Polovina izvoza zavisi od kiše

Crna Gora je za period od januara do aprila ove godine ostavarila uvoz roba vrijedan 1,11 mlrd EUR, dok je istovremeno izvoz iznosio 271 miliona.

Električna energija je činila čak 57% ukupnog izvoza ili 155 mil EUR. Crna Gora ima višak električne energije nakon prestanka proizvodnje aluminijuma i čelika, a u prva četiri mjeseca ova godine bilo je i znatnih padavina što je i omogućilo ovoliki izvoz.

U istom periodu prošle godine izvoz struje je vrijedio 100 miliona, ali je tada postojao i veliki uvoz zbog remonta Termoelektrane u aprilu, ali i suše koja je već počela u tom mjesecu. Remont Termoelektrane je i ove godine počeo u aprilu, kada je bila van pogona, ali su bile pune akumulacije hidroelektrana pa je uvoz struje vrijedio svega 8,3 mil EUR.

Struju smo najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu za 40,8 miliona, u Sloveniju za 39,8 miliona, u Srbiju za 30,3 miliona, Češku za 26,6 miliona…

Iz EPCG su saopštili da njihov neto profit za četiri mjeseca zbog ovog izvoza iznosi oko 110 mil EUR.

Drugi po veličini izvozni proizvod bili su obojeni metali aluminijum u vrijednosti od 30,8 mil EUR. Prošle godine u isto vrijeme njegov izvoz je vrijedio 75 mil EUR. Kombinat aluminijuma Uniprom je sredinom maja ugasio i preostalih simboličnih 12 ćelija za proizvodnju aluminijuma, pa se sada bavi preradom uvoznog aluminijuma u legure i dio poluproizvoda. Uvoz sirovog aluminijuma za ova četiri mjeseca iznosio je 18,6 mil EUR, tako da je ostvaren neto izvoz ovog metala od oko 12 miliona.

Izvoz farmaceutskih proizvoda, koji se odnosi na kompaniju Hemomont,vrijedio je 13 mil EUR, dok je izvoz ruda boksita, olova, cinka… iznosio 10 miliona.

Izvoz drvne sirovine, gdje se ubraja i pelet, 9,8 miliona, a mesnih prerađevina 7,3 miliona. Vina je izvezeno za 1,7 mil EUR a piva za 737.000.

Sredinom aprila u Nikšiću je otvorena fabrika votke Beluga, ali je već uticala na rast izvoza u kategoriji rakije i slična alkoholna pića za pola miliona, na 838.000 EUR.

Najznačajnija stavka kod uvoza i dalje je hrana od 211 mil EUR, što je za 46 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Razlog za ovaj rast može biti veći broj turista, ali i sam rast cijena hrane.

Ovo znači da je Crna Gora dnevno uvozila hrane u vrijednosti od 1,76 mil EUR, što je skoro tri eura dnevno po stanovniku.

Živih životinja za potrebe klanica uvezeno je za 14,6 miliona, najviše goveda za 13 miliona i ovaca i koza za 1,2 miliona. Žive stoke najviše je uvezeno iz Srbije za 10,3 miliona i iz Hrvatske za 3,8 miliona.

Sirovog mesa i mesnih prerađevina uvezeno je za 38,1 miliona, a najviše iz Španije za 8,3 miliona, Holandije za 7,9 miliona, Njemačke za 5,4 miliona, BiH za tri miliona, Srbije za 2,7 miliona, Austrije za 1,7 miliona, iz Brazila za 1,6 miliona…

Sira je uvezeno za 6,9 miliona, a najviše iz Njemačke 3,3 i Srbije za 1,5 miliona. Mlijeka je iz inostranstva kupljeno za 6,8 miliona, od čega iz BiH za 5,2 miliona i Srbije za 1,2 miliona.

Uvoz jaja vrijedio je 315.000 EUR, a najviše iz Srbije za 289.000 i Sjeverne Makedonije za 25.000.

Voća i povrća uvezeno je za 32 mil EUR, što je rast od sedam miliona eura u odnosu na isti prošlogodišnji period.

I dalje se uvoze ogromne količine povrća koje uspijevaju i u Crnoj Gori. Za ovih 120 dana krompira je uvezeno za 2,4 mil EUR, a najviše iz Francuske za 1,07 miliona, iz Holandije za 841.000, Njemačke za 101.000, iz Albanije za 100.000, Belgije za 62.000, Grčke za 51.000, Danske za 28.000…

Raznih vrsta luka je uvezeno za 1,4 mil EUR, od čega iz Srbije za 622.000, Holandije za 238.000, Egipta za 132.000, Albanije za 120.000, Indije za 47.000, Njemačke 44.000…

Kupusa raznih vrsta uvezeno je za 484.000 EUR, a najviše iz Albanije za 266.000, Italije 107.000, Španije 48.000…

Uvoz automobila za ova četiri mjeseca iznosio je 92 mil EUR, što je za 70% ili 38 miliona više nego u istom periodu prošle godine.

Razlozi za ovaj rast mogu biti rast standarda, odnosno da je dio građana odlučio da povećanje zarada iskoristi za kupovinu vozila, ali i rast cijena na tržištu automobila.

Za uvoz naftih derivata potrošeno je 85 miliona, što je za dva miliona više nego lani.

Kupovina uvoznih ljekova i drugih farmaceutskih proizvoda koštala je 61 mil EUR, što je rast za devet miliona eura ili 16%.

Odjeće i obuće iz uvoza nabavljeno je za 57,2 mil EUR, što je za 16 miliona ili 42% više.

Uvoz prirodne i mineralne flaširane vode vrijedio je 3,1 mil EUR, od čega iz Srbije 2,8 miliona.

Iz Italije je uvezeno vode za 110.000 EUR, Slovenije 56.000, Hrvatske za 41.000, Francuske i BiH za po 31.000… Voda je kupovana i iz Gruzije za 4,2 hiljade, Norveške za 569.000 i Letonije za 128 eura.