Evrozona ostvarila rast, dok njemačka privreda neočekivano pada
Izvor: Beta
Srijeda, 01.02.2023.
12:12
Komentari
Ilustracija (Foto: Billion Photos/shutterstock.com)
S druge strane, ekonomija evrozone je ostvarila rast u poslednja tri mjeseca 2022, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svjetskih medija. Njemačka privreda zabilježila je neočekivani pad u četvrtom kvartalu prošle godine, signalizirajući da možda ulazi u dugo očekivanu recesiju, ukazuje Times.
Dok su ekonomisti očekivali da će BDP ostati isti, on je u poslednja tri mjeseca 2022. smanjen za 0,2% u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je njemački biro za statistiku 30. januara.
Recesija, koja se tehnički definiše kao dva uzastopna tromjesečna pada, postala je vjerovatnija jer, naglašava list, mnogi ekonomisti misle da će se ekonomija takođe smanjiti u prvom kvartalu 2023, piše Times.
Njemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je prošle nedelje da se ekonomskom krizom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu sada može upravljati, iako visoke cijene energije i rast kamata znače da vlada ostaje oprezna. Vlada je saopštila da bi ekonomska situacija trebalo da se poboljša od proljeća.
Neočekivani ekonomski pad u četvrtom tromjesečju pokazuje da sve veći troškovi energije smanjuju potražnju potrošača ali i to koliko je njemačka proizvodnja teško pogođena, ocjenjuje Financial Times.
Ipak, navodi londonski list, proporcije ekonomskog pada u Njemačkoj, kao i drugde u Evropi, daleko su manje nego što su ekonomisti predviđali tokom većeg dijela druge polovine 2022, kada su skokovi cijene gasa povećali zabrinutost od teške recesije.
Nakon što su objavljeni podaci o neočekivanom padu njemačke ekonomije, pojedini stručnjaci tvrde da je riječ o blagom padu koji ukazuje na "tehničku recesiju".
Njemačka statistička kancelarija je saopštila da je njemački ekonomski pad posljedica smanjene potražnje usljed rasta troškova energije, ističe Financial Times i dodaje da su troškovi energije za njemačke potrošače porasli za 34,7% tokom 2022.
Njemačka ekonomija je sada 0,2% veća nego prije pandemije, što je sporiji oporavak nego u ostatku Evropske unije, navodi list uz ocjenu da je Njemačka zbog velike proizvodne baze pogođena snažnije skokom cijena gasa od drugih evropskih zemalja.
Analitičari smatraju da su se izgledi Njemačke "poboljšali" poslednjih nedelja, zahvaljujući ne samo blagonaklonom zimskom vremenu i smanjenju cijena gasa i struje, već i kraju kineske politike "nula kovida" što bi moglo povoljno da utiče na njemački izvoz.
Međutim, drugi vjeruju da ekonomski rast može ugroziti agresivni ciklus Evropske centralne banke (ECB) u povećavanju kamatnih stopa i rizik od trajno visokih cijena energije. Tržišta očekuju da će u narednim danima ECB povećati stope za pola procentnog poena, pa za još pola poena u martu.
Dok su Njemačka i Italija zabilježile negativne stope ekonomskog rasta u četvrtom kvartalu prošle godine, Francuska i Španija su povećale rast, piše Reuters pozivajući se na najnoviji izvještaj Eurostata.
Prema izvještaju objavljenom 31. januara, evrozona je ostvarila rast u poslednja tri mjeseca 2022, uspjevši da izbjegne recesiju, iako su ogromni troškovi energije i rast kamatnih stopa uzeli težak danak na ekonomiju valutnog bloka.
Bruto domaći proizvod u zoni eura povećao se za 0,1% u četvrtom kvartalu, pokazali su podaci Eurostata, nadmašivši očekivanja Rojtersove ankete o padu od 0,1%. U poređenju s godinom ranije, rast je bio 1,9%.
Rat u Ukrajini, koji traje skoro godinu dana, pokazao se, naglašava Reuters, skupim za evrozonu, koja sada obuhvata 350 miliona ljudi u 20 zemalja, s obzirom na to da se neke članice u velikoj mjeri oslanjaju na jeftinu energiju.
Rast cijena nafte i gasa iscrpio je štednju i usporio investicije, dok je ECB pokrenula neviđena povećanja kamatnih stopa kako bi zaustavila inflaciju.
Međutim, navodi Reuters, ekonomija je pokazala i određenu neočekivanu otpornost - slično kao tokom pandemije kovid-19, kada je rast nadmašio očekivanja jer su se preduzeća brže prilagođavala promijenjenim okolnostima nego što su kreatori politike predviđali.
Tagovi:
Vlada Njemačke
Ministarstvo ekonomije Njemačke
Evropska centralna banka
ECB
njemački biro za statistiku
Robert Habek
recesija
rast kamata
rast cijena energenata
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.