Implementacija elektronske identifikacije i realizacija novog portala otvorenih podataka u Crnoj Gori

Primjena elektronske identifikacije je veoma raznovrsna i donosi brojne benefite. Ono o čemu treba voditi računa jeste način na koji će elektronska identifikacija da zaživi u praksi, ocijenjeno je na panelu koji je održan u okviru konferencije IT Spot '24. Kako se moglo čuti na konferenciji, osnovni problem u Crnoj Gori je to da nešto želi da se uradi "jer je to budućnost", a da uopšte ne postoji predstava kako da se to primijeni.

Panel povećen elektronskoj identifikaciji ličnosti bio je prilika da se skrene pažnja na sva važna pitanja vezana za elektronsku ličnu kartu.

- Lična karta koja se danas izdaje u Crnoj Gori je izrađena po svim standardima EU, tako da suštinski imamo jedan identifikacioni dokument koji je napredan i u sebi sadrži i digitalni potpis i služi za verifikaciju identiteta korisnika. Često vendori za potrebe države odrade samo tehničku izvedbu proizvoda, a nikako razmišljajući o krajnjim korisnicima. Mislim da je ključno da taj proces treba da se objedini, aktivacije bi trebale da budu nešto što nije stvar izbora već da su odmah aktivirane za sve građane i da segment čitača kao jedan od načina čitanja lične karte ne bude jedini. Danas lične karte podržavaju NFC tehnologiju – približavanjem lične karte vašem pametnom telefonu učitavate sve podatke sa nje za potrebe jednog dijela verifikacije identiteta - naveo je izvršni direktor, kompanije Fleka, Miloš Milošević.

Podsjetio je da od 30. marta 2025. godine sve stare lične karte neće više biti validne

- Imaćemo jedan veliki novi talas izdavanja ličnih karti i treba do tog roka, koji će najvjerovatnije biti produžen do prvog izbornog procesa u Crnoj Gori, te treba da se automatizuje proces aktivacije ličnih karti u jednom jedinstvenom procesu - kazao je Milošević.

Aleksandar Borozan, direktor sektora razvoja proizvoda, digitalnih kanala i banko-osiguranja u Addiko banci osvrnuo se na velike mogućnosti elektronske identifikacije.

- Primjena elektronske identifikacije je vrlo raznovrsna. Jedna od jednostavnijih primjena elektronske identifikacije je prilikom prolaska pasoške kontrole na evropskim aerodromima bez da se carinik pogleda u oči. Elektronska identifikacija se u tom obliku koristi uz lično prisustvo, ali postoje mogućnosti korištenja elektronske identifikacije koje ne zahtijevaju prisustvo, već se identifikacija može koristiti na daljinu. To su mogućnosti koje novi zakon o AML-u otključava - istakao je Borozan.

Miloš Miketić, predsjednik Udruženja bankarstva Privredne komore Crne Gore je istakao da je osnovni problem što se u Crnoj Gori želi da se nešto radi jer je to budućnost, a da uopšte ne postoji predstava kako da se to primijeni.

- Imamo situaciju da se lična karta koristiti samo na jedan od više načina koji je najnepraktičniji. Treba prvo da razmislimo kako će elektronska identifikacija u praksi da zaživi. Elektronska identifikacija može mnogo da nam pomogne, izmjena zakona nam je omogućila da vi fizički ne morate da dođete u instituciju i očekujem da će se banke prilagođavati - kazao je Miketić.

Podsjetio je na inicijativu o memorandumu koji je Udruženje bankarstva Privredne komore Crne Gore potpisalo sa Poreskom upravom o razmjeni podataka.

- Posljedica ovog memoranduma će biti da kod banaka koje to primijene niko neće morati da ide po potvrdu o zaposlenju, po potvrdu o visini primanja. Napravićete mogućnost da banka bude one stop shop, da dođete i sve završite ugovorom o kreditu i sa novcima. Elektronska identifikacija će omogućiti da vas čak na daljinu identifikujemo i da nećete morati do banke - istakao je Miketić.

Još jedna tema koja je pokrenuta tokom konferecije jeste novi portal otvorenih podataka, o kojoj je razgovarano na panelu "Open data".

