Svetska banka smanjila projekcije privrednog rasta za Srbiju u 2023. godini na 2%
Izvor: Beta
Četvrtak, 19.10.2023.
16:14
Komentari
(Foto: bakdc/shutterstock)
- Inflacija bi trebalo da se smanji na 8% do kraja godine, a zatim da se vrati u ciljani raspon Narodne banke Srbije (NBS) u drugom kvartalu godine ili do sredine 2024. godine - kazao je on na predstavljanju Redovnog ekonomskog izvještaja SB za Zapadni Balkan.
Dodao je da je inflacija počela da se smanjuje, ali da je vršna vrijednost u Srbiji ostvarena malo kasnije nego u drugim zemljama regiona.
- Očekujemo da će ova kretanja slijediti trend iz susjednih zemalja, uključujući i države centralne i istočne Evrope, tako da u nekom trenutku srednom 2024. očekijemo da će inflacija da se vrati na ciljani raspon koji utvrđuje NBS - rekao je Šestović i upozorio da realni efektivni devizni kurs apresira i da to treba pratiti jer može da počne da utiče na izvoz Srbije.
Kako je kazao, rezultati budžeta u ovoj godini su prilično dobri.
- Javni prihodi su bili bolji nego što je predviđenog, dok je država uspjela da smanji javne rashode i shodno tome imamo mali sufict na početku godine, dok se javni dug postepeno smanjivao - naveo je on.
Kako je istakao, još jedan pozitivan parametar, sličan onima u drugim zemljama regiona, bio je deficit tekućeg računa koji je značajno snižen, više nego što se očekivalo proljetos.
- Očekujemo da će u 2023. deficit tekućeg računa biti oko 2,5% BDP-a, koji se u potpunosti finasira snažnim prilivima stranih direktnih investicija (SDI) i to je trend koji očekujemo da će se nastaviti i u budućnosti - ukazao je Šestović.
Prema njegovim riječima, fiskalni deficit će biti vjerovatno niži od onoga što je dežava usvojila rebalansom budžeta, tako da će do kraja godine biti 2,5% BDP-a umesto onoga što je objavljeno 2,8%.
Podsjetio je i da je Vlada Srbije na duži rok opredijeljena da prati fiskalno pravilo i stabilizuje deficit na oko 1,5% BDP-a.
- Smatramo da je to realno. Vjerovatno bi taj rezultat mogao da bude i bolji, odnosno deficit još niži. Posljedica toga što o ukupan javni dug trebalo da se smanji i njegovu učešće u BDP-u bi trebalo da se smanji sa sadašnjih oko 56% na oko 51% BDP-a u narednih dvije do tri godine - objasnio je predstavnik SB i dodao da bi deficit tekućeg računa trebalo da se vrati na oko 4% BDP-a.
Očekuje i da će priliv stranih direktnih investicija ostati visok, "tako da će ti tokovi, koji ne stvaraju dugove, u potpunosti finansirati deficit tekućeg računa".
- Spoljni dug će po našim očekivanjima nastaviti da se smanjuje na oko šest odsto BDP-a - kazao je on.
Šestović je ukazao da rizik se projektovani rast ostvari predstavlja prije svega eksterna tražnja, odnosno situacija u državama ključnim trgovinskim partnerima Srbije - EU i regionu Zapadnog Balkana.
- Ako dođe do upsporavanja u ta dva regiona, onda će tražnja za našim izvozom i prilivi SDI biti smanjeni, što znači da će morati da se izmijeni projekcija rasta na dolje - rekao je on.
Kako je dodao, još jedan rizik za projekciju rasta odnosi se i rezultata javnih preduzeća.
- Prethodne godine su pokazale šta znači kriza u velikim javnim preduzećima koja se bave energetikom. To zahtijeva ogromnu fiskalnu podršku, fiskalne garancije, dokapitalizaciju i sve druge vrste državne pomoći i onda ima manje sredstava za druge potrebe i privreda doživi usporavanje - zaključio je Šestović.
Tagovi:
Evropska unija
Vlada Srbije
Svetska banka
SB
Narodna banka Srijer
NSB
Lazar Šestović
Zapadni Balkan
centralna Evropa
istočna Evropa
privredni rast
makroekonomija
inflacija
efektivni devizni kurs
budžet
javni prihodi
javni rashodi
suficit
javni dug
deficit
BDP
strane investicije
fiskalni deficit
rebalans budžeta
rok otplate
javna preduzeća
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.