Za Južnu prugu 2,2 mlrd EUR - Potpisivanje sporazuma krajem januara ili početkom februara

Evropska unija, prema saznanjima lista Politika, daće bespovratno 598 mil EUR za obnovu pruge između Beograda i Niša na kojoj će se za nekoliko godina vozovi kretati brzinom do 200 kilometara na sat.

To je ujedno najveća pojedinačna bespovratna pomoć za neki projekat, koju je Srbija do sada dobila od EU. Riječ je o grantu EU preko Investicionog okvira za zapadni Balkan. Dodatno, Evropska investiciona banka (EIB), kao vodeći finansijer ovu prugu će finansirati sa 1,1 mlrd EUR, a Evropska banka za obnovu i razvoj opredijelila je 550 mil EUR. Sporazum za izgradnju pruge, koja će koštati oko 2,2 mlrd EUR, kako saznaje Politika biće potpisan krajem januara ili početkom februara, umjesto prvobitno najavljenog 22. decembra.

Iz Evropske investicione banke naglašavaju da je riječ o modernizaciji željezničke pruge Beograd-Niš u dužini od oko 230 kilometara, koja je dio koridora Orijent-istočni Mediteran proširenog jezgra Transevropske transportne mreže. Projekat je deo inicijative Tima Evropa i na čelu je nove strategije EU Global Gateway (Global gejtvej), čiji je cilj da mobiliše do 300 mlrd EUR javnih i privatnih investicija za razvoj globalne infrastrukture. To će ubrzati realizaciju ambicioznog ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan.

- Očekuje se da će u početnoj godini, projekat donijeti koristi za više od 2,3 miliona putnika godišnje i podržati 9,4 miliona tona tereta, što će takođe omogućiti postepeni prelazak na željeznicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta - navode iz EIB-a. EU je dala zeleno svjetlo, kako je prije nekoliko dana saopštila delegacija EU u Srbiji, da dionica Paraćin–Međurovo na pruzi Beograd-Niš bude finansirana bespovratnim sredstvima investicionog okvira za zapadni Balkan EU od 175,9 mil EUR. Iznos prethodnih bespovratnih sredstava EU je 6,3 mil EUR, kredit EIB-a 188,3 miliona i kredit EBRD-a 76,9 miliona. Ovim investicionim projektom biće izgrađena dvokolosječna dionica dužine 48,3 kilometra, uključujući elektrifikaciju i signalizaciju i telekomunikacione sisteme, na željezničkom Koridoru 10 u Srbiji za brzinu saobraćaja do 200 kilometara na sat. Ovo je druga potvrda koju je EU dala za isti Koridor, nakon odobrenja bespovratnih sredstava za dionicu Stalać-Đunis u iznosu od 83,4 mil EUR.

Slobodan Aćimović, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je ovih 600 mil EUR bespovratne pomoći od EU najveći grant koji smo ikada od bilo koga dobili.

- Drago mi je da se Evropska unija vraća na velika vrata, pošto su videli da su sve pruge uzeli da nam grade Kinezi i Rusi. Sada će krenuti utrkivanje i više će se uključiti i Kinezi i Rusi, nego što su se do sada angažovali. Vjerovatno će nuditi bolje uslove, a možda uđu u neke nove biznise koji su u vezi sa željezničkim prevozom - objašnjava Aćimović.

Željeznički Koridor 10, kako se nekada zvao, a sada je dio Transevropske transportne mreže (TEN-T) bitan je i za EU i u njihovom interesu je da se modernizuje pruga. Prema njegovoj ocjeni cio željeznički sektor narednih godina biće zanimljiv za ulaganje. Tu se ne misli samo na pruge, već i nove vagone, multimedijalne centre, gdje se susreću drumski i željeznički transport. Željeznica će takođe posebno biti atraktivna jer je ona najzeleniji vid prevoza robe i putnika.

- Suština je da željeznica mora da ima pruge za brzine preko 200 kilometara na čas. To je njena prirodna konkurentnost, a ne da se šleperima voze kontejneri s robom 500 ili 600 kilometara. Svako će da vozi kada ima kvalitetnu prugu i kvalitetna sredstva. Bitno je da država uloži u infrastrukturu. Već postoji ozbiljna konkurencija u željezničkom operaterstvu. Mi imao jednog našeg operatera u putničkom, ali u robnom prevozu imamo 22 konkurenta, od kojih je 14 ili 15 aktivno - naglašava Aćimović.

Sagovornik Politike navodi da je prema podacima Direkcije za željeznicu tržišna struktura za željezničko operaterstvo takva da 75% svih prevoza radi državni prevoznik Srbija kargo, a ostalo privatnici. To nije malo, a tendencija je da će se smanjivati učešće državnog prevoznika iz različitih razloga, što je nefleksibilan, što nema dovoljno vagona.

- Privatnici će se otimati za prevoz robe. Austrijska željeznica je nedavno najavila da namjerava ovdje da dođe. Tu možemo da očekujem dodatno angažovanje Kineza i Rusa. Dolaskom većeg broja operatera dobijamo bolju konkurenciju i firme imaju veći broj ponuđača za prevoz njihove robe - napominje Aćimović.