- Mi smo od februara mjeseca tekuće godine radili na pisanju tehničkih specifikacija koje sadrže osnovne korake i podatke kako do novog portala. Moram reći da smo zajedno u saradnji sa EU i UNDP došli do tog rješavanja programskog zadatka i putem UNDP saradnje i njihove podrške izabrali konzorcijum iz Beograda koji je dobio zadatak da sa Ministarstvom javne uprave uspostavi novi portal otvorenih podata. Mogu reći da ćemo za dvije sedmice imati uspostavljen novi portal otvorenih podataka, uspjeli smo u tom procesu migriranja starih podataka sa prethodnog portala. A na nama je sada najznačajniji posao da animiramo svoje saveznike iz Vlade i da podstaknemo sve institucije, sva javna preduzeća i sve lokalne samouprave da stihijski krenemo u sakupljanje i objavljivanje podataka - navela je Lidija Ljumović, v.d. generalne direktorice Direktorata za razvoj i saradnju sa NVO u Ministarstvu javne uprave.

Ljumović ipak napominje da to neće biti lak zadatak.

- Nivo svijesti o važnosti otvorenih podataka nije na zavidnom nivou, stoga da bismo pristupili nekom kvalitetnom radu i da bismo stvorili održivost otvorenih podataka mi za cilj imamo radionice, workshop-ove, panele, kako bismo ojačali službeničke kapacitete. Drugi korak bi bio da se uspostavi visok nivo interoperabilnosti kako bi se podaci kojima raspolaže javna uprava automatski mogli naći na našem portal - dodala je ona.

Andreja Gluščević, Open Data koordinator u Kancelariji za IT i eUpravu govorila je o portalu otvorenih podataka u Srbiji.

- Ono što je naša ideja jeste da ljude u narednom periodu uvodimo u proces, a ne da ih utjerujemo. Ono što jeste digitalizacija nije utjerivanje u procese, jer tada ljudi pružaju otpor, već uvođenje u procese. Postoji veliki otpor oko otvorenih podataka jer ljudi misle da će se nešto strašno desiti. Mi smo dugo išli po lokalnim samoupravama i govorili im da otvaraju podatke zbog njihove transparentnosti, ali sam na kraju odlučila da promijenimo pristup i da im govorimo da otvaraju podatke iz krajnje sebičnosti, da bi njima bio lakši posao, da drugi za njih rade. Usput ćete da budete otvoreni i transparentni, ali ćete pomoći i sebi - navela je Gluščević.

Marko Sošić iz Instituta Alternativa istakao je da transformacija po pitanju otvorenih podataka treba da bude postepena.

- Hajde da vidimo što nam je najkorisnije, šta ima najviše smisla. Podaci Ministarstva finansija, Centralne banke, Zavoda za zapošljavanje bi nam hranili donošenje odluka i to ima smisla i na to se trebamo fokusirati i uputiti podršku, a ne sada da očekujemo od Prijestonice Cetinje ili Direkcije za imovinu Opštine Andrijevica da nam na zahtjev sve to dostave u otvorenom formatu - ispričao je Sošić.

Advokatica, Jelena Adamović je tokom konferencije pojasnila direktivu o slobodnim podacima koja postoji u Evropskoj uniji, a koja je trebala da bude transponovana u srpski pravni okvira.

- Država proizvodi neke informacije i podatke, te podatke i informacije su građani platili kroz poreze i sada imaju pravo zbog transparentnosti da znaju šta se dešava, a zbog korisnosti tih podataka ima pravo da ih uzme nazad i koristi. U EU su stoga donijeli direktivu koja propisuje da ko god želi da traži od bilo koje države članice te informacije, one moraju da budu date uz određena pravila - budu besplatne, budu odgovarajući formati. Ta direktiva se ne bavi nužno portalima ni da nameće državama obavezu da nešto proizvode i objavljuju u otvorenim formatima nego stvara zapravo pravo za građanina da to traže, ako država to ima. Države umjesto da odgovaraju na sve te individualne zahtjeve prave portale za otvorene podatke, ali to i ima smisla - podvukla je Adamović.