 hektara obradive površine. Očekujemo da će biti stavljeno u funkciju do početka setvene sezone 2015. godine – kaže za "eKapiju" Pavićević Bajić.

Kako ističe naša sagovornica, rebalansom pokrajinskog budžeta koji je usvojen 28. oktobra, Pokrajinski sekretarijat za energetiku izdvojio je 140 miliona dinara za izgradnju još jednog javnog skladišta za agrobiomasu, a njegova lokacija bi trebalo da bude određena do kraja ove budžetske godine. Pokrajina ima plan da u naredne dve godine izgradi 10 ovakvih skladišta i na taj način mobiliše agrarnu biomasu od milion tona na tačno određene tehnički - tehnološko prilagođene punktove.

Iako je nedavno najavljeno je da će uskoro biti napravljen atlas biomase za svaku od opština u Srbiji, Vojvodina ne planira da ga pravi, ali ima plan kako da prikuplja i upravlja informacijama vezanim za resurse i potencijale biomase.

- Upravo smo u fazi formiranja novog informacionog sistema koji će sistemski prikupljati podatke i davati nam jasnu sliku o postojećim resursima agrobiomase u svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini – najavljuje Pavićević Bajić.

Atlas biomase može biti veoma korisno sredstvo, ukoliko se napravi na metodološki adekvatan način uz korišćenje relevantnih i preciznih izvora, smatra predsednik Nacionalna asocijacija za biomasu "Serbio" i dodaje:

- Što se drvne biomase tiče, nacionalna statistika ne prati šumarstvo na adekvatan način, jer ne prikazuje korišćenje drveta iz privatnih šuma, a privatne šume daju više od polovine proizvodnje ogrevnog drveta. Drugi problem je nepostojanje planova gazdovanja za privatne šume koji su zasnovani na periodičnim inventurama, kao što je slučaj sa državnim šumama. Ukoliko atlas biomase reši ove probleme, može se očekivati da će imati pozitivan efekat.

Na pitanje kada se može očekivati formiranje berze biomase, Pavićević odgovara da određeni proizvod, u ovom slučaju agrarna biomasa, postaje berzanska roba onda kada se na određenom tržištu formira sistem ponude i potražnje za taj proizvod, a ne donošenjem političke ili neke druge odluke o formiranju berze.

- Vojvodina je određenim merama - formiranjem sistema za prikupljanje i skladištenje biomase sa jedne strane, i formiranjem tržišta za potrošnju, odnosno za korišćenje agropeleta kao energenta, sa druge strane, pokrenula i sistem ponude i potražnje, koji za posledicu treba da ima i trgovinu biomasom na berzi – navodi direktorka VIP fonda.

- Tržište biomase je u inicijalnoj fazi razvoja, i često ne postoji dovoljno informacija o situaciji na tržištu tako da bi berza mogla da pomogne pre svega u informisanju i povezivanju aktera ili potencijalnih aktera na tržištu – dodaje Milijić.

Od januara ove godine Evropska komisija za razvoj odobrila je izvoz peleta od agrarne biomase. Iako nemaju statističke podatke, u VIP fondu kažu da su kroz razgovor sa proizvođačima agropeleta saznali da je izvoz počeo, da se povećava i da više ne postoje carinske prepreke za izvoz domaćih peleta u zemlje Evropske unije.

Problem agropeleta je mala tražnja na evropskom tržištu, s obzirom na to da je drvni pelet i pored više cene daleko konkurentniji, smatra prvi čovek udruženja "Serbio".

- Svojstva agropeleta (sadržaj i tačka topljenja pepela) su takvi da njegovo korišćenje zahteva instalaciju posebnih kotlova koji su dosta skuplji od onih koji koriste drvni pelet. Sa druge strane proizvodnja i izvoz drvnog peleta kao i domaća potrošnja zadnjih nekoliko godina, svake godine poraste za više od 30% - objašnjava sagovornik našeg portala.

Da i domaća proizvodnja beleži mali rast smatraju i u kompanije "Eco wood" iz Petrovca čiji su kapaciteti oko 48.000 tona peleta godišnje. Petrovačka firma je uglavnom orijentisana na izvoz proizvoda na inostrano tržište, i to Italije i Slovenije, ali je otvorena za saradnju i na domaćem tržištu.

- Iako trenutno nemamo mnogo kupaca na domaćem tržištu, očekujemo povećanje svake godine po 3% - rekao je za "eKapiju" Tomislav Đukić tehnički direktor kompanije dodajući da su u planovi kompanije "Eco wood" za naredni period povećanje kapaciteta i kvaliteta proizvoda.

I cilj Srbije je povećanje korišćenja OIE pre svega biomase, a to je kako je zaključio Milijić, izvodljivo ukoliko se donesu jasne odluke o zameni energenata u toplanama i javnim objektima koji koriste mazut i ugalj, kao i ukoliko se podrže privatne inicijative i inicijative gradova i opština za razvoj toplana i elektrana na biomasu, pre svega kroz obezbeđenje dugoročnih ugovora o snabdevanju biomasom (uglavnom drvnom sa JP za gazdovanje šumama).