NavMenu

Obezbijeđena većina za usvajanje predloga rebalansa budžeta

Izvor: Vijesti Četvrtak, 29.09.2022. 00:08
Komentari
Podeli
(Foto: Syda Productions/shutterstock.com)
Skupština je juče završila raspravu o predlogu drugog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, sa predlogom odluke o zaduženju, a poslanici će se o ova dva predloga izjasniti naknadno.

Prema diskusijama poslanika predlog rebalansa ima prolaz u parlamentu. Podršku su najavili predstavnici parlamentarne većine od 30. avgusta 2020. godine (DF, URA i Demokrate), kao i predstavnici bošnjačke i albanske manjine. Ostaje nejasno kako će se izjasniti poslanici DPS-a i SDP-a, dok je SD ranije najavio da neće podržati ove akte.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović je u završnoj riječi kazao da država nije pred kolapsom.

- Pokušavamo samo da obezbijedimo nesmetano funkcionisanje vitalnih sistema ovog društva do kraja godine.

Ponovio je da očekuje jednoglasnu podršku svih poslanika, "jer je to čin elementarne odgovornosti".

Većina članova Odbora za ekonomiju, finansija i budžet prije dva dana ostala je uzdržana prilikom glasanja o ova dva predloga. Podršku su jedino dali SNP i URA.

Predlogom rebalansa projektovani su prihodi na 1,93 mlrd EUR.

Cilj je da ga Skupština usvoji, kako bi se moglo isplatiti vanredno povećanje minimalne penzije, platili dugovi Fonda zdravstva da bi se normalizovalo snabdijevanje ljekovima, isplatio dio uvećanih socijalnih davanja, isplatile vanredno uvećane zarade u zdravstvu i prosvjeti...

Predlogom rebalansa je, između ostalog, predviđeno da se zbog rasta troškova za plate, penzije, socijalna davanja i smanjenje prihoda zbog izmjene zakona iz projekta Evropa sad i snižavanja akciza na gorivo, deficit budžeta uveća sa planiranih 268 na 438 mil EUR, odnosno za 170 miliona.

Potrebe za finansiranje povećane su sa 560 miliona (gdje se 252 miliona odnosilo na vraćanje starih dugova i 93 miliona za kamate) na 756 mil EUR

Najznačajnija odstupanja, u odnosu na prvobitni plan, bilježe se kod poreza na dodatu vrijednost koji je veći za 81 odsto zbog efekata uvećane potrošnje i cijena, kao i značajnog porasta uvoza i uspješne primjene elektronske fiskalizacije, zatim je odstupanje kod poreza i doprinosa na zarade koje je niže za 52 miliona i kod akciza koje su niže za 10 miliona zbog odluke o umanjenju akciza na promet bezolovnog benzina i gasnih ulja.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vijsti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.