NavMenu

Raditi na zelenoj transformaciji ekonomija - Države regiona da iskoriste prilike koje kriza donosi

Izvor: eKapija Subota, 29.10.2022. 08:17
Komentari
Podeli
(Foto: Privredna komora Crne Gore)
Uprkos recesiji koja je u najavi, države regiona mogu iskoristiti prilike koje kriza donosi u pravcu zelene transformacije ekonomija, poručila je osnivačica Circular Change iz Slovenije Ladeja Godina Košir.

Tokom drugog dana konferencije o ekonomiji Montenegro 2022, govorila je o napretku puta Crne Gore ka cirkularnoj ekonomiji, ističući značaj partnera u tom procesu među kojima su Privredna komora, UNDP, Deloitte. Sada se radi na strategiji sa akcionim planom gdje su navedene aktivnosti koje će se preduzeti u naredne dvije godine.

- Cirkualrna ekonomija je rješenje za otporniju ekonomiju. Crna Gora nije samo prirodno bogata, već i znanjem i stručnim znanjima koje ljudi imaju. Zato smo definisali prioritetne oblasti, koje moraju biti povezane sa svim ostalim. U ovom trenutku Crna Gora mora da se osloni na samu sebe i da u odnosima sa drugim bude svjesna svojih snaga - kazala je Godina Košir.

Margit Noll, direktorica Partnerstva za pokretanje urbane tranzicije - European Partnership, kazala je da su u misijama European partnershipa sadržani suštinski izazovi sa kojima se države suočavaju, te da je cilj postići urbanu mobilnost na lokalnom nivou.

- Partnerstva koja razvijamo doprinose efikasnijem suočavanju sa urbanim izazovima kroz istraživanje i inovacije, te sa izgradnjom kapaciteta omogućavamo lokalnim vlastima i opštinama, pružaocima usluga, infrastrukturi i građanima da transformišu globalne strategije u lokalnu akciju - kazala je Noll.

Prema njenim riječima, neophodno je razvijati vještine i alate kako bismo ostvarili urbane promjene i podstakli hitno potrebne transformacije ka održivoj budućnosti, te poboljšali kvalitet života u gradovima.

- Države sada imaju mogućnost da se udruže kroz različite programe za istraživanje i inovacije, što može zamijeniti kratkoročne mehanizme koji su ranije postojali, te pomoći da sa novim strateškim pristupom pripreme dugoročne programe koji će doprinijeti cjelokupnom razvoju i održivosti - istakla je Noll.

Kada je u pitanju zelena tranzcija, ona je kazala da je njihov cilj da sagledaju i dopunjavaju strategije koje gradovi imaju, te doprinesu jačanju njihovih kapaciteta. Takođe, posvećeni su zelenoj energiji, čija se transformacija odvija kroz različite tehnologije industrije, i žele ukazati na načine na koji se obnovljivi izvori energije mogu iskoristiti.

Istakla je i važnost cirkularne tranzicije, ali i javnog sektora koji je na tom putu neophodan.

Andrea Hoeglinger iz Austrijske Agencije za promociju istraživanja podsjetila je na važnost pet EU misija, kao i na glavni cilj EU, a to je da evropski kontinent bude prvi koji će biti klimatsko nezavisan do 2045. godine.

- Smatram da su ovakve geopolitičke inicijative izuzetno važne i svi moramo zajednički doprinijeti kako bi se ovaj cilj klimatske nezavisnostui EU i ostvario - istakla je ona.

Hoeglinger je kazala da evropske misije nisu vezane samo za istraživanje i inovacije, već imaju jasno formulisane ciljeve i lako se transformišu. Kao jedan od glavnih ciljeva navela je razvijanje ekološke svijesti kod građana, i na tom putu je neophodna zajednička saradnja društva, vlade, institucija i stručnjaka, kako bi mobilisali građane.

