Upozorenje SB i evropskih fondova - Crna Gora može da izgubi 63 mil od IPARD projekata

Ako država ne obezbijedi prostorije za Agenciju za plaćanje, već odobrena sredstva iz IPARD projekata, u iznosu od 63 mil EUR, mogla bi biti povučena od strane Svjetske banke i evropskih fondova. Crna Gora je dobila ozbiljnaupozorenja po tom pitanju, saopštio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.

- Imamo ozbiljan problem sa Agencijom za plaćanje zbog nedostatka adekvatnog prostora i najozbiljnije upozorenje Svjetske banke i evropskih fondova da će nam stopirati sve IPARD projekte. Dakle, oni su rekli da im je lakše da se povuku ako mi to nećemo da radimo. Oni hoće da obezbijede potpunu adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje prostora, samo da je u državnom vlasništvu, i potrebno je nekih 1.500 metara kvadratnih. Ovo upozorenje moramo najozbiljnije shvatiti, jer ako u to ne krenemo, bojim se da će ta 63 miliona što smo potpisali biti stopirana - kazao je Joković juče na sjednici Vlade.

Usvojena je i informacija o ostvarenom udjelu energije iz obnovljvih izvora (OIE) u ukupnoj i finalnoj potrošnji u 2021. i 2022. godini sa izvještajem.

- U 2022. godini to je bilo 60%. U odnosu na druge zemlje veoma smo dobri i mislim da će to ići u jako dobrom pravcu - rekao je Abazović.

Takođe, Abazović je poručio da država mora uskladiti svoju viznu politiku jer se mora voditi računa o nacionalnim interesima.

- Bilo je riječi i o ekonomskom državljanstvu, konstatovano je da je program stopiran 31. decembra prošle godine, kao i da aplikacije koje su stigle do tada moraju da se obrade. Vidjećemo šta će biti ishod toga. Kad je riječ o viznoj politici, ona mora da se uskladi, mi smo se vodili nacionalnim interesima Crne Gore. Država smo koja je zavisna od turizma jer 30% BDP-a čine prihodi iz tog sektora, što je velika zavisnost. I nakon što smo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i oslobodili se svojom voljom jednog ogromnog tržišta i ruskih turista, to smo djelimično kompenzovali otvaranjem direktnih letova sa određenim zemljama sa Bliskog istoka, odakle stižu relevantni gosti. U tom kontekstu mislim da treba da imamo minimalno razumijevanje Evropske unije da imamo potrebu da zaštitimo svoju ekonomiju, s obzirom da su građani tih država vrlo rado viđeni kao turisti u državama EU. Ne vidim nikakav razlog da 90 dana nemaju mogućnost da, ako žele, dođu i borave u Crnoj Gori - kazao je Abazović.