Gradnja novih klinika neće riješiti manjak kapaciteta u KCCG

Predsjednik Sindikata zdravstva Vladimir Pavićević ističe da su brojni problem u zdravstvenom sistemu Crne Gore, prije svega zbog loše strategije razvoja koja decenijama nije pratila potrebe stanovništva. Nijedan strateški objekat nije izgrađen, a problemi sa kapacitetima su prisutni.

Što se tiče Instituta u Igalu, smatra da je velika privilegija države imati takav objekat i da država mora napraviti detaljnu analizu koliko je i šta potrebno da se Institut oporavi.

Pavićević je u Jutarnjem programu TVCG istakao da je dobro što se grade neke nove klinike, ali problem manjka kapaciteta u najglavnijem objektu Kliničkom centru Crne Gore ostaju i prave veliki problem.

- Ulažu se milioni u neke klinike koje su potrebne, ali to neće riješiti probem KCCG, njegove intezivne njege, operacioni blok koji isto tako nema dovoljno kapaciteta. Tu ima dovoljno ljekara alinemaju gdje da rade operacije - naglašava Pavićević.

Dodaje i da je novac za zdravstvene objekte Vlada nedavno rebalansom budžeta preusmjerila za infrastrukturne projekte, što govori da u startu nije napravljen dobar plan.

Što se tiče saradnja sa Ministarstvom zdravstva, Pavićević smatra da nije dobar odnos, jer ni sindikat ni strukova udruženja nijesu dovoljno povezana sa nadležnim ministarstvom, i ne konsultuju se kada se prave planovi razvoja.

Odliv kadra će se nastaviti, kaže Pavićević jer ljekar mora da ima pristojnu zaradu i dobre uslove rada, a to znači da ima potrebnu dijagnistiku, da ima dobru saradnju sa drugim sektorima.

- Loša je organizacija posla, pretjeran obim i sve to ih tjera da idu u privatni sektor, a tamo opet su manje mogućnosti da se napreduje. Ne radi se u pravcu da javni sektor stane na noge. Ogroman novac se troši, ali očigledno to ne ide tamo gdje treba, nemamo kapitalne projekte, a Crnoj Gori je prijeko potreban novi klinički centar koji bi rasteretio sve druge zdravstvene objekte ne samo u glavnom gradu - smatra Pavićević.

Komentarišući stanje u Institutu Dr Simo Milošević, Pavićević ističe da umjesto da država smatra velikom privilegijom što ima takav objekat, ona to doživljava kao ogroman problem.

- Nezadovoljan sam što niko u državi nije napravio jednu sveobuhvatnu analizu i plan oporavka Instituta. Pominju se cifre od 30 - 40 miliona eura ali niko ne objašnjava u šta taj novac treba da ode. Institut ima tolike kapacitete i može da bude izuzetno rentabilan, a pitanje namještaja se rješava sa par stotina hiljada. Koji su onda to milioni o kojima se priča i gdje oni treba da odu, to niko ne objašnjava. Vlada je rekla da će preuzeti dug i samo nam treba neko ko će da prođe kroz Institut i napravi analizu koliko je to novca potrebno da se da ustanova oporavi. Smatram da je ovo sve jedan površan pristup, što nije dobro - kaže Pavićević.