NavMenu

Brzorastuća vrba nosi ogroman energetski potencijal - Toplotna vrijednost veća od uglja

Izvor: Agroklub Nedjelja, 14.11.2021. 09:04
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: PIxabay.com/Peggychoucair)Ilustracija
Brzorastuće vrbe uskoro bi mogle, čini se, da postanu uobičajene za balkanski krajolik, a nakon što je pokrenut pilot projekat u rudnicima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, čiji je cilj pomoć u prelasku na čistiju energiju, piše Reuters.

Riječ je o biljkama koje mogu da narastu do dva centimetra dnevno, a brzo dosegnu visinu na kojoj se mogu rezati i u termoelektranama spaljuju zajedno sa ugljem. Najveća prednost biomase leži u činjenici da je ona nepresušan izvor energije koja nema negativnog uticaja na sredinu. Šta više, dodatna prednost je što apsorbuje CO2 iz sredine.

- Posadili smo 14.000 vrba na jednom hektaru zemlje - rekao je Izet Čičkušić, član tima Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH) koji radi u rudniku Kreka u Tuzli. Dodao je da su obezbijedili 450 hektara koji se mogu koristiti za tu svrhu.

Kreka, gdje su prve vrbe posađene u maju, ali su u zaostatku zbog ljetnje suše, najveći je rudnik ugljenika koji pripada EPBiH-u. Stabla je zasadio 50-ak rudara koji bi inače ostali bez posla. Prva sječa se očekuje za tri godine, a zatim svake druge tokom sledećih 25 godina.

Isti projekat započeo i u Srbiji

Boni Norman, predsjednica američkog partnera u projektu E3 International, rekla je da su stabla poznata kao energetske vrbe (engl. energy of willow) jer je njihova toplotna vrijednost veća od smeđeg ugljenika ili lignita koji se obično iskopavaju u BiH i Srbiji.

Vrbe su posađene na četiri mjesta, uključujući odlagalište otpada i rudnik uglja. Tu se čak dvije trećine električne energije proizvodi u zastarjelim termoelektranama na ugalj.

Košaračka vrba može da se koristi kao stelja, biogorivo, ogrev, malč

Studija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj zasada identifikovala je 1,6 miliona hektara degradiranog i napuštenog poljoprivrednog zemljišta, u šta spadaju rudnici i odlagališta. Stoga ovaj projekat osigurava rekultivaciju tog zemljišta i proizvodnju energije iz biomase, a otvara i mogućnost za nova radna mesta uz lakšu energetsku tranziciju.

- Korišćenje 75.000 hektara zasada vrbe može da osigura 10 odsto energije koja se u Srbiji trenutno dobija od ugljena - zaključila je Norman.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.