Vetroparkovi kao sigurna zamena za uvoz struje - Milijardu evra investicija čeka novi zakon o energetici i podzakonske akte

I ove zime nas očekuje neizvesnost snabdevanja električnom energijom. Kada bi naša zemlja imala vetroparkove snage 500 MW, zamenila bi uvoz struje za 90% u zimskom periodu kada je električna energija najskuplja, a i ispunila bi obavezu prema Evropskoj zajednici. Međutim, investicije vredne milijardu evra čekaju, pre svega, zbog administrativnih i problema sa podzakonskim aktima.

Investitori okupljeni u Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) otpočeli su razvoj projekata u Srbiji 2008. i 2009. godine. Do danas, članice SEWEA u Srbiji su investirale oko 30 mil EUR, a još nisu započele izgradnju.

- U narednih tri do pet godina, investitori iz EU, SAD, Rusije i Srbije, članice SEWEA, spremne su da izgrade vetroparkove kapaciteta oko 700 MW, što predstavlja ukupnu investiciju od približno milijardu evra u Srbiji. Preduslovi da se krene sa investicijama su usvajanje novog zakona o energetici – kaže Ana Brnabić, predstavnica SEWEA i direktorka "Continental Wind Serbia".

Od novog zakona o energetici investitori očekuju regulisanje dobijanja dozvola i izgradnje priključka za energetske objekte, kao i usvajanje novog Ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora energije (OIE).

- Očekujemo da ubrzo nakon usvajanja zakona bude usvojen i novi Ugovor o otkupu električne energije u formi koja je prihvatljiva za međunarodne finansijske institucije. Nezahvalno je sa pozicije investitora pričati o tome šta u postojećem ugovoru treba da se promeni jer to je ipak stvar međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka. I kada kupujete stan, banka kaže kakav ugovor joj je prihvatljiv da bi vam dala kredit, a ne vi kao kupac. Tako je i u ovom slučaju, ugovor ne određujemo mi već banke koje treba na osnovu njega da kreditiraju izgradnju vetroparkova koja će koštati stotine miliona evra. U januaru ove godine skoro se došlo do takvog ugovora pa su stvari zastale. U svakom slučaju, ne postoji nijedan razlog zašto se takav model ugovora ne bi napravio, a ukoliko se ipak ne napravi, već se zadrži postojeći model, neće biti izgradnje vetroparkova – objašnjava Brnabić i dodaje da veruje da do toga neće doći i da će Vlada Srbije prepoznati potencijal koji ove investicije imaju za našu zemlju.

U Ministarstvu energetike obećavaju usvajanje novog zakona o energetici do kraja godine, a potom i usvajanje podzakonskih akata.

- Nakon usvajanja novog zakona predviđeno je da se usvoje i nova podzakonska akta uklјučujući i modele ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača, takozvani PPA. Ministarstvo rudarstva i energetike će svakako uraditi predlog PPA-a tako da zadovolji sve specifične potrebe zainteresovanih strana, jer je to u interesu i države i investitora – kaže u intervjuu za "eKapiju" ministar energetike Aleksandar Antić.

Antić napominje da su investitori i solarne i minihidroelektrane realizovali investicije, ali da se problemi javljaju kod investitora koji ulažu više novca i koji grade postrojenja veće snage.

(Foto: Suzana Obradović)

- Instalisana snaga vetroturbina u ovom slučaju može da iznosi po nekoliko stotina megavata, odnosno one zahtevaju investicije od nekoliko stotina miliona evra. Zbog toga, a u želјi da osiguraju investiciju, kreiraju sliku da su nedovoljno zaštićeni i jakim marketingom pokušavaju za sebe da obezbede još povolјnije uslove za sklapanje sporazuma. Predlogom novog zakona o energetici dat je pravni osnov da se neka od pitanja koja su bila u vezi sa priključivanjem vetroparkova na prenosni sistem reše – kaže Antić.

Iako je ranije bilo slučajeva da se odustane od projekta, Brnabić se nada da niko od investitora u vetroparkove neće doći u situaciju da odustane od ulaganja.

- Verujem u to da Vlada Srbije zaista čini sve kako bi zadržala investitore u zemlji i u tom svetlu očekujem da će regulatorni okvir vrlo brzo kreirati uslove da investitori okupljeni u SEWEA nastave da ulažu.

Vetropark EPS-a

"Eletroprivreda Srbije" planira da izgradi vetropark u Kostolcu snage 50 MW. Kako su nam rekli u EPS-u, završena je izrada Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom koja je pokazala da je taj projekat isplativ.

- Za 2015. godinu se planira završetak geoloških istražnih radova, kao i izrada Studije opravdanosti sa idejnim projektom posle čega će biti doneta odgovarajuća odluka oko izgradnje vetroparka. Tokom 2015. godine očekuje se i potpisivanje odgovarajućeg sporazuma oko finansiranja ovog projekta sa KfW bankom i dobijanje državnih garancija. Objavljivanje tendera za isporuku opreme bi moglo da se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine, a početak radova u proleće 2017. godine – najavljuju u EPS-u.

Kako je nedavno izjavio direktor Nemačke razvojne banke (KfW) u Srbiji Jirgen Velšof, KfW očekuje da će ugovor o finansiraju EPS-ovog vetroparka u Kostolcu biti potpisan krajem 2015, ali da to zavisi od toga da li će Ministarstvo finansija Srbije uvrstiti davanje garancije za taj zajam u budžet za narednu godinu.

Atlas vetrova

Krajem oktobra predstavljen je Atlas vetrova Balkana koji je finansirala Nemačka razvojna banka (KfW). Atlas bi trebalo da olakša realizaciju novih projekata za finansiranje energije vetra u Srbiji i regioni. Atlas vetrova Balkana obuhvata mape vetrova i podatke o jačini vetra u periodu od 60 godine na više od 40.000 lokacija i da mogu da se koriste besplatno.

Suzana Obradović

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.