Sami programirali uspeh - Elektronska industrija u Nišu na putu oporavka, ali s novim izazovima

Iako se, tokom poslednje dve decenije, baš i nisu proslavili proizvodnjom televizora i frižidera, ovdašnji stručnjaci uspeli su da razviju sofisticiranije uređaje od onih koji su se nekada izrađivali pod okriljem Elektronske indsutrije (EI), potvrđujući da napredne tehnologije u gradu na Nišavi imaju solidnu bazu. U firmama sa domaćim ili mešovitim kapitalom, zastupljeni su svi sektori: od elektornike i automatike, elektromedicine, informatike i optoelektornike, do mašinstva, odnosno precizne mehanike. Godišnje beleže rast od tridesetak odsto...

Štaviše, grupa elektroničara na vreme je uvidela da elektronska industrija može opstati, ali ne kao gigant koji upošljava više od 10.000 radnika, već samo ako uspeju da stvore specifičan proizvod - nešto čemu jeftina roba sa Dalekog istoka, posebno kada se traže preciznost i kvalitet, ne može biti konkurencija. U rodnom Nišu, tako su vlasnici preduzeća "Fazi" - Bojan Mitić i Dušan Jevtić - do sada uložili oko pola miliona evra u razvoj i proizvodnju igara na sreću. I, svake godine naprave stotinak aparata kojima cena, u zavisnosti od modela, varira od 20.000 do 100.000 EUR i izvoze ih na tri kontinenta...

Pri tome, angažovali su brojne kooperante, jer se njih dvojica uglavnom bave razvojem softvera, i ponosni su na činjenicu da je, od tridesetak zaposlenih u njihovoj firmi, čak 20 inženjera.

Inače, u Nišu trenutno ima stotinak ovakvih kompanija, koje upošljavaju nekoliko hiljada radnika, a jedinstvene su po tome što u razvoj i istraživanja ulažu gotovo petinu zarade.

Predstavnik starije generacije je Golub Nikolić, čije je preduzeće "Nigos elektronik" specijalizovano za proizvodnju sušara. On će ove godine će izvesti robu u vrednosti od dva miliona evra...

- Naše sušare su hit u Čileu, gde smo opstali u konkurenciji proizvođača iz Italije, tradicionalno neprikosnovenih na tom tržištu. Pravili smo sušare i za Peru, Vijetnam, Singapur... čak smo projektovali i jednu specijalnu, za podvodno drvo koje je vađeno iz jednog jezera u Gani - kaže Nikolić, nameran da i dalje ulaže u nove kadrove, sa svežim idejama.

Još jedan od uspešnih primera iz Niša je i mešovita kompanija "Harder sova digital" - među osam u svetu koje su razvile proizvodnju mikrokanalnih pločica, neophodnih u proizvodnji sprava za noćno osmatranje, odnosno optičkog sistema.

- Nivo tehnologije naše "čiste sobe" koju smo razvili može se porediti jedino sa farmaceutskom industrijom - kaže jedan od direktora, Rade Nikolov, ističući da čak trećinu od 130 radnika čine istraživači koji imaju neograničene mogućnosti da pronalaze nova rešenja.

Obrazovanje

Među nezaposlenima u Nišu trenutno je 200 elektronaca i stotinu informatičara mlađih od 40 godina, za koje u ovakvim kompanijama jednostavno nema posla.

- Nestankom velikih proizvodnih sistema, škole i fakulteti postepeno su ukidale obrazovne profile okrenute ka proizvodnji. Zato smo mi izgradili sopstveni sistem elektronskog učenja, kako bismo brže formirali potrebne kadrove - ističe Goran Jovanović, generalni direktor "Tagor elektronic" koji proizvodi elektronske sklopove za strujomere i druge električne uređaje.

Ohrabrenje od ministra

Ističući da je, uz obavezu petogodišnje garancije, teško doći do gotovog prozvoda, stručnjaci ukazuju i na to da se mora prevazići razvoj industrije kakav je bio u eri EI, kada su se izrađivali proizvodi po licencama "Philipsa", "Siemensa" ili "Hnivela". Ni od "komponentaša" koji su sada prisutni u vidu stranih kompanija - poput "Yure" ili "Johnson Electric" - država nema koristi, jer sav kapital odlazi strancima. Zato sve ohrabruje najava ministra Željka Sertića da će IT sektor biti jedan od stubova razvoja privrede.