Ona se osvrnula i na TRAMI projekat koji je se odnosi na transnacionalnu saradnju u pristupu misijama i fokusira se na to da one funkcionišu stvaranjem zajedničke prakse, razmjenom znanja i iskustva.

- Mapiranje i zajednički podaci omogućavaju predviđanje i imaju za cilj da olakšaju razvoj i širenje dobrih praksi, pristup struktureama upravljanja i komplementarne akcije u državama članicama i pridruženim zemljama - kazala je ona.

Takođe, uzajamno učenje je od vitalnog značaja za podršku razmjeni znanja između ključnih zainteresovanih strana i to uključuje regionalni i lokalni nivo, kao i aktere iz privatnog i trećeg sektora.

Prema njenim riječima, cilj je da se dopuni i podrži implementacija misija EU, u korist širokog spektra evropskih građana u svim evropskim zemljama i regionima.

Ona je na kraju pohvalila osnivanje Fonda za inovacije u Crnoj Gori, koji je jako važan za svaku državu, jer generiše nove ideje i donosi napredak, te poručila da je neophodno investirati u inovacije i znanje.

Radovan Nikčević, projekt menadžer Zelene Agende u Srbiji iz UNDP, predstavio je iskustvo Srbije i projekat EU za zelenu agendu koji tamo realizuje UNDP, za koji je obezbjeđeno 16 mil EUR.

- Mi ovaj projekat realizujemo sa ciljem da odslikava Zelenu agendu sa glavnim stubovima - dekarbonizacijom do 2050. godine, cirkularnom ekonomijom, borbom protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta, zaštitom prirode i uspostavljanjem zelene infrastrukture. Posljednji stub čine održivi sistemi hrane i ruralni razvoj - objasnio je Nikčević.

Prema njegovim riječima, sada se radi na izradi Strategiji zaštite životne sredine, te brojnim regulativima i jačanju kapaciteta institucija. Druga komponenta projekta je direktna podrška projektima zelene tranzicije kompanijama, univerzitetima i drugima koji doprinose ublažavanju efekata klimatskih promjena i cirkularnoj ekonomiji.

- Moramo naći novi okvir za investicije u istraživanje – kazao je on.

Ističe da energetski sektor mora da bude ozbiljno transformisan u budućnosti, a zatim i sektor transporta, jer učestvuju sa 80% u emisiji gasova.

- Upravljanje otpadom je treća kategorija, jer veliki potencijal leži u ovom sektoru, a takođe i u javnom sektoru da se na Zapadnom Balkanu osigura štednja energije - kazao je on.

Ignacio Chanzá, predstavio je Evropski institut za inovacije i tehnologije čija je misija da poveća konkurentnost Evrope, njen održiv ekonomski rast, kao i otvaranje novih radnih mjesta promovisanjem i jačanjem saradnje između vodećih poslovnih, obrazovnih i istraživačkih organizacija.

- Smatram da je izuzetno važno da ojačate inovacije i preduzetništvo stvaranjem povoljnih okruženja za rješavanje kreativnih i inovativnih zamisli - istakao je on.
Posebno se osvrnuo na klimatske promjene.

- Moramo da se složimo da je u toku hitna klimatska situacija. Potreba je za djelovanjem sa nezapamćenom urgentnošću. Želimo da kreiramo prosperitetno društvo otporno na klimatske uticaje sa nultim stepenom emisija - kazao je Chanzá.

Kako je naveo, treba da djelujemo na različite elemete sistema, ponašanje i stav.

- Potrebni su nam startapovi, edukacija, vještine, novi modeli finasiranja. Treba nam učešće građana i tehnologije koje moramo primijeniti. Portfolio projekti koji postižu efekat tri ili četiri slična. Moramo da imamo zajedničku viziju ključnih aktera društva: stanovništva, banaka, velikih kompanija, državnog aparata koji treba da budu uključeni u ovaj proces - zaključio je Chanzá.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.